Постојање
Битисање или постојање односно егзистенција (од лат. ex-istere — бити постављен вани) представља централно питање филозофије („Шта постоји?“). Најчешће се дефинише у односу према есенцији. Посебна расправа у филозофији тиче се доказивања постојања себе, односно одреднице самог постојања, а у филозофији религије постојања Бога.[1]
Средњовековном филозофијом је доминирала расправа о односу бити (есенције) и битисања (егзистенције), при чему је најчешће егзистенција била зависна од есенције, која је од Бога. Битисање се поимало као остварена бит (есенција) неке ствари.
У новијој филозофији егзистенције, овај однос се обрће па есенције нема без егзистенције као услова. Код Хајдегера и Сартра, егзистенција је својство индивидуалног, непоновљивог људског бића, а не својство ствари.[2] Кјеркегор је наглашавао категорију »субјектности«, под којом је подразумевао онај модус егзистенције у коме је човек субјект сопственог делања а никада објект делања било које друге особе.[3]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Егзистенција, Иван Видановић, Речник социјалног рада
- ^ Егзистенција, Бранко Павловић, Филозофски речник, Плато, Београд, 1997.
- ^ Зло, Енциклопедија живих религија, Нолит. Београд: 2004. ISBN 978-86-19-02360-3.
