Pređi na sadržaj

Transcendentna teozofija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe pogledajte stranicu Teozofija (višeznačna odrednica).

Transcendentna teozofija ili al-hikmat al-muta'aliiah (حكمت متعاليه), doktrina i filozofija koju je razvio persijski filozof [[Mula Sadra |Mula Sadra]] (um. 1635. NE), jedna je od dve glavne discipline islamske filozofije koje su trenutno žive i aktivne. [1]

Termin[uredi | uredi izvor]

Izraz al-hikmat al-muta'aliiah uključuje dva pojma:

  1. al-hikmat bukvalno znači mudrost, znanje, tajna, misterija, značenje i pamet i u specifično islamsko-filozofskom kontekstu teozofija.
  2. muta'aliiah znači transcendentan.

Ovaj termin je mnogo pre Mula Sadre koristilo nekoliko sufija i teozofa, kao što su Kajsari i Kutb ad-Din Mahmud ibn Masud eš-Širazi. Ali u ovim ranijim opisima nameravano značenje nikako nije bilo isto kao ono koje nalazimo u spisima Mula Sadre i njegovih učenika. [2] Treba napomenuti da Mula Sadra nikada nije direktno opisao svoju filozofiju kao al-hikmat al-muta'aliiah. On je samo koristio termin u naslovu knjige dva svoja dela: al-Hikmat al-mutaaliiah fi-l-asfar al-akliiiat al-arbaah i svog poslednjeg dela al-hikmat al-muta'aliiah. Termin su u islamsku teozofiju uveli godinama nakon njega njegovi učenici i ustanovili da predstavlja školu mišljenja i teorija Mula Sadre. [2]

Pregled[uredi | uredi izvor]

Izraz al-hikmat al-muta'aliiah se sastoji od dva termina: al-hikmat (što bukvalno znači mudrost ; i tehnički, filozofija, a kontekstualnim proširenjem teozofija ) i muta'aliiah (što znači uzvišeno ili transcendentno ).

Ova škola Mula Sadre u islamskoj filozofiji se obično naziva al-hikmat al-muta'aliiah. To je najprikladniji naziv za njegovu školu, ne samo iz istorijskih razloga, već i zato što su doktrine Mula Sadre i hikma ili teozofija u svom izvornom smislu i intelektualna vizija transcendentnog koja vodi do samog transcendentnog. Dakle, škola Mula Sadre je transcendentna i iz istorijskih i iz metafizičkih razloga.

Kada je Mula Sadra svojim rečima govorio o hikmahu [a] ili teozofiji, obično je mislio na transcendentnu filozofiju. On je dao mnoge definicije terminu hikmah, najpoznatiju koja definiše hikmu kao sredstvo kroz koje „čovek postaje inteligibilan svet koji liči na objektivni svet i sličan poretku univerzalnog postojanja“. [3] Smatra se da su filozofija i ontologija Mule Sadre podjednako važne za islamsku filozofiju kao što je filozofija Martina Hajdegera kasnije bila za zapadnu filozofiju u 20. veku. Mula Sadra je doneo „novi filozofski uvid u suočavanje sa prirodom stvarnosti“ i stvorio „veliki prelaz sa esencijalizma na egzistencijalizam“ u islamskoj filozofiji. [4]

Egzistencijalizam[uredi | uredi izvor]

Koncept koji leži u srcu filozofije Mula Sadre je ideja „postojanje prethodi suštini“, ključni temeljni koncept egzistencijalizma. Ovo je bilo suprotno ideji „suština prethodi postojanju“ koju su ranije podržavali Avicena i njegova škola avicenizma [5] kao i Šahab al-Din Suhravardi i njegova škola iluminacionizma. Said Jalal Ashtiani je kasnije sažeo koncept Mula Sadre na sledeći način: [6]

„Postojeće biće koje ima suštinu tada mora biti uzrokovano i postojanje koje je čisto postojanje... je stoga neophodno biće.

