Интерпункција

Из Википедије, слободне енциклопедије

Интерпункција је све у писаном језику осим слова или бројева, укључујући знакове интерпункције (наведено испод), размак речи и поравнавања. Интерпункцијски знакови су симболи који нису фонеме (звуци) језика или лексеме (речи и фразе), већ они симболи који служе за означавање структуре и организације писања, као и интонација и пауза којих треба да се придржава приликом (гласног) читања.

Историја[уреди]

Најраније писање није имало велика слова, размаке и знакове интерпункције. Ово није био проблем док је предмет био ограничен на малом опсегу тема (на пример, писање је у почетку било коришћено за бележење пословних преговарања). Са ширењем употребе писања на више апстрактне појмове било је потребно да се уведе неки начин за разрешавање појаве двосмислених значења. До 18. века, интерпункција је првенствено била помоћ за гласно читање, а после тога се развила као механизам осигурања да текст има смисла када се чита „у себи”.

Употреба[уреди]

Да би се говор верно пренео у писани текст, речи се одвајају белинама, а интонација реченице, смисаоно рашчлањивање, паузе међу деловима исказа и др. означавају се правописним знацима, тј. интерпункцијом. Интерпункција српског језика (и других јужнословенских језика, такође) у основи је логичка, што значи да употреба интерпункцијских знакова по правилу зависи од смисла. Писци у примени интерпункције неретко намерно одступају од прописане норме, желећи да тиме постигну додатне уметничке ефекте и допринесу стилистичкој уређености дела. У новијој поезији, на пример, по правилу интерпункција изостаје, а у модерној прози казивање је често испрекидано запетама или тачкама (са становишта норме такве реченице најчешће су непотпуне) и сл. Успешност оваквих поступака оцењују књижевна теорија и књижевна критика (есејистика), имајући пре свега у виду остварене уметничке ефекте. Неки од интерпункцијских знакова, уз више додатних и за поједине струке сасвим специфичних, могу да имају и друге функције — ужеправописну или помоћну (уп. нпр. скраћеничку тачку или употребу црте и цртице у писању удвојених парова (дублета) и полусложеница и сл.).

Интерпункцијски знакови[уреди]

Интерпункцијски знакови у српском језику су:

У следећој табели приказани су сви интерпункцијски знакови, помоћни знакови и други симболи који могу да се користе у писму у служби интерпункције.

ИНТЕРПУНКЦИЈСКИ ЗНАКОВИ
ГЛАВНИ ИНТЕРПУНКЦИЈСКИ ЗНАКОВИ
НАЗИВ ЗНАКА Глиф

(интерпункцијски знак)

Уникод

кодна тачка (позиција)[1]

HTML

знаковна ентитетска референца[2]

HTML / XML

нумеричка знаковна референца[2]

ТеX

(Metafont)

Alt код

(Мајкрософт виндоус)

OS X

комбинација тастера

Compose

тастер[3]

Vi IMproved

диграф[4]

Мајкрософт ворд

комбинација тастера

тачка . U+002E .
.
Alt+0046 Alt
Num 4
Num 6
упитник ? U+003F ?
?
Alt+0063 Alt
Num 6
Num 3
узвичник ! U+0021 !
!
Alt+0033 Alt
Num 3
Num 3
запета , U+002C ,
,
Alt+0044 Alt
Num 4
Num 4
тачка‐запета U+003B &#x3b;
&#59;
Alt+0059 Alt
Num 5
Num 9
двотачка U+003A :
:
Alt+0058 Alt
Num 5
Num 8
црта U+2014 — —
—
--- Alt+0151 ⌥ Opt
⇧ Shift
-
Compose
-
-
-
Ctrl+K
-
M
Alt
Num 0
Num 1
Num 5
Num 1

Ctrl+Alt+Num -
цртица U+2010 ‐
‐
наводници U+201E
U+201D
„
”
„ ”
„ ”
Alt+0132
Alt+0148
Alt Alt
Num 0 Num 0
Num 1 Num 1
Num 3 Num 4
Num 2 Num 8
заграде ( )


