Три Гаридеба

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tri Garideba
Ilustracija iz 1924.
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovThe Adventure of the Three Garridebs
AutorArtur Konan Dojl
ZemljaUjedinjeno Kraljevstvo
Jezikengleski
Izdavanje
Datum1924.
Hronologija
PrethodnikVampir u Saseksu
NaslednikProblem mosta Tor

„Tri Garideba” (engl. The Adventure of the Three Garridebs) je jedna od 56 pripovedaka o Šerloku Holmsu koje je napisao Artur Konan Dojl i jedna je od dvanaest priča u ciklusu sakupljenom kao Arhiva Šerloka Holmsa (1927).[1] Prvi put je objavljena u američkom časopisu Collier's 25. oktobra 1924. i u britanskom časopisu The Strand Magazine u januaru 1925. godine.

Prema uvodnoj naraciji doktora Votsona, ova priča je smeštena „krajem juna 1902... istog meseca kada je Holms odbio titulu viteza za usluge koje bi se možda jednog dana mogle opisati”. Ovo je paralela sa viteškim zvanjem Artura Konana Dojla otprilike u isto vreme.

Radnja[uredi | uredi izvor]

Šerlok Holms dobija pismo od Nejtana Garideba, u kojem traži pomoć u neobičnoj potrazi. On traži drugog čoveka sa njegovim neobičnim prezimenom, jer će to za njega značiti nasledstvo od 5 miliona dolara. Jednom prilikom mu je prišao čovek koji se predstavio kao Džon Garideb iz Kanzasa, koji mu je otkrio da treba da pronađe još nekog sa istim prezimenom.

Amerikanac Garideb dolazi da vidi Holmsa i doktora Votsona u Ulici Bejker 221b i vidno nije zadovoljan što je Nejtan Garideb umešao detektiva. Garideb, koji tvrdi da je advokat, priča im priču o Aleksandru Hamiltonu Garidebu, milioneru kojeg je upoznao u Kanzasu. Hamilton Garideb je zaveštao svoje imanje od 15 miliona dolara Džonu Garidebu pod uslovom da nađe još dva Garideba sa kojima će ga ravnopravno podeliti. Došao je u Englesku da potraži ljude sa ovim prezimenom, pošto to nije uspeo u svojoj zemlji. Do sada je pronašao samo Nejtana.

Tokom razgovora, Holms otkriva mnoga neslaganja u priči Džona Garideba, počevši od toga da je u Londonu bio očigledno duže nego što je tvrdio, i njegovog znanja o potpuno fiktivnom gradonačelniku grada u kojem je Garideb tvrdio da je živeo pre nego što je došao u Englesku. Ovo izaziva Holmsovo interesovanje i on odlučuje da kontaktira Nejtana Garideba da dalje istraži. Po dolasku u njegov dom, Holms posmatra natpisnu pločicu Nejtana Garideba ispred kuće. Očigledno je tu već godinama; pa Holms zaključuje da je Garideb njegovo pravo prezime.

Ispostavilo se da je Nejtan Garideb stariji ekscentrik koji skuplja sve od drevnih novčića do starih kostiju. Garidebove sobe deluju kao mali muzej. Očigledno je da je ozbiljan kolekcionar, ali u svojoj kolekciji nema ništa od velike vrednosti. Holms saznaje da Džon Garideb nikada nije tražio novac, niti je predložio bilo kakvu akciju. Čini se da Nejtan Garideb nema razloga da bude sumnjičav prema Džonu Garidebu. Ovo zbunjuje Holmsa.

Tokom Holmsove i Votsonove posete, Džon Garideb dolazi u veoma veselom raspoloženju. Govori im da je pronašao trećeg Garideba, a kao dokaz pokazuje novinski oglas koji je navodno postavio Hauard Garideb. Holms odmah vidi da je Džon Garideb sam postavio reklamu iz raznih amerikanizama u pravopisu i formulaciji.

Uprkos prigovorima Nejtana Garideba — jer je on čovek koji veoma retko izlazi, a još manje putuje — Džon Garideb insistira da Nejtan ode u Birmingem i upozna se sa Hauardom Garidebom. Holmsu je sada postalo jasno u čemu se radi. Džon Garideb želi da Nejtan Garideb bude van svojih odaja na neko vreme.

