Троскок

Из Википедије, слободне енциклопедије
Троскок Џонатана Едвардса
Снимак троскока, бочни план.
Снимак троскока, предњи план.

Троскок је врста атлетске дисциплине скакања удаљ са залетом или без њега, а изводи се од три узастопна скока, тј одскоком, кораком и скоком. Одскок и први корак изводе се на истој нози. Троскок је захтевна дисциплина и само истински шампиони постижу добре резултате.

Историја[уреди]

У старом веку постизани су у Грчкој скокови преко 16 метара па се претпоставља да се тај резултат односио на збир од три узастопна скока. Године 1465. у Цириху је награђен такмичар који је победио у троскоку, али о самом такмичењу недостају подаци.

У Ирској се у XIX веку, троскок се убрајао у народни спорт, а изводио се скакањем на једној нози. Тим начином Ирац Шенахан је године 1888. постигао је резултат од 15,25 m који је дуго био светски рекорд у троскоку.

Поред овог ирског начина у Енглеској се у XIX веку примењивао начин који се заснивао на наизменичној промени ногу на пр. лева-десна-лева.

Правилима ИААФ (Међунаредна атлетска федерација) дозвољена су при троскоку два одраза истом ногом, а трећи другом (десна-десна лева или лева-лева-десна).

Филипс Идову скаче троскок на Олимпијским играма у Пакингу 2008.

Троскок је био укључен у програм првих Олимпијских игара 1896 у Атини. Тада је победио Американац Џејмс Брендан Коноли резултатом 13,71 м. На наредним играма 1900. у Паризу и 1904. у Сент Луису, такмичари су скакали и из места (без залета), па је Американац Реј Јури 1900. скочио 10,58 м, а 1904. 10,54 м.

Користећи се искуством и техником ранијих скакача Американац ирског порекла Данијел Ахерн је увео скраћен корак за други скок, чиме је постигао активно деловање одразне ноге. То је био почетак тзв. ударне технике, којом је Ахерн 1909. скочио 15,52 м. Између 1909. и 1924. највећи напредак у троскоку је постигнут у скандинавским земљама Густаф Линдблом, Вилко Тулос и у Аустралији (Ник Винтер), усавршавајући технику троскока. Тамошњи такмичари су продужили први корак.

Између 1924. и 1939. најбољи су у троскоку били Јапанци који су дали тројицу светских рекордера и олимпијских победника Микио Ода (15,21 м), Чухеи Намбу (15,72 м) и Наото Тојима (16,00 м).

После 1945. водили су Бразилац Адемар да Силва (16,00 м — 1950. до 16,56 м — 1955) и совјетски троскокаши Леонид Шчербаков (16,23 м — 1953) и Олег Фједосејев 16,70 м — 1959.. Пољак Јозеф Шмид као изванредан тркач (100 м), квалитетним извођењем своје тркачке технике први је успео прескочити 17 м (17,03 м — 1960.) године.

У Југославији троскок је у почетку био доста занемарен. Први рекордер био је Ђуро Гашпар са 11,66 м. Јован Микић Спартак први је 1935. прескочио 14,00 (14,05 м). После ослобођења носиоци Југословенског рекорда се били: А. Загорц, Драго Петрановић, Р. Радовановић, Владимир Њаради, Р. Јоцић, Тренутно рекорд држи Милош Срејовић са 17,01 м који је постављен 20. септембра 1981. у Сарајеву.

Троскок у мушкој конкуренцији се налазио на свим такмичењима од првог такмичења. Такмичења у троскоку за жене укључила су се тек 1990. на Европско првенство у атлетици у дворани 1990. а затим, Светско првенство у атлетици 1993. и на Олимпијске игре 1996..

Правила такмичења[уреди]

Садашња међународна правила за атлетска такмичења признају само скок са залетом. Такмичења се изводе на скакалишту која морају имати залетиште и доскочиште. Дужина залетишта које је обавезно хоризонтално је неограничена, али је обично износи 40-50 m. Сви такмичари имају право на три скока, а шесторица или осморица (зависно од такмичења) имају право на још три. Као најбољи резултат такмичара узима се његов најдужи скок.

При скоку скакач мора да се одрази са даске укопане у земљу и поравнане са површином залетишта и јаме за доскок. Ивица даске према јами за доскок зове се линија одраза. У одразу нога не сме да додирне тло иза те линије. Дужина скока мери се под правим углом од отиска најближег линији одскока, који такмичар учини било којим делом тела у јами за доскок.

