Tehnološka konvergencija
Tehnološka konvergencija je prisustvo niza različitih tehnologija u izvođenju sličnih zahteva
Najčešće, termin "konvergencija" se odnosi na sinergiju teksta, zvuka i vedea u jednoj mreži tako da deleći resurse i kombinovanjem međusobno, povećavaju novu efektivnost. Kao primer možemo navesti računarske mreže gde bi se konvergencija mogla odnositi na komunikaciju među operativnim sistemima preko različitih protokola.
Definicije[uredi | uredi izvor]
„Konvergencija je duboka integracija znanja, alata i svih relevantnih aktivnosti ljudske aktivnosti za zajednički cilj, kako bi se omogućilo društvu da odgovori na nova pitanja kako bi se promenio odgovarajući fizički ili društveni ekosistem. Takve promene u odgovarajućem ekosistemu otvaraju nove trendove, puteve. i mogućnosti u sledećoj divergentnoj fazi procesa“.[1][2]
Sidarta Menon definiše konvergenciju, u svojoj Političkoj inicijativi dileme o medijskoj pokrivenosti: Međunacionalna perspektiva, kao integraciju i digitalizaciju. Integracija se ovde definiše kao „proces transformacije mere po stepenu do kojeg su različiti mediji kao što su telefoni, prenos podataka i infrastruktura informacionih tehnologija kombinovani u jednu besprekornu platformu mrežne arhitekture za sve namene“.[3] Digitalizaciju ne definiše toliko njena fizička infrastruktura, koliko sadržaj ili medij. Jan van Dijk sugeriše da „digitalizacija znači razbijanje signala u bajtove koji se sastoje od jedinica i nula“.[4][5] Konvergenciju je definisao Blakman, 1998, kao trend u evoluciji tehnoloških usluga i industrijskih struktura.[6] Konvergencija je kasnije definisana konkretnije kao spajanje telekomunikacija, računarstva i emitovanja u jedan digitalni bit-tok.[7][8][9] Miler se protivi tvrdnji da je konvergencija zapravo preuzimanje svih oblika medija od strane jedne tehnologije: digitalnih računara.[10][11]
Tehnološka konvergencija medija je tendencija da se, kako se tehnologija menja, različiti tehnološki sistemi ponekad evoluiraju ka obavljanju sličnih zadataka. Digitalna konvergencija se odnosi na konvergenciju četiri industrije u jedan konglomerat, ITTCE (informacione tehnologije, telekomunikacije, potrošačka elektronika i zabava). Ranije odvojene tehnologije kao što su glasovne (i funkcije telefonije), podaci (i aplikacije za produktivnost) i video sada mogu da dele resurse i da međusobno komuniciraju sinergijski. Telekomunikaciona konvergencija (koja se naziva i „konvergencija mreže“) opisuje nove telekomunikacione tehnologije i mrežnu arhitekturu koja se koristi za migraciju više komunikacionih usluga u jednu mrežu.[12] Konkretno, ovo uključuje konvergiranje prethodno različitih medija kao što su telefonija i komunikacija podataka u zajedničke interfejse na pojedinačnim uređajima, kao što većina pametnih telefona može da upućuje telefonske pozive i pretražuje veb.
Konvergentne usluge, kao što su VoIP, IPTV, Smart TV i druge, imaju tendenciju da zamene starije tehnologije i na taj način mogu da poremete tržišta. Konvergencija zasnovana na IP-u je neizbežna i rezultiraće novim uslugama i novom potražnjom na tržištu.[13] Kada stara tehnologija konvergira u zajedničku u javnom vlasništvu, usluge zasnovane na IP-u postaju nezavisne od pristupa ili manje zavisne. Stara usluga zavisi od pristupa.[14]
Konvergencija medija[uredi | uredi izvor]
Označava sažimanje više uređaja u jedan, sa prednostima koje predstavljaju sumu pojedinačnih uređaja. Ovo doprinosi kompaktnosti uređaja, većoj stvarnoj i POS vrednosti uređaja.
