Pređi na sadržaj

Tetiva (anatomija)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nazivi i oznake
MeSHD013710
TA22010
THTH {{{2}}}.html HH3.03.00.0.00020 .{{{2}}}.{{{3}}}
FMA9721
Anatomska terminologija

Tetiva (lat. tendo) jeste vezivno tkivni deo mišića koji ga povezuje sa kosti. Izuzetak su srednje tetive, dve ili više u trbušnim mišićima, koje povezuju mišić ili njegovu vezu sa mišićnom ovojnicom (fascijom), u vidu omotača ili korica.[1][2]

Tetive su meka tkiva koja povezuju mišiće sa kostima. Napravljene su od kolagena i elastina, ne skupljaju se, jake su i čvrste. Njihova snaga im omogućava da prime i isporuče jaku silu i tako pomognu telu da se kreće.

Ahilova tetiva je najjača tetiva u ljudskom telu, koja je toliko jaka da može da izdrži opterećenje od jedne tone.

Struktura

[uredi | uredi izvor]

Tetiva je napravljena od gustog pravilnog vezivnog tkiva, čije su glavne ćelijske komponente specijalni fibroblasti koji se nazivaju tetivne ćelije (tenociti). Ćelije tetiva sintetišu ekstracelularni matriks tetiva, koji obiluje gusto zbijenim kolagenim vlaknima. Kolagenska vlakna idu paralelno jedno sa drugim i grupišu se u snopove. Svaki snop je vezan endotendineumom, labavim vezivnim tkivom koje sadrži tanke kolagene fibrile[3][4] i elastična vlakna.[5] Skup snopova je vezan epitenonom, koji je omotač od gustog nepravilnog vezivnog tkiva. Cela tetiva je zatvorena omotačem tetive. Prostor između omotača i tetivnog tkiva ispunjen je paratenonom, masnim areolnim tkivom.[6] Normalne zdrave tetive su pričvršćene za kost pomoću Šarpejevih vlakana.

Ekstracelularnog matriksa

[uredi | uredi izvor]

Suvu masu normalnih tetiva, oko 30-45% njihove ukupne mase, čine:

60-85% kolagena

  • 60-80% kolagena I
  • 0-10% kolagena III
  • 2% kolagena IV
  • male količine kolagena V, VI i drugih

15-40% nekolagenih komponenti ekstracelularnog matriksa

Iako je većina kolagena tetiva kolagen tipa I, prisutni su mnogi manji kolageni koji igraju vitalnu ulogu u razvoju i funkciji tetiva. To uključuje kolagen tipa II u hrskavičnim zonama, kolagen tipa III u retikulinskim vlaknima vaskularnih zidova, kolagen tipa IX, kolagen tipa IV u bazalnim membranama kapilara, kolagen tipa V u vaskularnim zidovima i kolagen tipa X u mineralizovana vlaknasta hrskavica blizu granice sa kosti.[11][12]

Ultrastruktura i sinteza kolagena

[uredi | uredi izvor]

Kolagenska vlakna se spajaju u makroagregate. Nakon sekrecije iz ćelije, cepljene prokolagenskim N- i C-proteazama, molekuli tropokolagena se spontano sklapaju u nerastvorljive fibrile. Molekul kolagena je dugačak oko 300 nm i širok 1–2 nm, a prečnik vlakana koja se formiraju može da se kreće od 50–500 nm. U tetivama, fibrile se zatim dalje sklapaju i formiraju fascikule, dužine oko 10 mm sa prečnikom od 50–300 μm, i na kraju u tetivno vlakno prečnika 100–500 μm.[12]

Kolagen u tetivama se drži zajedno sa komponentama proteoglikana (jedinjenje koje se sastoji od proteina vezanog za grupe glikozaminoglikana, prisutnih posebno u vezivnom tkivu), uključujući dekorin i, u komprimovanim delovima tetiva, agrekan, koji su sposobni da se vežu za vlakna kolagena na određenim lokacijama.[13] Proteoglikani su isprepleteni sa kolagenim vlaknima – njihovi bočni lanci glikozaminoglikana (GAG) imaju višestruke interakcije sa površinom fibrila – što pokazuje da su proteoglikani važni strukturno u međusobnom povezivanju fibrila.[14]

