Troskok bez zaleta

Troskok bez zaleta je stara atletska disciplina, koju su poznavali još u antičkoj Grčkoj, Ova disciplina nije uobičajena danas, ali u prošlosti to je bio olimpijska disciplina. Danas se može sresti u Norveškoj i na Retroolimpijadi koja se od 2003. održava svake godine u Nemačkoj, gde su zastupljene discipline koji su nekada bile u programu olimpijskih igara.

Tehnika

Kao i kod konvencionalnog troskoka uključene su tri faze skoka, sa razlikom što u ovom slučaju nema zaleta nego se skače sa startne linije odnosno odskočne daske. Razlika od današnjeg troskoka je i to što je polazni položaj stajanje na obe noge spojenih stopala (danas se skače iz zaleta jednom nogom). Prva faza počinje iz stava mirno, a zatim mahanjem sa obe ruke, koje kada dođu iza leđa skakač ide u čučanj i izbačaj. Skakač u drugoj fazi iz skoka pada na jednu nogu i pravi još jedan korak na istoj nozi da bi u poslednjoj fazi doskočio na obe noge u bazen (jamu) sa peskom. Pobednik je takmičar koji postigne najduži skok u jednom od tri do šest pokušaja skoka.

Takmičenja

Zajedno sa drugim takmičenjima troskok bez zaleta je bio uvršten u programOlimpijskih igara 1900. u Parizu. Pobednik je bio američki skakač Rej Juri koji je skokom od 10,58 metara postigao olimpijski rekord. Isti atletičar je pobedio i na Olimpijskim igrama 1904 u Sent Luisu sa 10.547 metara. Interesantno je da su sve medalje na oba takmičenja osvojili američki sportisti. Ova disciplina je na posle igara 1904. izbačena iz olimpijskog programa.

Olimpijske igre	Zlato		Srebro		Bronza
Pariz 1900. detalji	Rej Juri SAD	10,58 m	Irving Bakster SAD	9,95 m	Robert Garet SAD	9,50 m
Sent Luis 1904. detalji	Rej Juri SAD	10,54 m	Čarls King SAD	10,16 m	Džozef Stadler SAD	9,60 m

Poznati takmičari