Pređi na sadržaj

Timoti Dekster

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Timoti Dekster
Datum rođenja(1747-01-22)22. januar 1747.
Mesto rođenjaMalden, Sjedinjene Američke Države (SAD)
Datum smrti23. oktobar 1806.(1806-10-23) (59 god.)
Mesto smrtiNjuberiport, Sjedinjene Američke Države (SAD)
ZanimanjePreduzetnik
Značajni radoviA Pickle for the Knowing Ones or Plain Truth in a Homespun Dress (1802)
SuprugaElizabet (Lord) Frotingham
DecaNanci Dekster, Samuel Dekster

Timoti Dekster (engl. Timothy Dexter, 22. januar 1747. - 23. oktobar 1806) je bio američki preduzetnik poznat po svom pisanju, svom ekscentričnom ponašanju kao i po svojoj neobično dobroj sreći sa svojim investicijama.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Dekster je rođen 22. januara 1747. godine u Moldenu u provinciji Masačusets.[1] Njegova porodica nije imala mnogo novca i Dekster nije stekao mnogo obrazovanja.[2] Sa osam godina je napustio školu kako bi radio na farmi.[3] Kada je napunio 16 godina, postao je kožarski šegrt[4]. Kada je završio svoju obuku poslodavac mu je dao novo odelo, zvano odelo slobode. Dekster je prodao svoje odelo slobode za 8 dolara i 20 centi koje je iskoristio da se 1769 godine preseli u Njuberiport, Masačusets[2][5]. u Njuberiportu se oženio za 32 - godišnjakinju Elizabet Frotingham,[6] bogatu udovicu, i kupio palatu.[5][7]

Pri kraju Američkog revolucionarnog rata, kupio je velike količine zastarelog Kontinentalnog novca koji nije imao vrednost u to vreme.[5] Na kraju rata, vlada Sjedinjenih Američkih Država je kupovala novčanice po jednom procentu od nominalne vrednosti novčanice, dok je Masačusets plaćao svoje novčanice po nominalnoj vrednosti.[5] Njegova arbitraža mu je omogućila da stekne značajan profit. Izgradio je dva broda i započeo izvozni posao u Zapadne Indije i Evropu.

Budući da je bio uglavno neobrazovan, njegov poslovni smisao se smatrao neobičnim. Savetovan je da pošalje grejače kreveta (alat koji se koristio kako bi se ugrejao krevet u hladnim mesecima) na prodaju u Zapadne Indije, tropski kraj, gde nije bilo potrebe za njima. Ovaj savet je bio namerni trik sa strane konkurencije kako bi ga bankrotirali. Kapetan njegovog broda ih je prodao kao kutlače lokalnoj industriji melase i lepo zaradio.[8] Sledeće, Dekster je poslao vunene rukavice na isto mesto, gde su kupljene od strane azijskih trgovca radi izvoza u Sibir.[3]

Ljudi su mu iz šale pričali da pošalje ugalj u Njukasl, što je stari idiom za besmislen zadatak, zato što Njukasl ima svoju razvijenu industriju uglja. Slučajno, to je uradio tokom štrajka rudara, i njegov teret se prodao po znatno većoj ceni.[9][10] Drugom prilikom, praktične šaljivdžije su mu rekle da može zaraditi slanjem rukavica na ostrva Južnog mora. Njegovi brodovi su tamo stigli na vreme da prodaju rukavice portugalskim brodovima na njihovom putu za Kinu.[9] Izvozio je Biblije u Istočne Indije. Gde su istočnim misionarima bile potrebne, zajedno sa porukom da ko nema bibliju u kući da će ići u pakao.[3]

Jedne godine Njuberiport je imao problem sa mačkama lutalicama. Veće je sazvano kako bi se rešio problem, glasanje za njihovo ubijanje nije prošlo. Sutradan Dekster je objavio reklamu za mačke lutalice gde je objavio da će platiti za njih i dobro čuvati o njima. Poslao ih je na Karibe gde su kupljene od strane magacionera kako bi se rešili problema pacova, i Dekster je ostvario profit.[2]

Dekster je takođe sakupljao kitove kosti, koji su mnogi smatrali bezvrednim. Tačno u vreme je u Francuskoj postalo popularno nošenje korseta, a Dekster je imao monopol nad kitovim kostima koje su se koristile kao koske za korset.[3]

Iako je podložan podsmehu, Deksterovo hvalisanje jasno pokazuje da razume vrednost monopolisanja tržišta robom koju drugi ne smatraju vrednom i korisnost glume glupaka.[11] Iako je voleo da pije, Dekster nikada nije pio prepodne zato što tada sklapa trgovinske dogovore.