Glavne glikozaminoglikantna komponente tetive su dermatan sulfat i hondroitin sulfat, koji se povezuju sa kolagenom i uključeni su u proces sklapanja fibrila tokom razvoja tetiva. Smatra se da je dermatan sulfat odgovoran za formiranje asocijacija između fibrila, dok se za hondroitin sulfat smatra da je on više uključen u zauzimanje zapremine između fibrila kako bi ih držao odvojene i pomogao da izdrže deformaciju.[15] Bočni lanci dekorina dermatan sulfata agregirao u rastvoru, što može pomoći u sklapanju kolagenih vlakana. Kada su molekuli dekorina vezani za kolagensko vlakno, njihovi lanci dermatan sulfata se mogu proširiti i povezati sa drugim lancima dermatan sulfata na dekorinu koji je vezan za razdvajanje fibrila, stvarajući tako interfibrilarne mostove i na kraju izazivajući paralelno poravnanje fibrila.[16]

Tenociti

[uredi | uredi izvor]

Tenociti proizvode molekule kolagena, koji se agregiraju s kraja na kraj i sa strane na stranu da bi proizveli kolagene fibrile. Snopovi fibrila su organizovani tako da formiraju vlakna sa izduženim tenocitima koji su usko zbijeni između njih. Postoji trodimenzionalna mreža ćelijskih procesa povezanih sa kolagenom u tetivi. Ćelije komuniciraju jedna sa drugom preko spojeva, a ova signalizacija im daje mogućnost da detektuju i reaguju na mehaničko opterećenje.[17] Ove komunikacije se u suštini odvijaju pomoću dva proteina: koneksina 43, koji je prisutan tamo gde se procesi ćelije susreću i u ćelijskim telima, koneksin 32, prisutan samo tamo gde se procesi susreću.[18]

Krvni sudovi se mogu vizualizovati unutar endotendona koji idu paralelno sa kolagenim vlaknima, sa povremenim grananjem poprečnih anastomoza.

Smatra se da unutrašnji deo tetive ne sadrži nervna vlakna, ali epitenon i paratenon sadrže nervne završetke, dok su Goldžijevi tetivni organi prisutni na miotendinoznom spoju između tetive i mišića.

Dužina tetiva varira u svim glavnim grupama i od osobe do osobe. Dužina tetive je, u praksi, odlučujući faktor u pogledu stvarne i potencijalne veličine mišića. Na primer, ako su svi ostali relevantni biološki faktori jednaki, muškarac sa kraćim tetivama i dužim mišićem bicepsa imaće veći potencijal za mišićnu masu od čoveka sa dužom tetivom i kraćim mišićem. Uspešni bodibilderi će generalno imati kraće tetive. Nasuprot tome, u sportovima koji zahtevaju od sportista da se ističu u aktivnostima kao što su trčanje ili skakanje, korisno je imati dužu od prosečne Ahilovu tetivu i kraći mišić lista.[19]

Dužina tetiva je određena genetskom predispozicijom i nije dokazano da se povećava ili smanjuje kao odgovor na okruženje, za razliku od mišića koji se mogu skratiti traumom, disbalansom upotrebe i nedostatkom oporavka i istezanja.[20] Pored toga, tetive omogućavaju mišićima da budu na optimalnoj udaljenosti od mesta gde aktivno učestvuju u pokretu, prolazeći kroz regione gde je prostor premium, kao što je karpalni tunel.[18]

Funkcija

[uredi | uredi izvor]

Tradicionalno se smatralo da su tetive mehanizam kojim se mišići povezuju sa kostima, kao i sami mišići, funkcionišući da prenose sile. Ova veza omogućava tetivama da pasivno moduliraju sile tokom lokomocije, pružajući dodatnu stabilnost bez aktivnog rada. Međutim, tokom protekle dve decenije, mnoga istraživanja su se fokusirala na elastična svojstva nekih tetiva i njihovu sposobnost da funkcionišu kao opruge. Nisu sve tetive obavezne da obavljaju istu funkcionalnu ulogu, pri čemu neki pretežno pozicioniraju udove, kao što su prsti prilikom pisanja (pozicione tetive), a drugi deluju kao opruge da bi lokomocija bila efikasnija (tetive za skladištenje energije).[21] Tetive za skladištenje energije mogu da skladište i povrate energiju uz visoku efikasnost. Na primer, tokom ljudskog koraka, Ahilova tetiva se proteže dok se skočni zglob savija. Tokom poslednjeg dela koraka, dok se stopalo savija (upire prste nadole), oslobađa se uskladištena elastična energija. Štaviše, pošto se tetiva rasteže, mišić je u stanju da funkcioniše sa manje ili čak bez promene dužine, omogućavajući mišiću da generiše više sile.