Sledeći dan donosi sveže informacije. Holms odlazi kod inspektora Lestrada u Skotland Jard i identifikuje Džona Garideba kao Džejmsa Vintera, takođe poznatog i pod imenima Morkroft i „Ubica” Evans, koji je pobegao iz zatvora nakon što je ubio trojicu ljudi u Sjedinjenim Državama. U Londonu je ubio Rodžera Preskota, falsifikatora iz Čikaga čiji opis odgovara bivšem stanaru kuće Nejtana Garideba.

Holms i Votson odlaze u Garidebov dom naoružani revolverima. Ne moraju dugo da čekaju pre nego što se pojavi Vinter. Iz svog skrovišta, Holms i Votson vide kako kriminalac koristi pajser da otvori vrata koja otkrivaju mali podrum. Hvataju Vintera, ali ne pre nego što on uspe da dva puta puca, pogađajući Votsona u nogu. Holms pokazuje svoju ljudsku stranu; izbezumljen je zbog Votsonove povrede i udara Vintera po glavi kundakom pištolja dovoljno snažno da mu izazove krvarenje, zaklinjući se da zlikovac nikada ne bi izašao živ iz sobe da je ubio Votsona. Na sreću, Votsonova rana je površna. U malom podrumu se nalazi štamparska mašina i hrpe falsifikovanih novčanica, koji je tamo sakrio Preskot, čovek kojeg je Vinter ubio.

Vinter je vraćen u zatvor. Nejtan Garideb završava u staračkom domu, njegovo razočarenje je veoma veliko, ali mnogi ljudi iz Odeljenja za krivične istrage su zadovoljni što je Preskotova oprema konačno pronađena. Čini se da je Votson najsrećniji zbog ishoda avanture uprkos tome što je povređen, izjavljujući: „Vredelo je rane, vredelo je mnogo rana, znati dubinu odanosti i ljubavi koja se krije iza te hladne maske”, iz prizora Holmsove panike i besa zbog pucnjave na njegovog prijatelja.

Istorija objavljivanja[uredi | uredi izvor]

Pripovetka je prvi put objavljena u američkom časopisu Collier's 25. oktobra 1924.[2] i u britanskom časopisu The Strand Magazine u januaru 1925. godine.[3] Priča je objavljena sa tri ilustracije Džona Ričarda Flanagana u časopisu Collier's, i sa pet ilustracija Hauarda K. Elkoka u časopisu The Strand.[4] Uvrštena je u zbirku kratkih priča Arhiva Šerloka Holmsa,[4] koja je objavljena u Ujedinjenom Kraljevstvu i SAD u junu 1927. godine.[5]

Kao što je primetila Vilma Morgan,[6] ova pripovetka preuzima mnoge elemente zapleta korišćene u ranijoj priči „Savez riđokosih”. „Obe priče prikazuju prilično naivnog, sedentarnog, sredovečnog neženju koji slučajno sedi na lokaciji od velikog interesa za lukave kriminalce. I u obe priče je pripremljena veoma razrađena prevara, koja uključuje lažno zaveštanje izmišljenog bogatog Amerikanca, kako bi se neženja naterao da ode i ostavi kriminalcima čisto polje — što bi dobro funkcionisalo da Šerlok Holms ne vidi prevaru. Jedna razlika između ove dve priče — a nisam sigurna da je to poboljšanje — jeste to da u drugom slučaju, za razliku od prvog, nedužni neženja biva duboko povređen i oštećen prevarom koja je nad njim izvedena”.

Adaptacije[uredi | uredi izvor]

Televizija[uredi | uredi izvor]

Tada novoformirani NBC tražio je dozvolu od ledi Konan Dojl da producira film Tri Garideba za američku televiziju 1937. godine.[7] Ovo je bila prva televizijska adaptacija Dojlovog detektiva.[7] Luis Hektor je dobio ulogu Holmsa, a Vilijam Podmor je tumačio Votsona.

