Технолошка конвергенција

С Википедије, слободне енциклопедије

Технолошка конвергенција је присуство низа различитих технологија у извођењу сличних захтева

Најчешће, термин "конвергенција" се односи на синергију текста, звука и ведеа у једној мрежи тако да делећи ресурсе и комбиновањем међусобно, повећавају нову ефективност. Као пример можемо навести рачунарске мреже где би се конвергенција могла односити на комуникацију међу оперативним системима преко различитих протокола.

Дефиниције[уреди | уреди извор]

„Конвергенција је дубока интеграција знања, алата и свих релевантних активности људске активности за заједнички циљ, како би се омогућило друштву да одговори на нова питања како би се променио одговарајући физички или друштвени екосистем. Такве промене у одговарајућем екосистему отварају нове трендове, путеве. и могућности у следећој дивергентној фази процеса“.[1][2]

Сидарта Менон дефинише конвергенцију, у својој Политичкој иницијативи дилеме о медијској покривености: Међунационална перспектива, као интеграцију и дигитализацију. Интеграција се овде дефинише као „процес трансформације мере по степену до којег су различити медији као што су телефони, пренос података и инфраструктура информационих технологија комбиновани у једну беспрекорну платформу мрежне архитектуре за све намене“.[3] Дигитализацију не дефинише толико њена физичка инфраструктура, колико садржај или медиј. Јан ван Дијк сугерише да „дигитализација значи разбијање сигнала у бајтове који се састоје од јединица и нула“.[4][5] Конвергенцију је дефинисао Блакман, 1998, као тренд у еволуцији технолошких услуга и индустријских структура.[6] Конвергенција је касније дефинисана конкретније као спајање телекомуникација, рачунарства и емитовања у један дигитални бит-ток.[7][8][9] Милер се противи тврдњи да је конвергенција заправо преузимање свих облика медија од стране једне технологије: дигиталних рачунара.[10][11]

Технолошка конвергенција медија је тенденција да се, како се технологија мења, различити технолошки системи понекад еволуирају ка обављању сличних задатака. Дигитална конвергенција се односи на конвергенцију четири индустрије у један конгломерат, ITTCE (информационе технологије, телекомуникације, потрошачка електроника и забава). Раније одвојене технологије као што су гласовне (и функције телефоније), подаци (и апликације за продуктивност) и видео сада могу да деле ресурсе и да међусобно комуницирају синергијски. Телекомуникациона конвергенција (која се назива и „конвергенција мреже“) описује нове телекомуникационе технологије и мрежну архитектуру која се користи за миграцију више комуникационих услуга у једну мрежу.[12] Конкретно, ово укључује конвергирање претходно различитих медија као што су телефонија и комуникација података у заједничке интерфејсе на појединачним уређајима, као што већина паметних телефона може да упућује телефонске позиве и претражује веб.

Конвергентне услуге, као што су VoIP, IPTV, Smart TV и друге, имају тенденцију да замене старије технологије и на тај начин могу да поремете тржишта. Конвергенција заснована на ИП-у је неизбежна и резултираће новим услугама и новом потражњом на тржишту.[13] Када стара технологија конвергира у заједничку у јавном власништву, услуге засноване на ИП-у постају независне од приступа или мање зависне. Стара услуга зависи од приступа.[14]

Конвергенција медија[уреди | уреди извор]

Означава сажимање више уређаја у један, са предностима које представљају суму појединачних уређаја. Ово доприноси компактности уређаја, већој стварној и ПОС вредности уређаја.

Конвергентна технолошка поља[уреди | уреди извор]

NBIC, акроним за нанотехнологију, биотехнологију, информационе технологије и когнитивне науке, био је 2014. најпопуларнији термин за конвергирајуће технологије. Уведен је у јавни дискурс објављивањем Конвергентних технологија за побољшање људског учинка, извештаја који је делимично спонзорисала Национална научна фондација САД.[15] Понуђене су разне друге скраћенице за исти концепт, као што је GNR (генетика, нанотехнологија и роботика) (Бил Џој, 2000, Зашто будућности нисмо потребни[16]). Новинар Џоел Гаро у књизи Радикална еволуција: Обећање и опасност побољшања наших умова, наших тела — и шта значи бити човек користи „GRIN“, за генетске, роботске, информационе и нано процесе,[17] док научни новинар Даглас Малал у Нашој молекуларној будућности: Како ће нанотехнологија, роботика, генетика и вештачка интелигенција трансформисати наш свет користи „GRAIN“ за генетику, роботику, вештачку интелигенцију и нанотехнологију.[18] Још један акроним који је сковала кореспондирајућа технолошка организација ЕТЦ група је „BANG“ за „битови, атоми, неурони, гени“.[19]

Конвергирање области науке и технологије[уреди | уреди извор]