Mehanička svojstva tetive zavise od prečnika i orijentacije kolagenih vlakana. Kolagenske fibrile su paralelne jedna sa drugom i tesno zbijene, ali pokazuju talasast izgled zbog ravnih talasa, ili nabora, na skali od nekoliko mikrometara.[22] U tetivama, kolagenska vlakna imaju određenu fleksibilnost zbog odsustva ostataka hidroksiprolina i prolina na određenim lokacijama u sekvenci aminokiselina, što omogućava formiranje drugih konformacija kao što su krivine ili unutrašnje petlje u trostrukoj spirali i rezultira razvojem crimps.[23] Nabori u kolagenim vlaknima omogućavaju tetivama određenu fleksibilnost kao i nisku kompresivnu krutost. Pored toga, pošto je tetiva višelančana struktura sastavljena od mnogih delimično nezavisnih fibrila i fascikula, ona se ne ponaša kao jedan štap, a ovo svojstvo takođe doprinosi njenoj fleksibilnosti.[24]

Proteoglikanske komponente tetiva su takođe važne za mehanička svojstva. Dok kolagena vlakna dozvoljavaju tetivama da se odupru zateznom naprezanju, proteoglikani im omogućavaju da se odupru pritisku na pritisak. Ovi molekuli su veoma hidrofilni, što znači da mogu da apsorbuju veliku količinu vode i stoga imaju visok stepen bubrenja. Pošto su nekovalentno vezani za fibrile, mogu se reverzibilno udružiti i odvojiti tako da se mostovi između fibrila mogu slomiti i reformisati. Ovaj proces može biti uključen u omogućavanje fibrila da se izduži i smanji u prečniku pod zatezanjem.[25] Međutim, proteoglikani takođe mogu imati ulogu u zateznim svojstvima tetiva. Struktura tetiva je zapravo vlaknasti kompozitni materijal, izgrađen kao niz hijerarhijskih nivoa. Na svakom nivou hijerarhije, kolagenske jedinice su povezane ili unakrsnim vezama kolagena, ili proteoglikanima, da bi se stvorila struktura koja je veoma otporna na zatezno opterećenje.[26] Pokazalo se da su izduženje i naprezanje samo kolagenih vlakana mnogo niži od ukupnog izduženja i naprezanja cele tetive pod istom količinom stresa, što pokazuje da matriks bogat proteoglikanom takođe mora da prođe deformaciju i ukrućenje matrica se javlja pri visokim stopama deformacija.[27] Ova deformacija nekolagenog matriksa se dešava na svim nivoima hijerarhije tetiva, a modulacijom organizacije i strukture ove matrice mogu se postići različite mehaničke osobine koje zahtevaju različite tetive.[28] Pokazalo se da tetive za skladištenje energije koriste značajne količine klizanja između fascikula kako bi omogućile karakteristike visokog naprezanja koje su im potrebne, dok se pozicione tetive više oslanjaju na klizanje između kolagenih vlakana i fibrila.[29] Međutim, nedavni podaci sugerišu da tetive za skladištenje energije takođe mogu sadržati vezice koje su uvrnute, ili spiralne, po prirodi – aranžman koji bi bio veoma koristan za obezbeđivanje opružnog ponašanja koje je potrebno u ovim tetivama.[30]

Biomehanika

[uredi | uredi izvor]

Tetive su viskoelastične strukture, što znači da pokazuju i elastično i viskozno ponašanje. Kada se istegnu, tetive pokazuju tipično ponašanje mekog tkiva. Kriva sila-ekstenzija, ili kriva naprezanje-deformacija, počinje sa veoma niskim regionom krutosti, pošto se struktura nabora ispravlja i kolagena vlakna se poravnavaju što sugeriše negativan Poasonov odnos u vlaknima tetive. U skorije vreme, testovi sprovedeni in vivo (putem MRI) i eks vivo (putem mehaničkog testiranja različitih tkiva i kadaveričnih tetiva) pokazala su da su zdrave tetive veoma anizotropne i da pokazuju negativan Poasonov odnos (auksetičan) u nekim ravnima kada se istegnu do 2% duž njihove dužine, odnosno unutar njihovog normalnog opsega kretanja.[31]

Mehanička svojstva tetiva veoma variraju, pošto su usklađena sa funkcionalnim zahtevima tetiva.