[ ]
U+0028
U+0029


U+005B
U+005D
( )
( )


[ ]
[ ]
Alt+0040
Alt+0041


Alt+0091
Alt+0093
Alt Alt
Num 4 Num 4
Num 0 Num 1

Alt Alt
Num 9 Num 9
Num 1 Num 3
ОСТАЛИ ПРАВОПИСНИ И ПОМОЋНИ ИНТЕРПУНКЦИЈСКИ ЗНАКОВИ
НАЗИВ ЗНАКА Глиф

(интерпункцијски знак)

Уникод

кодна тачка (позиција)[1]

HTML

знаковна ентитетска референца[2]

HTML / XML

нумеричка знаковна референца[2]

ТеX

(Metafont)

Alt код

(Мајкрософт виндоус)

OS X

комбинација тастера

Compose

тастер[3]

Vi IMproved

диграф[4]

Мајкрософт ворд

комбинација тастера

тротачка U+2026 … …
…
Alt+0133 Alt
Num 0
Num 1
Num 3
Num 3
полунаводници U+2019 ’ ’
’
Alt+0146 Alt
Num 0
Num 1
Num 4
Num 6
апостроф U+2019 ’ ’
’
Alt+0146 Alt
Num 0
Num 1
Num 4
Num 6
коса црта / U+002F /
/
Alt+0047 Alt
Num 4
Num 7
звездица U+002A *
*
Alt+0042 Alt
Num 4
Num 2
ситна бројка 1
постакценатска дужина   ̄   U+0304 ̄
̄
генитивна дужина   ̂   U+0302 ̂
̂
знакови за нагласке   ̏  

  ̀  

  ̑  

  ́  
U+030F


U+0300


U+0311


U+0301
̏
̏

̀
̀

̑
̑

́
́
знакови порекла <


>
U+003C



U+003E
&lt;



&gt;
&#x3c;
&#60;


&#x3e;
&#62;
Alt+0060



Alt+0062
Alt
Num 6
Num 0

Alt
Num 6
Num 2
једнакост = U+003D &#x3d;
&#61;
Alt+0061 Alt
Num 6
Num 1
плус + U+002B &#x2b;
&#43;
Alt+0043 Alt
Num 4
Num 3
минус U+2212 &minus; &#x2212;
&#8722;
Alt+2212 Alt
Num 2
Num 2
Num 1
Num 2
знак множења × U+00D7 &times; &#xd7;
&#215;
Alt+0215 Alt
Num 2
Num 1
Num 5
знак дељења ÷ U+00D7 &divide; &#xf7;
&#247;
Alt+0215 Alt
Num 0
Num 2
Num 4
Num 7

Alt
+
Num 2+Num 4+Num 6
витичасте заграде { } U+007B
U+007D
&#x7b; &#x7d;
&#123; &#125;
Alt+0123
Alt+0125
Alt Alt
Num 1 Num 1
Num 2 Num 2
Num 3 Num 5
знак понављања U+201D &rdquo; &#x201d;
&#8221;
Alt+0148 Alt
Num 0
Num 1
Num 4
Num 8
секција § U+00A7 &sect; &#xa7;
&#167;
Alt+0167 Alt
Num 0
Num 1
Num 6
Num 7
степен ° U+00B0 &#xb0;
&#176;

Alt+0176




Alt+248
Alt
Num 0
Num 1
Num 7
Num 6

Alt
+
Num 2+Num 4+Num 8
ОСТАЛИ ИНТЕРПУНКЦИЈСКИ ЗНАКОВИ
НАЗИВ ЗНАКА Глиф

(интерпункцијски знак)

Уникод

кодна тачка (позиција)[1]

HTML

знаковна ентитетска референца[2]

HTML / XML

нумеричка знаковна референца[2]

ТеX

(Metafont)

Alt код

(Мајкрософт виндоус)

OS X

комбинација тастера

Compose

тастер[3]

Vi IMproved

диграф[4]