Konvergentna tehnološka polja[uredi | uredi izvor]
NBIC, akronim za nanotehnologiju, biotehnologiju, informacione tehnologije i kognitivne nauke, bio je 2014. najpopularniji termin za konvergirajuće tehnologije. Uveden je u javni diskurs objavljivanjem Konvergentnih tehnologija za poboljšanje ljudskog učinka, izveštaja koji je delimično sponzorisala Nacionalna naučna fondacija SAD.[15] Ponuđene su razne druge skraćenice za isti koncept, kao što je GNR (genetika, nanotehnologija i robotika) (Bil Džoj, 2000, Zašto budućnosti nismo potrebni[16]). Novinar Džoel Garo u knjizi Radikalna evolucija: Obećanje i opasnost poboljšanja naših umova, naših tela — i šta znači biti čovek koristi „GRIN“, za genetske, robotske, informacione i nano procese,[17] dok naučni novinar Daglas Malal u Našoj molekularnoj budućnosti: Kako će nanotehnologija, robotika, genetika i veštačka inteligencija transformisati naš svet koristi „GRAIN“ za genetiku, robotiku, veštačku inteligenciju i nanotehnologiju.[18] Još jedan akronim koji je skovala korespondirajuća tehnološka organizacija ETC grupa je „BANG“ za „bitovi, atomi, neuroni, geni“.[19]
Konvergiranje oblasti nauke i tehnologije[uredi | uredi izvor]
Sveobuhvatan izraz koji koriste Roko, Bejnbridž, Ton i Vajtsajds je Konvergencija znanja, tehnologije i društva (2013).[20] Bejnbridž i Roko su uređivali i bili koautori Springerovog referentnog Priručnika o konvergenciji nauke i tehnologije (2016)[21] koji definiše koncept konvergencije u različitim naučnim, tehnološkim i medicinskim oblastima.[22] Roko je objavio Principe i metode koji olakšavaju konvergenciju (2015).[23]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Roco, MC (2002). „'Coherence and divergence of megatrends in science and engineering”. J Nanopart Res. 4 (1–2): 9—19. Bibcode:2002JNR.....4....9R. S2CID 83484224. doi:10.1023/A:1020157027792.
- ^ Bainbridge, W.S.; Roco, M.C. (2016). „'Science and technology convergence: with emphasis for nanotechnology-inspired convergence”. J. Nanoparticle Res. 18 (7): 211. Bibcode:2016JNR....18..211B. S2CID 14402420. doi:10.1007/s11051-016-3520-0.
- ^ Siddhartha, str. 2
- ^ Van Dijk, J. (1999). The network society. London: Sage Publications.
- ^ Menon, Siddhartha. "Policy Initiative Dilemmas On Media Convergence: A Cross National Perspective." Conference Papers – International Communication Association (2006): 1–35. Communication & Mass Media Complete. Web. 20 Nov. 2011.
- ^ Blackman, C (1998). „Convergence between telecommunications and other media: how should regulation adapt?”. Telecommunication Policy. 22 (3): 163—170. doi:10.1016/s0308-5961(98)00003-2.
- ^ Collin, 1998; Gates, 2000
- ^ Conlins, R (1998). „Back to the future: Digital Television and Convergence in the United Kingdom”. Telecommunication Policy. 22 (4–5): 383—96. doi:10.1016/S0308-5961(98)00022-6.
- ^ Gate, A (2000). „Convergence and competition: Technological change, industry concentration and competition policy in the telecommunications sector”. University of Toronto Faculty of Law Review. 58 (2): 83—117.
- ^ Mueller 1999, str. 2
- ^ Mueller, M (1999). „Digital Convergence and its consequences”. Javnost/The Public. 6 (3): 11—27. CiteSeerX 10.1.1.114.230
. doi:10.1080/13183222.1999.11008716.
- ^ „What is network convergence? - Definition from WhatIs.com”. SearchITChannel. Arhivirano iz originala 28. 10. 2010. g. Pristupljeno 17. 6. 2015.
- ^ Shin, Dong Hee, Won – Yong Kim, and Dong-Hoon Lee. "Convergence Technologies and the Layered Policy Model: Implication for Regulating Future Communications." Conference Papers – International Communication Association (2006): 1–19. Communication & Mass Media Complete. EBSCO. Web. 26 Oct. 2011.
- ^ Grieve, W. and Levin, S. (2005). From Clones To Packets: The Development Of Competition In Local Residential Telecommunications. TPRC 2005 The 33rd Research Conference on Communication, Information and Internet Policy, September 23–25, 2005.
- ^ Roco, Mihail C.; Bainbridge, William Sims, ur. (2003). Converging Technologies for Improving Human Performance. Springer. ISBN 978-1-4020-1254-9.
- ^ Joy, Bill (2000). „Why the Future Doesn't Need Us”. Wired.
