Pređi na sadržaj

Toskični šok sindrom

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Toksični šok sindrom (TŠS) je retko, ali ozbiljno stanje uzrokovano određenim sojevima bakterija, kod koga su zahvaćena tri ili više organska sistema. Često se povezuje sa upotrebom tampona, ali može uticati na bilo koga. Uzrokuje ga širenje toksina kroz krvotok, uzrokujući ozbiljno oštećenje organa ili smrt.[1] Simptomi mogu uključivati groznicu, osip, perutanje kože i nizak krvni pritisak,[1] ali i simptome povezane sa specifičnom osnovnom infekcijom kao što su mastitis, osteomijelitis, nekrotizirajući fasciitis ili pneumonija.[1]

Toksični šok sindrom obično izazivaju bakterije tipa Streptococcus pyogenes i Staphylococcus aureus mada mogu biti uključeni i drugi sojevi bakterija.[2] Streptokokni toksični šok sindrom se ponekad naziva sindromom sličan toksičnom šoku (TSLS).[1] Osnovni mehanizam uključuje proizvodnju superantigena tokom invazivne infekcije streptokokom ili lokalizovane infekcije stafilokokom.[1] Faktori rizika za stafilokokni tip uključuju upotrebu veoma upijajućih tampona, lezije kože kod male dece koje karakterišu groznica, nizak krvni pritisak, osip, povraćanje i/ili dijareja, i multiorganska insuficijencija.[3] Dijagnoza se obično zasniva na simptomima.[1]

Lečenje uključuje intravenske tečnosti, antibiotike, inciziju i drenažu bilo kog apscesa, i eventualno intravenski imunoglobulin.[4]. Potreba za brzim uklanjanjem inficiranog tkiva putem operacije kod onih sa streptokokom, iako se obično preporučuje, slabo je potkrijepljena dokazima.[1] Neki preporučuju odlaganje hirurškog debridmana.[1] Ukupan rizik od smrti je oko 50% kod streptokokne bolesti i 5% kod stafilokokne bolesti.[1] Smrt može nastupiti u roku od dva dana.[1]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Toskični šok sindrom na globalnom nivou pogađa 1 od 100.000 osoba. Češći je kod osoba ženskog pola, ali može uticati na bilo koga. Sve do 1990-ih, najčešće se povezivao sa razboljevanjema osoba koje su koristili super-upijajuće tampone tokom menstrualnog perioda.

U Sjedinjenim Američkim Državama, streptokokni TŠS se javlja u oko 3 slučaja na 100.000 stanovnika godišnje, a stafilokokni TŠS u oko 0,5 na 100.000 stanovnika godišnje.[1] Ovo stanje je češće u zemljama u razvoju.[1] Prvi put je opisan 1927. godine,[1] jada je utvržena njegova povezanosti sa tamponima koji veoma upijaju, pa su ovi proizvodi kasnije uklonjeni iz prodaje.[1]

Mortalitet je oko 3% do 7%, a uzroci su nizak kervni pritisak otporan na lečenje, razvoj oštećenja pluća kod odraslih (akutni respiratorni distres sindrom (ARDS) i zgrušavanje krvi u krvnim sudovima (diseminovana intravaskularna koagulacija).

Etiopatogeneza[uredi | uredi izvor]

Većina slučajeva TŠS je uzrokovan toksinom koji proizvode Staphylococcus aureus (stafilokokna infekcija) i Streptococcus pyogenes ( infekcija streptokokama grupe A ). Clostridium sordellii takođe može izazvati TŠS, ali je manje uobičajen.

U normalnim okolnostima, ove bakterije žive na koži ili na sluzokožama (kao što su grlo ili usta) bez izazivanja štetnih efekata. Međutim, pod određenim uslovima, neki sojevi bakterija mogu početi brzo da rastu i razmnožavaju se i proizvode toksine.

Kada se koristite tamponi, bakterija Staphylococcus aureus može da ostane zarobljena u rodnici i da uđe u matericu preko grlića materice. Tada bakterije mogu rasti na tamponima, posebno ako se ne menjaju dovoljno često. Bakterije takođe mogu rasti ako je menstrualni tok slab a koristite se superupijajući tamponi. Tamponi takođe mogu izazvati sitne posekotine u rodnici, kroz koije bakterije mogu ući u krvotok.

Ostavljanje tampona predugo nije jedini način da dobije TŠS. Jer i sve što ostane u rodnici i duže od preporučenog vremena može povećati rizik od sindroma toksičnog šoka. Ovo uključuje kontracepciju kao što su cervikalne kapice, sunđeri ili dijafragme, ili menstrualne čaše (čaše koje se koriste tokom menstruacije).

Toksični šok sindrom može nastati i kada bakterije uđu u krvotok kroz otvorene rane, posekotine ili rane na telu ( infekcije kože, operacije, porođaj ili posle carskog reza, krvarenja iz nosa koje zahteva upakovanu gazu da bi se zaustavilo krvarenje, infekcije tkiva, upale pluća, posle gripa i ređe posle primarne stafilokokne bakterijemije (prisustva bakterija u krvi).

Najčešći uzročnici TŠS
Uzročnik Osnovne informacije
Staphylococcus aureus (stafilokok) Ova bakterija obično živi na čovekovom telu. Može ući u krvotok kroz rane na koži i male lezije u rodnici tokom korišćenja tampona.
Streptococcus pyogenes (streptokok grupe A) Ova vrsta bakterije izaziva sindrom toksičnog šoka kod ljudi koji su nedavno imali streptokok u grlu, šarlah, impetigo ili druge infekcije uzrokovane streptokoknom grupe A.
Clostridium sordellii (klostridija) Bakterija koja se obično nalazi u rodnici ulazi u matericu tokom menstruacije, porođaja ili drugih ginekoloških procedura. Intravenska upotreba lekova takođe može izazvati infekciju ovom bakterijom .