Мајкрософт ворд

комбинација тастера

два упитника U+2047 &#x2047;
&#8263;
два узвичника U+203C &#x203c;
&#8252;
упитник‐узвичник U+2048 &#x2048;
&#8264;
узвичник‐упитник U+2049 &#x2049;
&#8265;
обрнути упитник ¿ U+00BF &iquest; &#xbf;
&#191;
обрнути узвичник ¡ U+00A1 &iexcl; &#xa1;
&#161;
цртица‐минус - U+002D &#x2d;
&#45;
Alt+0045 Alt
Num 4
Num 5
обрнута коса црта \ U+005C &#x5c;
&#92;
Alt+0092 Alt
Num 9
Num 2
амперсанд & U+0026 &amp; &#x26;
&#38;
Alt+0038 Alt
Num 3
Num 8
ет‐знак @ U+0040 &#x40;
&#64;
Alt+0064 Alt
Num 6
Num 4
пилкроу U+00B6 &para; &#xb6;
&#182;
Alt+0182 Alt
Num 0
Num 1
Num 8
Num 2
булет U+2022 &bull; &#x2022;
&#8226;
карета ^ U+005E &#x5e;
&#94;
Alt+0094 Alt
Num 9
Num 4
крстић

U+2020


U+2021
&dagger;


&Dagger;
&#x2020;
&#8224;

&#x2021;
&#8225;
тараба U+0023 &#x23;
&#35;
Alt+0035 Alt
Num 3
Num 5
нумеро U+2116 &#x2116;
&#8470;
проценат % U+0025 &#x25;
&#37;
Alt+0037 Alt
Num 3
Num 7
промил U+2030 &permil; &#x2030;
&#8240;
базна тачка U+2031 &#x2031;
&#8241;
прим



U+2032


U+2033


U+2034
&prime;


&Prime;



&#x2032;
&#8242;

&#x2033;
&#8243;

&#x2034;
&#8244;
тилда ~ U+007E &#x7e;
&#126;
Alt+0126 Alt
Num 1
Num 2
Num 6
доња црта _ U+005F &#x5f;
&#95;
Alt+0095 Alt
Num 9
Num 5
усправна црта |



¦
U+007C


U+2016


U+00A6






&brvbar;
&#x7c;
&#124;

&#x2016;
&#8214;