Свеобухватан израз који користе Роко, Бејнбриџ, Тон и Вајтсајдс је Конвергенција знања, технологије и друштва (2013).[20] Бејнбриџ и Роко су уређивали и били коаутори Спрингеровог референтног Приручника о конвергенцији науке и технологије (2016)[21] који дефинише концепт конвергенције у различитим научним, технолошким и медицинским областима.[22] Роко је објавио Принципе и методе који олакшавају конвергенцију (2015).[23]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Roco, MC (2002). „'Coherence and divergence of megatrends in science and engineering”. J Nanopart Res. 4 (1–2): 9—19. Bibcode:2002JNR.....4....9R. S2CID 83484224. doi:10.1023/A:1020157027792. 
  2. ^ Bainbridge, W.S.; Roco, M.C. (2016). „'Science and technology convergence: with emphasis for nanotechnology-inspired convergence”. J. Nanoparticle Res. 18 (7): 211. Bibcode:2016JNR....18..211B. S2CID 14402420. doi:10.1007/s11051-016-3520-0. 
  3. ^ Siddhartha, стр. 2
  4. ^ Van Dijk, J. (1999). The network society. London: Sage Publications.
  5. ^ Menon, Siddhartha. "Policy Initiative Dilemmas On Media Convergence: A Cross National Perspective." Conference Papers – International Communication Association (2006): 1–35. Communication & Mass Media Complete. Web. 20 Nov. 2011.
  6. ^ Blackman, C (1998). „Convergence between telecommunications and other media: how should regulation adapt?”. Telecommunication Policy. 22 (3): 163—170. doi:10.1016/s0308-5961(98)00003-2. 
  7. ^ Collin, 1998; Gates, 2000
  8. ^ Conlins, R (1998). „Back to the future: Digital Television and Convergence in the United Kingdom”. Telecommunication Policy. 22 (4–5): 383—96. doi:10.1016/S0308-5961(98)00022-6. 
  9. ^ Gate, A (2000). „Convergence and competition: Technological change, industry concentration and competition policy in the telecommunications sector”. University of Toronto Faculty of Law Review. 58 (2): 83—117. 
  10. ^ Mueller 1999, стр. 2
  11. ^ Mueller, M (1999). „Digital Convergence and its consequences”. Javnost/The Public. 6 (3): 11—27. CiteSeerX 10.1.1.114.230 Слободан приступ. doi:10.1080/13183222.1999.11008716. 
  12. ^ „What is network convergence? - Definition from WhatIs.com”. SearchITChannel. Архивирано из оригинала 28. 10. 2010. г. Приступљено 17. 6. 2015. 
  13. ^ Shin, Dong Hee, Won – Yong Kim, and Dong-Hoon Lee. "Convergence Technologies and the Layered Policy Model: Implication for Regulating Future Communications." Conference Papers – International Communication Association (2006): 1–19. Communication & Mass Media Complete. EBSCO. Web. 26 Oct. 2011.
  14. ^ Grieve, W. and Levin, S. (2005). From Clones To Packets: The Development Of Competition In Local Residential Telecommunications. TPRC 2005 The 33rd Research Conference on Communication, Information and Internet Policy, September 23–25, 2005.
  15. ^ Roco, Mihail C.; Bainbridge, William Sims, ур. (2003). Converging Technologies for Improving Human Performance. Springer. ISBN 978-1-4020-1254-9. 
  16. ^ Joy, Bill (2000). „Why the Future Doesn't Need Us”. Wired. 
  17. ^ Garreau, Joel (2005). Radical Evolution: The Promise and Peril of Enhancing Our Minds, Our Bodies — and What It Means to Be Human. Doubleday. ISBN 978-0-385-50965-7. 
  18. ^ Mulhall, Douglas (2002). Our Molecular Future: How Nanotechnology, Robotics, Genetics and Artificial Intelligence Will Transform Our World. Prometheus Books. ISBN 978-1-57392-992-9. 
  19. ^ ETC Group (2003). „The Strategy for Converging Technologies: The Little BANG Theory” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2007-09-25. г. Приступљено 2007-02-09. 
  20. ^ Roco M.C.; Bainbridge W.S.; Tonn B. and Whitesides G. (2014-02-11). Convergence of Knowledge, Technology and Society: Beyond Convergence of Nano-Bio-Info-Cognitive Technologies. Science Policy Reports. Springer International Publishing. ISBN 9783319022031 — преко www.springer.com. 
  21. ^ Handbook of Science and Technology Convergence. Springer International Publishing. 2016-04-14. ISBN 9783319070513 — преко www.springer.com. 
  22. ^ Bainbridge W.S. and Roco M.C. Handbook of Science and Technology Convergence, Springer reference, 2016, 1154p,ISBN 978-3-319-07051-3
  23. ^ Roco, Mihail C. (2015). „Principles and Methods That Facilitate Convergence”. Handbook of Science and Technology Convergence. Cham: Springer International Publishing. стр. 1—20. ISBN 9783319040332. doi:10.1007/978-3-319-04033-2_2-2. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Технолошка конвергенција на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Технолошка_конвергенција&oldid=27551156”