Visoko društvo Nove Engleske ga je odbilo. Dekster da bi im se osvetio kupio je jednu od najboljih kuća u Njuberiportu od Nataniel Trejsi, lokalnog člana visokog društva, i pokušao da ga oponaša, sa malo uspeha.[3][5] Ukrasio je svoju kuću u Njuberiportu sa minaretima, zlatnim orlom na vrhu kupole, mauzolej za sebe i baštu od 40 drvenih skulptura poznatih ljudi, među kojima su Džordž Vašington, Vilijam Pit, Napoleon Bonaparta, Tomas Džeferson, i on sam.[4] Naredio je slikaru da na svitak u ruci figure Tomasa Džefersona napiše „Ustav”, slikar je znao da je to zapravo deklaracija o nezavisnosti i odbio je da to uradi. Dekster je bio toliko ljut njegovim odbijanjem da je ušao u kuću uzeo pištolj i pucao na slikara, bio je loš strelac i promašio je metu.[12] Njegova statua se pojavljuje 2 puta. Jedna od njegovih statua se nalazila ispred vrata i u ruci držala natpis na kome je pisalo: "Ja sam prvi na Istoku, prvi na Zapadu i najveći filozof zapadnog sveta". Ukupna cena ovih statua je bila 15.000 dolara današnjih 100.000 dolara.[13] Kako bi unutrašnjost njegove kuće odgovarala spoljašnosti, uvezen je skup nameštaj iz Francuske, a zidovi ukrašeni slikama iz Holandije i drugih delova Evrope.[12] Dekster je takođe kupio imanje u Česteru, Nju Hempšir gde je bio godinu dana i navodno dobio titulu „Lord”.[3]

Kada je čuo da plemići imaju grb na svojim kočijama odmah je naručio da se jedan napravi i nacrta na kočijama. Dekster je često menjao konje za vuču, kada su mu dosadili konji jedne boje prodao bi ih po niskim cenama i kupio konje druge boje. Jednom je morao da u svojim kočijama ide u državni zatvor u Ipsviču gde je dobio kaznu zato što je opalio svoj pištolj. Pucao je u smeru čoveka koji je gledao njegov muzej poznatih ličnosti, i nije se hteo pomeriti kada mu je Dekster to naredio.[13]

Njegovi odnosi sa suprugom, ćerkom i sinom su stradali. Pričao je posetiocima da mu je žena umrla, uprkos tome što je još uvek živa, i da je žena koja je često u zgradi njen duh.[3] U jednom zapaženom trenutku, Dekster je lažirao svoju smrt da bi video kako bi ljudi odreagovali. Oko 3.000 ljudi je prisustvovalo Deksterovoj lažnoj sahrani. Dekster nije video njegovu ženu kako plače, i otkrio je podvalu, izbatinao ju je što nije dovoljno oplakivala njegovu smrt.[5][14]

Timoti Dekster je preminuo 23. oktobra 1806. u svom domu. Zbog higijenskih razloga nije se mogao sahraniti u svojoj baštenskoj grobnici, već je sahranjen na gradskom grublju.

Neke od važnijih osoba u Deksterovom životu su bili Luci, negro spremačica koja je bila zaštitnički nastrojena prema njemu.[3] Kao i madam Hoper, proročica kod koje je Dekster išao i sa kojom se savetovao zato što je verovao da može videti u budućnost.[13]

Pisanje[uredi | uredi izvor]

U 50, godini, Dekster je napisao knjigu „A Pickle for the Knowing Ones” poznata kao i „Plain Truth in a Homespun Dress”, u kojoj se žalio na političare, sveštenstvo i svoju ženu. Knjiga je sadržala 8,847 reči i 33,864 slova, ali bez znakova interpunkcije i neobičnim pravopisom i kapitalizacijom. Jedan deo počinje sa:[11]

Prvo izdanje je samostalno objavljeno u Sejlemu, Masačusets 1802. godine. Dekster je u početku delio knjige besplatno, ali je postala popularna i preštampana je osam puta.[4] Drugo izdanje je štampano u Njuberiportu 1805. godine.[15] U drugom izdanju, Dekster je odgovorio na žalbe zbog nedostatka znakova interpunkcije tako što je dodao stranicu više sa 11 redova znakova interpunkcije sa uputstvom da ih štampači i čitaoci mogu umetnuti gde god je potrebno.[16]

Porodica[uredi | uredi izvor]

Timoti Dekster se 22. maja 1770. godine oženio za bogatu udovicu Elizabet Frotingham (1737—1809) koja je već imala četvoro dece:[2][17]

  • Gilbert Frotingham,
  • Bendžamin Frotingham,
  • Džon Frotingham,
  • Elizabet Frotingham.

Sa njom je imao još dvoje dece, Samuel Dekster (1771 - 1807) i Nanci Dekster (1775 - 1851). Dekster se nadao da će Samuel porasti u obrazovanog gospodina, umesto toga odrastao je u pijanicu. Samuel je uspeo da jednom prilikom nagovori oca da mu da jedan brod kako bi prodao teret u Engleskoj, umesto toga izgubio ga je na kartama.[2] Nanci Dekster je bila lepa ali nisko inteligentna. Udala se za Abrahama Bišopa sa kojim je imala jednu ćerku. Brak između njih nije uspeo, tukao ju je i ona je počela da uveliko pije, tako da se vratila kući gde ju je njena porodica krila.[2]

Dekster nije imao dobar odnos sa svojom ženom. Često ga je napadala zbog pijanstva i gledanja drugih žena.[2] Iako su živeli u istoj kući, jeli za istim stolom i spavali u istom krevetu on ju je ignorisao i kada je pričao o njoj pričao je da je to duh, tako je i zove u svojoj knjizi „A Pickle for the Knowing Ones”.