- ^ Garreau, Joel (2005). Radical Evolution: The Promise and Peril of Enhancing Our Minds, Our Bodies — and What It Means to Be Human. Doubleday. ISBN 978-0-385-50965-7.
- ^ Mulhall, Douglas (2002). Our Molecular Future: How Nanotechnology, Robotics, Genetics and Artificial Intelligence Will Transform Our World. Prometheus Books. ISBN 978-1-57392-992-9.
- ^ ETC Group (2003). „The Strategy for Converging Technologies: The Little BANG Theory” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 2007-09-25. g. Pristupljeno 2007-02-09.
- ^ Roco M.C.; Bainbridge W.S.; Tonn B. and Whitesides G. (2014-02-11). Convergence of Knowledge, Technology and Society: Beyond Convergence of Nano-Bio-Info-Cognitive Technologies. Science Policy Reports. Springer International Publishing. ISBN 9783319022031 — preko www.springer.com.
- ^ Handbook of Science and Technology Convergence. Springer International Publishing. 2016-04-14. ISBN 9783319070513 — preko www.springer.com.
- ^ Bainbridge W.S. and Roco M.C. Handbook of Science and Technology Convergence, Springer reference, 2016, 1154p,ISBN 978-3-319-07051-3
- ^ Roco, Mihail C. (2015). „Principles and Methods That Facilitate Convergence”. Handbook of Science and Technology Convergence. Cham: Springer International Publishing. str. 1—20. ISBN 9783319040332. doi:10.1007/978-3-319-04033-2_2-2.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Jenkins, H. Convergence Culture: Where Old and New Media Collide. New York: New York UP, 2006. Print.
- Artur Lugmayr, Cinzia Dal Zotto, Media Convergence Handbook, Vol 1. and Vol. 2, Springer-Verlag, 2016
- Sahay, Shubham; Kumar, Mamidala Jagadesh (2019). Junctionless Field-Effect Transistors: Design, Modeling, and Simulation. John Wiley & Sons. ISBN 9781119523536.
- „Remarks by Director Iancu at the 2019 International Intellectual Property Conference”. United States Patent and Trademark Office. 10. 6. 2019. Pristupljeno 20. 7. 2019.
- Sridharan, K.; Pudi, Vikramkumar (2015). Design of Arithmetic Circuits in Quantum Dot Cellular Automata Nanotechnology. Springer. str. 1. ISBN 9783319166889.
- Baliga, B. Jayant (2005). Silicon RF Power MOSFETS. World Scientific. ISBN 9789812561213.
- Asif, Saad (2018). 5G Mobile Communications: Concepts and Technologies. CRC Press. str. 128—134. ISBN 9780429881343.
- O'Neill, A. (2008). „Asad Abidi Recognized for Work in RF-CMOS”. IEEE Solid-State Circuits Society Newsletter. 13 (1): 57—58. ISSN 1098-4232. doi:10.1109/N-SSC.2008.4785694.
- Williams, R. K.; Darwish, M. N.; Blanchard, R. A.; Siemieniec, R.; Rutter, P.; Kawaguchi, Y. (2017). „The Trench Power MOSFET—Part II: Application Specific VDMOS, LDMOS, Packaging, and Reliability”. IEEE Transactions on Electron Devices. 64 (3): 692—712. Bibcode:2017ITED...64..692W. ISSN 0018-9383. S2CID 38550249. doi:10.1109/TED.2017.2655149.
- „IEEE Medal for Environmental and Safety Technologies Recipients”. IEEE Medal for Environmental and Safety Technologies. Institute of Electrical and Electronics Engineers. Pristupljeno 29. 7. 2019.
- „Keywords to understanding Sony Energy Devices – keyword 1991”. Sony Energy Devices Corporation. Sony. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g.
- Jin, Dal Yong (2017). Smartland Korea: Mobile Communication, Culture, and Society. University of Michigan Press. str. 34—35. ISBN 9780472053377.
- Nochkin, Alexandr (10. 7. 2013). „IBM Simon. The first smartphone in the World. What's inside.”. IBM blog (na jeziku: ruski). Habrahabr.ru. Pristupljeno 5. 6. 2017.
- „First Smartphone Turns 20: Fun Facts About Simon”. Time. 18. 8. 2014. Pristupljeno 18. 8. 2019.
- Mostefaoui, Ghita K.; Tariq, Faisal (2018). Mobile Apps Engineering: Design, Development, Security, and Testing. CRC Press. str. 16. ISBN 9781351681438.