Tetive za skladištenje energije imaju tendenciju da budu elastičnije ili manje krute, tako da mogu lakše skladištiti energiju, dok čvršće pozicione tetive imaju tendenciju da budu malo više viskoelastične i manje elastične, tako da mogu da pruže bolju kontrolu kretanja. Tipična tetiva za skladištenje energije će otkazati pri naprezanju od oko 12-15% i naprezanju u području od 100-150 MPa, iako su neke tetive znatno rastegljivije od ove, na primer, površinski digitalni fleksor kod konja, koji se rasteže u višak od 20% u galopu.[32]

Pozicione tetive mogu otkazati pri naprezanju od 6-8%, ali mogu imati modulaciju u području od 700-1000 MPa.[33]

Nekoliko studija je pokazalo da tetive reaguju na promene u mehaničkom opterećenju procesima rasta i remodeliranja, slično kao i kosti. Konkretno, studija je pokazala da je nekorišćenje Ahilove tetive kod pacova dovelo do smanjenja prosečne debljine snopova kolagenih vlakana koji čine tetivu.[34] Kod ljudi, eksperiment u kojem su ljudi bili podvrgnuti simuliranoj mikrogravitacionoj sredini otkrio je da se krutost tetiva značajno smanjila, čak i kada su subjekti morali da izvode vežbe otpora.[35] Ovi efekti imaju primenu u različitim oblastima u rasponu od lečenja pacijenata prikovanih za krevet do dizajniranja što efikasnijih vežbi za astronaute.

Patologija

[uredi | uredi izvor]

Zbog slabog snabdevanja krvlju, oporavak povređene tetive traje dugo. Kod povreda tetiva razlikujemo upale, istegnuće i rupture. Upala je uzrokovana prekomernim opterećenjem određene tetive, čestose susreću u jkinilkoj praksi i uključuje upalu Ahilove tetive, ITB sindrom, itd.

Nategnuće tetive je zapravo delimična ruptura koja se može lečiti, dok potpuna ruptura može dovesti do trajnog poremećaja kretanja.