&#xa6;
&#166;
Alt+0124





Alt+0166
Alt
Num 1
Num 2
Num 4

Alt
Num 0
Num 1
Num 6
Num 6
заштита ауторског права © U+00A9 &copy; &#xa9;
&#169;
Alt+0169 Alt
Num 0
Num 1
Num 6
Num 9
заштита ауторског права на тонски запис U+2117 &#x2117;
&#8471;
Жиг — регистрована робна марка ® U+00AE &reg; &#xae;
&#174;
Alt+0174 Alt
Num 0
Num 1
Num 7
Num 4
Жиг — заштићена сервисна марка U+2120 &#x2120;
&#8480;
Жиг — заштићена робна марка U+2122 &trade; &#x2122;
&#8482;
астеризам U+2042 &#x2042;
&#8258;
флеурон U+2767 &#x2767;
&#10087;
индикатор U+261E &#x261e;
&#9758;
интеробенг U+203D &#x203d;
&#8253;
дијамант U+25CA &loz; &#x25ca;
&#9674;
знак референце U+203B &#x203b;
&#8251;
повезница U+2040 &#x2040;
&#8256;
размак   U+0020 &#x20;
&#32;
Alt+0032 Alt
Num 3
Num 2
интерпункт · U+00B7 &#xb7;
&#183;
Знакови валута
знак валута ¤ U+00A4 &curren; &#xa4;
&#164;
Alt+0164 Alt
Num 0
Num 1
Num 6
Num 4
авганистански авгани ؋ U+060B &#x60b;
&#1547;
аргентински аустрал U+20B3 &#x20b3;
&#8371;
тајландски бат ฿ U+0E3F &#xe3f;
&#3647;
гански седи U+20B5 &#x20b5;
&#8373;
цент ¢ U+00A2 &cent; &#xa2;
&#162;
костарикански колон U+20A1 &#x20A1;
&#8353;
бразилски крузеиро U+20A2 &#x20A2;
&#8354;
амерички долар $ U+0024 &#x24;
&#36;
Alt+0036 Alt
Num 3
Num 6
вијетнамски донг U+20AB &#x20ab;
&#8363;
грчка драхма U+1017B &#x1017b;
&#65915;
јерменијска драхма ֏ U+058F &#x58f;
&#1423;
европска валутна јединица U+20A0 &#x20a0;
&#8352;
евро U+20AC &euro; &#x20ac;
&#8364;
флорин ƒ U+0192 &fnof; &#x192;
&#402;
француски франак U+20A3 &#x20a3;
&#8355;
парагвајски гварани U+20B2 &#x20b2;
&#8370;
украјинска гривна U+20B4 &#x20b4;
&#8372;
лаоски кип U+20AD &#x20ad;
&#8365;
грузијски лари U+10DA &#x10da;
&#4314;
лира U+20A4 &#x20a4;
&#8356;
турска лира U+20BA &#x20ba;
&#8378;
немачка марка U+2133 &#x2133;
&#8499;
немачка рајх марка ℛℳ U+211B
U+2133
&#x211b;
&#8475;
&#x2133;
&#8499;
мил U+20A5 &#x20a5;
&#8357;
азербејџански манат U+20BC &#x20bc;
&#8380;
нигеријска наира U+20A6 &#x20a6;
&#8358;
шпанска пезета U+20A7 &#x20a7;
&#8359;
филипински пезос U+20B1 &#x20b1;
&#8369;
пфенинг U+20B0 &#x20b0;
&#8368;
британска фунта £ U+00A3 &pound; &#xa3;
&#63;
камбоџански ријел U+17DB &#x17db;
&#6107;
руска рубља U+20BD &#x20bd;
&#8381;
индијска рупија U+20B9 &#x20b9;
&#8377;
рупија U+20A8 &#x20a8;
&#8360;
сифрао \textdollaroldstyle
спезмило U+20B7 &#x20b7;
&#8375;
израелски шекел U+20AA &#x20aa;
&#8362;
стари израелски шекел \textsheqeloldstyle
бангладешка така U+09F3 &#x9f3;
&#2547;
казахстански тенге U+20B8 &#x20b8;
&#8376;
монголски тугрик U+20AE &#x20ae;
&#8366;
вон U+20A9 &#x20a9;
&#8361;
јен ¥ U+00A5 &yen; &#xa5;
&#165;

Разликовање и / или употреба неких од специфичних знакова[уреди]