Za Mula Sadru, „egzistencija prethodi suštini i stoga je princip pošto nešto prvo mora postojati, a zatim imati suštinu“. Ovo je prvenstveno argument koji leži u srcu filozofije Mula Sadre. [7] Mula Sadra je zamenio metafiziku postojanja za tradicionalnu metafiziku suštine, i dajući prednost Ab initio egzistenciji u odnosu na stvarnost. [8] Mula Sadra je izvršio revoluciju u metafizici bića svojom tezom da ne postoje nepromenljive suštine, već da je svaka suština određena i promenljiva prema stepenu intenziteta svog čina postojanja. [9] Po njegovom mišljenju, stvarnost je postojanje, na različite načine, a ti različiti načini nam izgledaju kao esencije. Ono što prvo utiče na nas su stvari koje postoje, a mi posle formiramo ideje o suštinama, tako da postojanje prethodi suštini. Ova pozicija se naziva primat postojanja (arapski: Isalat al-Vujud). [10] Egzistencijalizam Mula Sadre se stoga suštinski razlikuje od zapadnog egzistencijalizma Žan-Pola Sartra. Sartr je rekao da ljudska bića nemaju suštinu pre svog postojanja jer nema Stvoritelja, nema Boga. Ovo je značenje reči „egzistencija prethodi suštini“ u Sartrovom egzistencijalizmu. [11]

Značajan pokret[uredi | uredi izvor]

Još jedan centralni koncept filozofije Mula Sadre je teorija „supstancijalnog kretanja“ ( al-harakat al-javhariiiah ), koja se „zasnovana na premisi da sve u prirodnom poretku, uključujući nebeske sfere, prolazi kroz suštinske promene i transformaciju kao rezultat samo-toka (faid) i prodora bića (saraian al-vujud) koji svakom konkretnom pojedinačnom entitetu daje svoj udeo bića.Za razliku od Aristotela i Ibn Sine koji su prihvatili promenu samo u četiri kategorije, tj. (kamm), kvalitet (kaif), položaj (vad) i mesto ('ain), Sadra definiše promenu kao sveprožimajuću stvarnost koja prolazi kroz ceo kosmos uključujući kategoriju supstance (javhar). [12] Heraklit je sličan koncept opisao vekovima ranije ( Παντα ρει – panta rhei – „sve je u pokretu“), dok je Gotfrid Lajbnic opisao sličan koncept vek posle dela Mule Sadre. [13]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Hikma (takođe Hikmat, arapski : حكمة , hikma ) je arapska reč koja znači mudrost, pronicljivost, filozofiju, obrazloženje ili osnovni razlog

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ S.H. Nasr, Islamic Philosophy from its Origin to the Present: Philosophy in the Land of Prophecy (2006), SUNY Press, passim.
  2. ^ a b Seyyed Hossein Nasr, Sadr al-Din Shirazi & His Transcendent Theosophy, Imperial Iranian Academy of Philosophy, Tehran 1978, Publication No. 29, p 85.
  3. ^ Seyyed Hossein Nasr (2006). Islamic Philosophy from Its Origin to the Present. SUNY. str. 37. ISBN 9780791481554. 
  4. ^ Kamal, Muhammad (2006), Mulla Sadra's Transcendent Philosophy, Ashgate Publishing, Ltd., str. 9 & 39, ISBN 0-7546-5271-8 
  5. ^ Irwin, Jones (jesen 2002), „Averroes' Reason: A Medieval Tale of Christianity and Islam”, The Philosopher, LXXXX (2) 
  6. ^ Razavi 1997, str. 129–30
  7. ^ Razavi 1997, str. 130
  8. ^ Corbin (1993), pp. 342 and 343
  9. ^ Corbin (1993), pp. 342-3
  10. ^ Leaman (2007), p. 35
  11. ^ Existentialism and Humanism, page 27
  12. ^ Kalin, Ibrahim (mart 2001), „Sadr al-Din Shirazi (Mulla Sadra) (b. 1571-1640)”, Ur.: Iqbal, Muzaffar; Kalin, Ibrahim, Resources on Islam & Science, Arhivirano iz originala 05. 02. 2023. g., Pristupljeno 2008-02-04 
  13. ^ Brown, Keven; Von Kitzing, Eberhard (2001), Evolution and Bahá'í Belief: ʻAbduʼl-Bahá's Response to Nineteenth-century Darwinism, Kalimat Press, str. 222—3, ISBN 1-890688-08-8 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Трансцендентна_теозофија&oldid=27851759”