Pređi na sadržaj

Trajčo Kostov

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Trajčo Kostov
Trajčo Kostov
Lični podaci
Datum rođenja(1897-06-17)17. jun 1897.
Mesto rođenjaSofija, Kneževina Bugarska
Datum smrti16. decembar 1949.(1949-12-16) (52 god.)
Mesto smrtiSofija, Narodna Republika Bugarska
UniverzitetUniverzitet u Sofiji

Trajčo Kostov (bug. Трайчо Костов; Sofija, 17. jun 1897Sofija, 16. decembar 1949) je bio jedan od vodećih bugarskih komunista od 1944. do 1949. godine. Stradao je tokom čistki titoista u Bugarskoj.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Rođen je 1897. godine u Sofiji. Godine 1916, bio je mobilizovan u Bugarsku vojsku i učestvovao u bugarskoj okupaciji srpskog dela Makedonije. Posle završetka rata, zaposlio se kao stenograf u Narodnom sobranju Bugarske i upisao Pravni fakultet u Sofiji. Godine 1920, postao je član Komunističke partije Bugarske, a 1924. je uhapšen i osuđen na osam godina robije zbog komunističke aktivnosti.

Godine 1929, bio je amnestiran, posle čega se uputio u Sovjetski Savez. Tamo je postao član Svesavezne komunističke partije (boljševika). Radio je kao funkcioner u Kominterni. U bugarskoj je boravio od 1931. i 1932. i od 1935. do 1936, a 1938. godine se vratio za stalno.

Posle učlanjenja Bugarske u Trojni pakt, 1942. je bio uhapšen i osuđen na doživotnu robiju. Po kapitulaciji fašističke Bugarske 9. septembra 1944, bio je oslobođen iz zatvora i došalo na čelo BKP. Tu je funkciju obavljao do povratka u zemlju Georgija Dimitrova i Vasila Kolarova.

Između 1946. i 1949, bio je potpredsednik u nekoliko bugarskih vlada, a od 1945. do 1949. godine narodni poslnik u Sobranju Bugarske.

Marta 1949. godine, Kostov je uklonjen iz vlade i postavljen na mesto direktora Narodne biblioteke „Sveti Ćirilo i Metodije“ u Sofiji. Juna iste godine, isključen je iz Centralnog komiteta BKP i uskoro bio uhapšen. Dana 7. decembra, protiv njega je pokrenut montirani sudski proces. Pod optužbom da je agent titoista i Zapada, osuđen je na smrt i obešen u noći sa 16. na 17. decembar.

Bugarske vlasti su ga rehabilitovale 1956. godine, po završetku hajke Informbiroa protiv FNRJ.

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Ivo Banac. Sa Staljinom protiv Tita, „Globus“, Zagreb 1990. godina, 213. i 214. str.