Godine 1994. priča je adaptirana za seriju Avanture Šerloka Holmsa. Glavni glumac, Džeremi Bret, razboleo se tokom produkcije ove epizode (koja je bila spojila priče „Tri Garideba” i „Mazarenov dragulj”), tako da je Holmsovu ulogu u priči preuzeo Majkroft Holms, koga je glumio Čarls Grej pozvan u kratkom roku da ponovi svoju ulogu Šerlokovog starijeg brata. Neki primećuju da „Pored toga što su izuzetno zabavni, Memoari Šerloka Holmsa imaju tu nesreću praćenja opadanja zdravstvenog stanja Džeremija Breta, epizodu po epizodu.”[8]

Slučaj se pominje u epizodi serije Šerlok, „Poslednji problem”, kada Jurus Holms, Šerlokova i Majkroftova sestra, koja je preuzela kontrolu nad svojim ostrvskim zatvorom, izaziva Šerloka da identifikuje koji je od trojice braće Garideb počinio ubistvo pre nekoliko meseci, ili će ona ubiti svu trojicu. Šerlok je u stanju da identifikuje koji je brat počinio zločin na osnovu fotografija i opisa pucnjave, eliminišući preostala dva jer jedan nije imao odgovarajuću motornu kontrolu, a drugi je nosio naočare koje bi se slomile kada bi puška koju je koristio ustuknula, ali Jurus, umesto toga, ubija dva nevina brata, a kada Votson izrazi šok, ona ipak pogubi i onog koji je kriv samo da vidi da li će se osetiti drugačije.

Radio[uredi | uredi izvor]

Edit Mejzer je adaptirala ovu priču kao epizodu američke radio-serije Avanture Šerloka Holmsa. Epizoda je emitovana 2. juna 1932. sa Ričardom Gordonom u ulozi Šerloka Holmsa i Lijem Lovelom kao dr Votsonom.[9]

Druge dramatizacije priče emitovane su u američkoj radio-seriji Nove avanture Šerloka Holmsa 25. decembra 1939. (sa Bejzilom Ratbonom kao Holmsom i Najdželom Brusom kao Votsonom, a takođe ju je adaptirala Mejzerova)[10] i 9. maja 1949. (sa Džonom Stenlijem kao Holmsom i Vendelom Holmsom kao Votsonom).[11]

Radio adaptacija priče, koju je dramatizovao Majkl Hardvik, emitovana je 1964. na BBC Light programu kao deo radio-serije iz 1952–1969. u kojoj su glumili Karlton Hobs kao Holms i Norman Šeli kao Votson.[12]

Pripovetka je dramatizovana za BBC Radio 4 tokom 1994. godine od strane Dejvida Eštona kao deo radio-serije iz 1989–1998. u kojoj su glumili Klajv Merison kao Holms, Majkl Vilijams kao Votson i Lu Hirš kao Džon Garideb.[13]

Godine 2009, priča je adaptirana za radio kao deo Klasičnih avantura Šerloka Holmsa, serije u američkoj radio-emisiji Imagination Theatre, sa Džonom Patrikom Lourijem kao Holmsom i Lorensom Albertom kao Votsonom.[14]

Reference[uredi | uredi izvor]

Napomene
  1. ^ The Case-Book of Sherlock Holmes, Conan Doyle (1927)
  2. ^ „Collier's. v.74 1924 Oct-Dec.”. HathiTrust Digital Library. str. 147, 176. Pristupljeno 25. 11. 2020. 
  3. ^ Smith 2014, str. 209
  4. ^ a b Cawthorne 2011, str. 158
  5. ^ Cawthorne 2011, str. 151
  6. ^ Wilma C. Morgan, "Sherlock Holmes Revisited" in Barnabas Thompson (ed.) "Round Up of New Essays in Late Nineteenth and Early Twentieth Century Popular Culture, 1988"
  7. ^ a b Peter Haining (1994). The Television Sherlock Holmes. Virgin Books. str. 44. ISBN 0-86369-793-3. 
  8. ^ The Memoirs of Sherlock Holmes Arhivirano 4 februar 2009 na sajtu Wayback Machine
  9. ^ Dickerson 2019, str. 42
  10. ^ Dickerson 2019, str. 89
  11. ^ Dickerson 2019, str. 271
  12. ^ De Waal, Ronald Burt (1974). The World Bibliography of Sherlock Holmes. Bramhall House. str. 390. ISBN 0-517-217597. 
  13. ^ Bert Coules. „The Casebook of Sherlock Holmes”. The BBC complete audio Sherlock Holmes. Pristupljeno 12. 12. 2016. 
  14. ^ Wright, Stewart (30. 4. 2019). „The Classic Adventures of Sherlock Holmes: Broadcast Log” (PDF). Old-Time Radio. Pristupljeno 9. 6. 2020. 
Izvori

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

  • Mediji vezani za članak Tri Garideba na Vikimedijinoj ostavi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Три_Гаридеба&oldid=27443012”