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Mader S. S. (2000): Human biology. McGraw-Hill, New York, ISBN 0-07-290584-0; ISBN 0-07-117940-2.
  2. ^ Međedović S., Maslić E., Hadžiselimović R. (2000): Biologija 2. Svjetlost, Sarajevo, ISBN 9958-10-222-6.
  3. ^ Dorlands Medical Dictionary, page 602
  4. ^ Caldini, E. G.; Caldini, N.; De-Pasquale, V.; Strocchi, R.; Guizzardi, S.; Ruggeri, A.; Montes, G. S. (1990). „Distribution of elastic system fibres in the rat tail tendon and its associated sheaths.”. Cells Tissues Organs. 139 (4): 341—348. PMID 1706129. doi:10.1159/000147022 (neaktivno 2024-07-31). 
  5. ^ Grant, T. M.; Thompson, M. S.; Urban, J.; Yu, J. (2013). „Elastic fibres are broadly distributed in tendon and highly localized around tenocytes.”. Journal of Anatomy. 222 (6): 573—579. PMC 3666236 Slobodan pristup. PMID 23587025. doi:10.1111/joa.12048. 
  6. ^ Dorlands Medical Dictionary 2012.Page 1382
  7. ^ Jozsa, L., and Kannus, P., Human Tendons: Anatomy, Physiology, and Pathology. Human Kinetics: Champaign, IL, 1997.
  8. ^ Lin, T. W.; Cardenas, L.; Soslowsky, L. J. (2004). „Biomechanics of tendon injury and repair.”. Journal of Biomechanics. 37 (6): 865—877. PMID 15111074. doi:10.1016/j.jbiomech.2003.11.005. 
  9. ^ Kjær, Michael (april 2004). „Role of Extracellular Matrix in Adaptation of Tendon and Skeletal Muscle to Mechanical Loading”. Physiological Reviews (na jeziku: engleski). 84 (2): 649—698. ISSN 0031-9333. PMID 15044685. doi:10.1152/physrev.00031.2003. 
  10. ^ Taye, Nandaraj; Karoulias, Stylianos Z.; Hubmacher, Dirk (januar 2020). „The "other" 15–40%: The Role of Non‐Collagenous Extracellular Matrix Proteins and Minor Collagens in Tendon”. Journal of Orthopaedic Research (na jeziku: engleski). 38 (1): 23—35. ISSN 0736-0266. PMC 6917864 Slobodan pristup. PMID 31410892. doi:10.1002/jor.24440. 
  11. ^ Fukuta, S.; Oyama, M.; Kavalkovich, K.; Fu, F. H.; Niyibizi, C (1998). „Identification of types II, IX and X collagens at the insertion site of the bovine achilles tendon”. Matrix Biology. 17 (1): 65—73. .
  12. ^ a b Fukuta, S.; Oyama, M.; Kavalkovich, K.; Fu, F. H.; Niyibizi, C. (1998). „Identification of types II, IX and X collagens at the insertion site of the bovine achilles tendon.”. Matrix Biology. 17 (1): 65—73. PMID 9628253. doi:10.1016/S0945-053X(98)90125-1. 
  13. ^ Zhang, G. E., Y.; Chervoneva, I.; P. S.; D. P.; E. T.; Soslowsky, L. J.; Iozzo, R. V.; Birk, D. E. (2006). „Decorin regulates assembly of collagen fibrils and acquisition of biomechanical properties during tendon development.”. Journal of Cellular Biochemistry. 98 (6): 1436—1449. PMID 16518859. S2CID 39384363. doi:10.1002/jcb.20776. 
  14. ^ Raspanti, M.; Congiu, T.; Guizzardi, S. (2002). „Structural Aspects of the Extracellular Matrix of the Tendon : An Atomic Force and Scanning Electron Microscopy Study.”. Archives of Histology and Cytology. 65 (1): 37—43. PMID 12002609. doi:10.1679/aohc.65.37 Slobodan pristup. 
  15. ^ Scott, J. E. O., C. R.; Hughes, E. W. (1981). „Proteoglycan-collagen arrangements in developing rat tail tendon. An electron microscopical and biochemical investigation”. Biochemical Journal. 195 (3): 573—581. PMC 1162928 Slobodan pristup. PMID 6459082. doi:10.1042/bj1950573. 
  16. ^ Scott, J. E. (2003). „Elasticity in extracellular matrix 'shape modules' of tendon, cartilage, etc. A sliding proteoglycan-filament model”. Journal of Physiology. 553 (2): 335—343. PMC 2343561 Slobodan pristup. PMID 12923209. doi:10.1113/jphysiol.2003.050179. 
  17. ^ McNeilly, C. M.; Banes, A. J.; Benjamin, M.; J. R. (1996). „Tendon cells in vivo form a three dimensional network of cell processes linked by gap junctions”. Journal of Anatomy. 189 (Pt 3): 593—600. PMC 1167702 Slobodan pristup. PMID 8982835. 
  18. ^ a b Benjamin, M., Tendons and ligaments - an overview (PDF), 1, str. 10 
  19. ^ „Having a short Achilles tendon may be an athlete's Achilles heel”. Arhivirano iz originala 21. 10. 2007. g. Pristupljeno 2007-10-26. 
  20. ^ Young, Michael. „A Review on Postural Realignment and its Muscular and Neural Components” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 2019-04-06. g. Pristupljeno 2010-06-23. 