  • Цртица ([‐]) је знак интерпункције који се, у ствари, веома ретко користи на електронским уређајима, због тога што се као замена користи црта‐минус ([-]). Главни разлог таквој употреби је то што се на стандардним тастатурама цртица заправо нигде не налази, већ је црта‐минус у употреби и цртице, и минуса, а понекад чак и црте.
  • Наводници ([„ ”]) имају само један потпуно правилан облик: [„ ”]. Полунаводници ([’ ’]) имају само један потпуно правилан облик: [’ ’]. Апостроф ([’]) има само један потпуно правилан облик: [’]. Међутим, на електронским уређајима се користи више верзија ових знакова: [" "], [‘ ’], [‚ ‛], [“ ”], [„ ‟], [" "] и др. комбинације претходно наведених. По правилу требало би да се употребљавају само облици [„ ”], [’ ’] и [’], али дозвољени су и облици [" "], [' '] и ['], респективно, уколико није могуће да се испишу исти.
  • Тротачка ([…]) је знак интерпункције који се, у ствари, веома ретко користи на електронским уређајима, због тога што се као замена користе три обичне тачке ([...]). Главни разлог таквој употреби је то што се на стандардним тастатурама тротачка заправо нигде не налази, већ су три обичне тачке у свакодневној употреби.
  • Коса црта ([/]), разломачка црта ([⁄]) и црта дељења ([∕]) представљају три различита знака. У српском језику је у употреби само коса црта ([/]).
  • Минус ([−]), црта ([—]), цртица ([‐]), цртица-минус ([-]), краћа црта I ([–]), краћа црта II ([‒]) и хоризонтална линија ([―]) представљају седам различитих знакова. У српском језику су у употреби минус [−], црта ([—]) и цртица ([‐]) (алтернативно цртица‐
    ‐минус ([-])).
  • Знак множења ([×]) је знак интерпункције који се, у ствари, веома ретко користи на електронским уређајима, због тога што се као замена користе икс ([x]) или — још ређе него [×] — булет [•]. Главни разлог таквој употреби је то што се на стандардним тастатурама знак множења и булет заправо нигде не налазе, већ је слово икс у употреби.
  • Знак дељења ([÷]) је знак интерпункције који се, у ствари, веома ретко користи на електронским уређајима, због тога што се као замена користе коса црта ([/]) или двотачка [:]. Главни разлог таквој употреби је то што се на стандардним тастатурама знак дељења заправо нигде не налази, већ су коса црта и двотачка у употреби.
  • Два упитника ([⁇]), два узвичника ([‼]), упитник‐узвичник ([⁈]) и узвичник‐упитник ([⁉]) нису исто што и два обична упитника ([??]), два обична узвичника ([!!]), обични упитник и обични узвичник ([?!]) и обични узвичник и обични упитник ([!?]), респективно.
  • Амперсанд ([&]) је знак интерпункције који има значење везника и (енгл. & се чита као ен, асоцирајући на енд (енгл. and) што значи и).
  • Ет‐знак ([@]) је знак интерпункције који се у српском језику назива још и лудо а, мајмунско а, мајмунчић, манки (енгл. monkey — мајмун).
  • Карета ([^]) је знак интерпункције који може да се користи за означавање експонента, нарочито на електронским уређајима (у програмирању, на пример); тако је xy еквивалентно x^y.
  • Тараба ([#]) је знак интерпункције који може да се користи за означавање листа (редних) бројева, тј. нумерисање.

Литература[уреди]

  • Правопис српскога језика. Матица српска. Нови Сад. 1993.
  • Правопис српскога језика. Матица српска. Нови Сад. 2010.
  • Правопис српскога језика. Матица српска. Нови Сад. 2011.

Напомене[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Сви знакови (комп. карактери, симболи) у Уникоду се у форми текста бележе/добијају коришћењем почетне U+ нотације. Хексадецимални број након U+ (било који четвероцифрен природан број укључујући и нулу (из N0 скупа)) представља Уникод кодну тачку (позицију).
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 У SGML, HTML и XML документима, логичке конструкције познате под именима знаковни подаци и атрибутске вредности се састоје од низа знакова (комп. карактери, симболи), где сваки знак може да се манифестује директно (представљати сам себе) или бити представљен низом других знакова, познатих под именом знаковна референца; разликују се две врсте знаковне референце: нумеричка (бројна) знаковна референца и знаковна ентитетска референца. Знаковна ентитетска референца представља садржај именоване ентитетске референце (нпр. синтакса у Дефиницији типа документа: <!ENTITY име ентитетске референце "вредност">).
  3. 3,0 3,1 3,2 Compose је тастер доступан на мањем броју компјутерских тастатура, те представља посебну врсту модификационог тастера, који се обично користи за слање сигнала компјутеру да корисник не жели да испише тзв. симбол првог реда, већ жели да користи комбинацију двају или више тастера, како би добио онај симбол који је другог или вишег реда. Compose је попут тастера Shift, Alt и Ctrl, који се налазе на већини тастатура.
  4. 4,0 4,1 4,2 Vi IMproved (или скраћено: Vim) је уређивач текста који је написао Брам Муленар (енгл. Bram Moolenaar) и по први пут јавно објавио 1991. године. Базиран на идејама vi уређивача сличног системима Униx-а, Vim је дизајниран за коришћење и из интерфејса командне линије и као самосталне апликације у графичком корисничком интерфејсу. Vim је бесплатан софтвер отвореног кода, а објављен је под лиценцом која укључује неке хуманитарне мотое, потичући кориснике који уживају софтвер на разматрање идеја о донирању за дјецу у Уганди. Лиценца је компатибилна са ГНУ-овом општом јавном лиценцом.