Светски рекорди[уреди]

Први светски рекорд у троскоку ИААФ (International Association of Athletics Federations – Међународна атлетска федерација) је признала 1911. године. Тренутни рекорд код мушкараца је 18,29 метра а постигао га је Британац Џонатан Едвардс на Светском првенству у Гетеборгу 7. август 1995. Код жена рекорд држи Инеса Кравец из Украјине резултатом 15,50, а постигнут је на истом такмичењу као и мушки Светском првенству у Гетеборгу 10. августа 1995.

Листа најбољих резултата у троскоку на отворенм — мушкарци[уреди]

Ово је листа атлетичара, који су скочили више од 17,90 метара, са стањем на дан 17. април 2015. године. (Напомена: већина атлетичара је по неколико пута прескочила ову дужину. Приказан је само најбољи резултат.)[1]

Пласман Резултат Ветар м/с Име Дат. рођ. Земља Место Датум
1. 18,29 1,3 Џонатан Едвардс 10. мај 1960. Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство Гетеборг, Шведска 7. август 1995.
2 18,09 -0,4 Кени Харисон 13. фебруар 1965. Застава Сједињених Америчких Држава САД Аталанта, САД 27. јул 1996.
3. 17,98 1,2 Теди Тамго 15. јун 1989. Застава Француске Француска Њујорк, САД 12. јун 2010.
4. 17,97 1,5 Вили Бенкс 11. март 1956. Застава Сједињених Америчких Држава САД Индијанаполис, САД 16. јун 1985.
5. 17,96 0,1 Кристијан Тејлор 18. јун 1990. Застава Сједињених Америчких Држава САД Тегу, Јужна Кореја 4. септембар 1985.
6 17,92 1,6 Христо Марков 27. јануар 1965. Застава Бугарске Бугарска Рим, Италија 31. август 1987.
1,9 Џејмс Бекфорд 9. јануар 1975. Застава Јамајке Јамајка Одеса, САД 20. мај 1995.
8 17,90 1,0 Владимир Иноземцов 25. мај 1964. Застава Совјетског Савеза СССР
Застава Украјине Украјина
Братислава, Чехословачка 20. јун 1990
0,4 Жадел Грегорио 16. септембар 1980. Застава Бразила Бразил Белем, Бразил 20. мај 2007
10. 17,89 0,0 Жоао Карлос да Оливеира 28. мај 1954. Застава Бразила Бразил Мексико (град), Мексико 15. октобар 1975.

Листа најбољих резултата у троскоку на отвореном — жене[уреди]

Ово је листа атлетичарки, које су скочиле више од 15,20 метара, са стањем на дан 17. април 2015. године. (Напомена: већина атлетичарки је по неколико пута прескочила ову дужину. Приказан је само најбољи резултат.)[2]

Пласман Резултат Ветар м/с Име Дат. рођ. Земља Место Датум
1. 15,50 0,9 Инеса Кравец 5. октобар 1966. Застава Совјетског Савеза СССР
Застава Украјине Украјина
Гетеборг, Шведска 10. август 1995.
2 15,39 0,5 Франсоаз Мбанго Етон 14. април 1976. Застава Камеруна Камерун Пекинг, Кина 17. август 2008.
3. 15,34 -0,5 Татјана Лебедева 21. јул 1976. Застава Русије Русија Ираклион, Грчка 4. јул 2004.
4. 15,32 0,9 Хрисопији Девеџи 2. јануар 1975. Застава Грчке Грчка Атина, Грчка 21. август 2004.
5. 15,31 0,0 Катерине Ибаргвен 12. фебруар 1984. Застава Колумбије Колумбија Монако, 14. јул 2014.
6. 15,29 0,3 Јамиле Алдама 14. август 1972. Застава Кубе Куба Рим, Италија 11. јул 2003.
7. 15,28 0,9 Јархелис Савињ 13. новембар 1984. Застава Кубе Куба Осака, Јапан 31. август 2007.
8. 15,25 1,7 Олга Рипакова 30. новембар 1984. Застава Совјетског Савеза СССР
Застава Казахстана Казахстан
Сплит, Хрватска 4. септембар 2010.
9 15,20 0,0 Шарка Кашпаркова 20. мај 1971. Застава Чехословачке Чехословачка
Застава Чешке Републике Чешка
Атина, Грчка 4. август 1997
15,20 Тереза Маринова 5. септембар 1977. Застава Бугарске Бугарска Сиднеј, Аустралија 24. септембар 2000