  21. ^ Thorpe, C. T.; Birch, H. L.; Clegg, P. D.; Screen, H. R. (2013). „The role of the non-collagenous matrix in tendon function”. Int J Exp Pathol. 94 (4): 248—59. PMC 3721456 Slobodan pristup. PMID 23718692. doi:10.1111/iep.12027. 
  22. ^ Hulmes, D. J. S. (2002). „Building Collagen Molecules, Fibrils, and Suprafibrillar Structures”. Journal of Structural Biology. 137 (1–2): 2—10. PMID 12064927. doi:10.1006/jsbi.2002.4450. 
  23. ^ Silver, F. H.; Freeman, J. W.; Seehra, G. P. (2003). „Collagen self-assembly and the development of tendon mechanical properties”. Journal of Biomechanics. 36 (10): 1529—1553. PMID 14499302. doi:10.1016/S0021-9290(03)00135-0. 
  24. ^ Ker, R. F. (2002). „The implications of the adaptable fatigue quality of tendons for their construction, repair and function”. Comparative Biochemistry and Physiology A. 133 (4): 987—1000. PMID 12485688. doi:10.1016/S1095-6433(02)00171-X. 
  25. ^ Cribb, A. M.; Scott, J.E. (1995). In Tendon response to tensile-stress - an ultrastructural investigation of collagen - proteoglycan interactions in stressed tendon,1995; Cambridge Univ Press.pp 423-428.
  26. ^ Screen H.R., Lee D.A., Bader D.L., Shelton J.C. (2004). „An investigation into the effects of the hierarchical structure of tendon fascicles on micromechanical properties”. Proc Inst Mech Eng H. 218 (2): 109—119. PMID 15116898. S2CID 46256718. doi:10.1243/095441104322984004. 
  27. ^ Puxkandl, R.; Zizak, I.; Paris, O.; Keckes, J.; Tesch, W.; Bernstorff, S.; Purslow, P.; Fratzl, P. (2002). „Viscoelastic properties of collagen: synchrotron radiation investigations and structural model”. Philosophical Transactions of the Royal Society B. 357 (1418): 191—197. PMC 1692933 Slobodan pristup. PMID 11911776. doi:10.1098/rstb.2001.1033. 
  28. ^ Gupta H.S., Seto J., Krauss S., Boesecke P.& Screen H.R.C. (2010). In situ multi-level analysis of viscoelastic deformation mechanisms in tendon collagen. J. Struct. Biol. 169 (2): 183—191.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  29. ^ Thorpe C.T; Udeze C.P; Birch H.L.; Clegg P.D.; Screen H.R.C. (2012). „Specialisation of tendon mechanical properties results from inter-fascicular differences”. Journal of the Royal Society Interface. 9 (76): 3108—3117. PMC 3479922 Slobodan pristup. PMID 22764132. doi:10.1098/rsif.2012.0362. 
  30. ^ Thorpe C.T.; Klemt, C.; Riley G.P.; Birch H.L.; Clegg P.D.; Screen H.R.C. (2013). „Helical sub-structures in energy-storing tendons provide a possible mechanism for efficient energy storage and return”. Acta Biomater. 9 (8): 7948—56. PMID 23669621. doi:10.1016/j.actbio.2013.05.004. 
  31. ^ Gatt R, Vella Wood M, Gatt A, Zarb F, Formosa C, Azzopardi KM, Casha A, Agius TP, Schembri-Wismayer P, Attard L, Chockalingam N, Grima JN (2015). „Negative Poisson's ratios in tendons: An unexpected mechanical response” (PDF). Acta Biomater. 24: 201—208. PMID 26102335. doi:10.1016/j.actbio.2015.06.018. 
  32. ^ Batson EL, Paramour RJ, Smith TJ, Birch HL, Patterson-Kane JC, Goodship AE. (2003). Equine Vet J. |date= |volume=35 |issue=3 |pages=314-8. Are the material properties and matrix composition of equine flexor and extensor tendons determined by their functions?
  33. ^ ScreenH.R.C., Tanner, K.E. (2012). Structure & Biomechanics of Biological Composites. In: Encyclopaedia of Composites 2nd Ed. Nicolais & Borzacchiello.Pub. John Wiley & Sons, Inc. ISBN 978-0-470-12828-2 (pages 2928-39)
  34. ^ Nakagawa, Y. (1989). „Effect of disuse on the ultra structure of the Achilles tendon in rats”. European Journal of Applied Physiology. 59 (3): 239—242. PMID 2583169. S2CID 20626078. doi:10.1007/bf02386194. 
  35. ^ Reeves, N. D. (2005). „Influence of 90-day simulated micro-gravity on human tendon mechanical properties and the effect of restiveness countermeasures”. Journal of Applied Physiology. 98 (6): 2278—2286. PMID 15705722. S2CID 10508646. doi:10.1152/japplphysiol.01266.2004. hdl:11379/25397 Slobodan pristup. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тетива_(анатомија)&oldid=28322572”