Nasledstvo[uredi | uredi izvor]

Kuća "Lord" Timoti Dekstera, Njuberiport, Masačusets.

Dekster je pokušao ostavi svoje zaveštanje angažovanjem Džonatana Plamera, trgovca ribom i pesnika amatera, koji je opevao svog sponzora stihovima:[11][13]

Lord Dekster je čovek od slave;

Njegovo ime je najslavnije;

Daleko vrednije od čistoga zlata;

Lord Deksteru sijajte večno.

Njegova kuća je bela o okružena zelenilom;

Može se videti sa mnogo milja;

Sija sjajno kao bilo koja zvezda;

Njena slava se proširila daleko.

Lord Dekster kao Kralj Solomon,

Ima srebra i zlata na tone;

I zvona crkvama je dao,

Da slave velikog kralja nebesa.

— Fantastic folklore and fact; New England tales of land and sea str. 43-44.

Neki od njegovih društvenih savremenika smatrali su ga veoma neinteligentnim. Njegova čitulja je glasila "njegove intelektualne zadužbine nisu najuzvišeniji pečat".[5][18]

Deksterova kuća u Njuberiportu je postala hotel.[3] Oluja 1815. je uništila većinu njegovih skulptura koje su se kasnije prodale na nekoliko dolara na aukciji, one koje nisu prodate su spaljene.[2] Jedina preživela skulptura koja se mogla identifikovati je ta od Vilijama Pita.[13]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Timothy Dexter”. Britannica Kids (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-10. 
  2. ^ a b v g d đ e ž „Timothy Dexter, the Ridiculous Millionaire Who Sold Coals to Newcastle”. New England Historical Society (na jeziku: engleski). 2017-04-11. Pristupljeno 2021-05-09. 
  3. ^ a b v g d đ e ž z Nicholas, Margaret (1983). The world's greatest cranks and crackpots. Octopus. str. 147—151. ISBN 9780706421491. 
  4. ^ a b v The Reader's Digest book of strange stories, amazing facts : Stories that are bizarre, unusual, odd, astonishing, incredible ... But true. The Association. 1975. str. 501. ISBN 9780276000805. .
  5. ^ a b v g d đ e Istorija Njuberiporta, Masačusets 1764–1905. 2 izdanje. 17 poglavlje. Ekscentrične osobe, stranice. 419–431. Pristupljeno decembra 2019 preko ancestry.com.
  6. ^ ancestors.familysearch.org/en/LC8G-983/elizabeth-lord-1737-1809
  7. ^ „Appletons' Cyclopædia of American Biography/Dexter, Timothy”. Pristupljeno 9. maj 2021. 
  8. ^ Jim Stillman (15. novembar 2006). "Lord Timothy Dexter of Newburyport, Massachusetts: Wealthy by Mistake?". Yahoo! mreža saradnika. Arhivirano iz orginala 19. jula 2012.
  9. ^ a b Knapp, Samuel L. (1858). „Life of Lord Timothy Dexter: Embracing sketches of the eccentric characters that composed his associates, including "Dexter's Pickle for the knowing ones"”. Boston: J.E. Tilton and Company. Arhivirano od orginala 2. 12. 2007.
  10. ^ Nash, Jay Robert (1982). Zanies: The World's Greatest Eccentrics. New Century Publishers. ISBN 978-0-8329-0123-2. .
  11. ^ a b v Gencarella, Stephen (maj 2018). Wicked Weird & Wily Yankees: A Celebration of New England's Eccentrics and Misfits. Rowman & Littlefield. str. 1—14. ISBN 978-1-4930-3267-9. .
  12. ^ a b „The Project Gutenberg eBook of A Pickle for the Knowing Ones, by Lord Timothy Dexter.”. www.gutenberg.org. Pristupljeno 2021-05-10. 
  13. ^ a b v g d Snow, Edward Rowe (1968). Fantastic folklore and fact; New England tales of land and sea. Internet Archive. New York, Dodd, Mead. str. 39—47. 
  14. ^ Todd, William Cleaves Timothy Dexter. Boston, Massachusetts: David Clapp & Son, 1886: 6.
  15. ^ Currier, John J. (1906). „History of Newburyport, Mass., 1764–1905. Newburyport”: izdavač Dalcassian . strana. 495.
  16. ^ Nelson, Randy F. (1981). The Almanac of American Letters. Los Altos, California: W. Kaufmann. str. 207. ISBN 978-0-86576-008-0. 
  17. ^ „Elizabeth (Lord) Dexter (1737-1809) | WikiTree FREE Family Tree”. www.wikitree.com (na jeziku: engleski). 12. 1. 1737. Pristupljeno 2021-05-09. 
  18. ^ Čitulja Timoti Dekstera, Njuberiportski glasnik, 24. oktobar 1806.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тимоти_Декстер&oldid=27825488”