Inkubacija[uredi | uredi izvor]

Početak simptoma je obično iznenadan. TŠS se obično javlja u roku od nekoliko dana nakon što bakterije uđu u krvotok. To ne znači da će se sindrom toksičnog šoka javiti svaki put kada neka osoba ima stafilokoknu ili streptokoknu infekciju, ili da oboleti od TŠS ako ostavi tampon duže od osam sati, ali su studije pokazale da produžena upotreba tampona promoviše proizvodnju štetnih bakterija.

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Toksični šok sindrome običnonastaje iznenada, oko početka menstruacije kod mladih žena koje koriste tampone ili dijafragme za kontracepciju. Znaci infekcije mogu biti minimalni kod pacijenata sa infekcijama hirurške rane, kod kojih se početak bolesti obično javlja drugog dana nakon operacije. TŠS se takođe opisuje kao bolnička infekcija.

Klinička slika TŠS varirati u zavisnosti od vrste bakterija i toksina koje one proizvode, i uključuje:

  • Iznenadnu visoku temperaturu,osećaj hladnoće, bolove u telu i druge simptome slične gripu.
  • Mučninu ili povraćanje.
  • Vodenastu stolicu (dijarej)
  • Osip koji podseća na opekotine od sunca ili crvene tačke na koži.
  • Vrtoglavicu ili nesvesticu
  • Nizak krvni pritisak (hipotenziju).
  • Crvenilo u očima (konjunktivitis i grlu (faringitis).
  • Piling kože na tabanima ili dlanovima.
  • Oštećenje funkcije bubrega i jetre, pojačan protok krvi kroz sluzokože, smanjen broj trombocita (trombocitopenija),
  • Dezorijentaciju.

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Neki od načina na osnovu kojih se postavlja dijagnoza toksičnog šok sindroma su:

  • Testovi krvi ili urina da bi se utvrdilo koja vrsta bakterije ili virusa je prisutna.
  • Fizički pregled rodnice.
  • Uzorkovanje kulture tkiva iz rodnice, grlića materice ili grla kako bi se obavila analiza na prisustvo bakterija Staphylococcus aureus (stafilokokna infekcija) i Streptococcus pyogenes ( infekcija streptokokama grupe A ).
  • Uzorkovanje tkivo iz rane ili infekcije (za dijagnozu nemenstrualnog TŠS).

Ako su simptomi ozbiljni ili su uznapredovali, rade se sledeći testovi kako bi proverio zdravlje drugih organa:

  • kompjuterizovana tomografija.
  • radigrafija grudnog koša
  • punkcija kičmenog kanala (lumbalna punkcija).

Terapija[uredi | uredi izvor]

Terapija zahteva obaveznu hospitalizaciju u jedinicama intenzivnog lečenja zbog potencijalno opasne po život . Sve tampone ili sredstva za kontracepciju treba odmah ukloniti iz rodnice ako se sumnja da je to uzrok TŠS. Zatim ćse pprimenjuje intravenska terapija tečnostima i eventualno primena ekova za podizanje krvnog pritiska ako je nizak.

Standardni tretman za infekciju stafilokokom ili streptokokom uključuje intravensku primenu antibiotika, koji pomažu u kontroli rasta bakterija, ali neće eliminisati toksine koji su se već nakupili u telu.

Lečenje TŠS može uključivati:

  • Antibiotike za lečenje infekcije.
  • Prečišćena antitela uzeta iz donirane krvi (poznata kao udruženi imunoglobulin) koji pomaže telu da se bori protiv infekcije.
  • Kiseonik za pomoć pri disanju.
  • Tečnosti za sprečavanje dehidracije i oštećenja organa.
  • Lek koji pomaže u kontroli krvnog pritiska.
  • Dijaliza ako su bubrezi prestanu da funkcionišu.
  • Operativno uklanjanja mrtvog tkiva (uključujući i amputaciju zahvaćenog područja).

Komplikacije[uredi | uredi izvor]

Toksični šokk sindrom je ozbiljan i opasan po život. Simptomi mogu brzo napredovati i neophodno je hitno lečenje. Ako se TŠS ne leči adekvatno i pravovremeno može doći do otkazivanja organa amputacije udova i smrti.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj Low, Donald E. (2013). „Toxic Shock Syndrome”. Critical Care Clinics (na jeziku: engleski). 29 (3): 651—675. doi:10.1016/j.ccc.2013.03.012. 
  2. ^ Gottlieb M, Long B, Koyfman A (jun 2018). „The Evaluation and Management of Toxic Shock Syndrome in the Emergency Department: A Review of the Literature”. The Journal of Emergency Medicine. 54 (6): 807—814. .
  3. ^ Khajuria, Ankur; Nadama, Hauwa’u Hayat; Gallagher, Michael; Jones, Isabel; Atkins, Joanne (2020). „Pediatric Toxic Shock Syndrome After a 7% Burn: A Case Study and Systematic Literature Review”. Annals of Plastic Surgery (na jeziku: engleski). 84 (1): 35—42. ISSN 1536-3708. doi:10.1097/SAP.0000000000001990. 
  4. ^ Wilkins, Amanda L.; Steer, Andrew C.; Smeesters, Pierre R.; Curtis, Nigel (2017). „Toxic shock syndrome – the seven Rs of management and treatment”. Journal of Infection. 74: S147—S152. PMID 28646955. doi:10.1016/S0163-4453(17)30206-2. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тоскични_шок_синдром&oldid=27873350”