Рекорди на отвореном за мушкарце[уреди]

(стање 17. април 2015)

Резултат Име Год. рођ Држава Место Датум
СР 18,29 Џонатан Едвардс 10. мај 1960. Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство Гетеборг, Шведска 7. август 1995.
ОР 18,09 Кени Харисон 13. фебруар 1965. Застава Сједињених Америчких Држава САД Аталанта, САД 27. јул 1996.
ЕР 18,29 Џонатан Едвардс 10. мај 1960. Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство Гетеборг, Шведска 7. август 1995.
САР 18,09 Кени Харисон 13. фебруар 1965. Застава Сједињених Америчких Држава САД Аталанта, САД 27. јул 1996.
ЈАР 17,90 Жадел Грегорио 16. септембар 1980. Застава Бразила Бразил Белем, Бразил 20. мај 2007
АФР 17,37 Tarik Bouguetaïb 30. април 1981. Застава Марока Мароко Khémisset, Мароко 14. јул 2007.
АЗР 17,59 Ли Јанси 26. јун 1983. Кина Кина Jinan, Кина 26. октобар 2009.
ОКР 17,46 Кен Лоравеј 6. јануар 1956. Застава Аустралије Аустралија Лондон, Уједињено Краљевство 7. август 1982.
РС 17,01 Милош Срејовић Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије СФРЈ
Застава Србије Србија
Раднички, Крагујевац
Сарајево, БиХ 20. септембар 1981.

Рекорди на отвореном за жене[уреди]

(стање 17. април 2015)

Резултат Ветар m/s Име Дад. рођ. Држава Место Датум
СР 15,50 0,9 Инеса Кравец 5. октобар 1966. Застава Совјетског Савеза СССР
Застава Украјине Украјина
Гетеборг, Шведска 10. август 1995.
ОР 15,39 0,5 Франсоаз Мбанго Етон 14. април 1976. Застава Камеруна Камерун Пекинг, Кина 17. август 2008.
ЕР 15,50 0,9 Инеса Кравец 5. октобар 1966. Застава Совјетског Савеза СССР
Застава Украјине Украјина
Гетеборг, Шведска 10. август 1995.
САР 15,29 0,3 Јамиле Алдама 14. август 1972. Застава Кубе Куба Рим, Италија 11. јул 2003.
ЈАР 15,31 0,0 Катерине Ибаргвен 12. фебруар 1984. Застава Колумбије Колумбија Монако, 14. јул 2014.
АФР 15,39 0,5 Франсоаз Мбанго Етоне 14. април 1976. Застава Камеруна Камерун Пекинг, Кина 17. август 2008.
АЗР 15,25 1,7 Олга Рипакова 30. новембар 1984. Застава Совјетског Савеза СССР
Застава Казахстана Казахстан
Сплит, Хрватска 4. септембар 2010.
ОКР 14,04 2,0 Никол Младенис 22. септембар 1975. Застава Аустралије Аустралија Хобарт, Аустралија 9. март 2003.
14,04 1,8 Никол Младенис 22. септембар 1975. Застава Аустралије Аустралија Перт, Аустралија 7. децембар 2003.
РС 14,56 -0,40 Биљана Топић 17. октобар 1977. Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије СФРЈ
Застава Србије Србија
АК Војводина Нови Сад
Солун, Грчка 13. септембар 2009.

Листа најбољих резултата у троскоку у дворани — мушкарци[уреди]

Ово је листа атлетичара, који су скочили више од 17,70 м, са стањем на дан 17. април 2015. године. (Напомена: већина атлетичара је по неколико пута прескочила ову дужину. Приказан је само најбољи резултат.) [3]

Пласман Резултат Име Дад. рођ. Држава Место Датум
1. 17,92 Теди Тамго 15. јун 1989. Застава Француске Француска Париз, Француска 6. март 2011.
2 17,83 Алисер Урутија 10. мај 1960. Застава Кубе Куба Синделфинген, Немачка 1. март 1997.
17,83 Кристијан Олсон 25. јануар 1980. Застава Шведске Шведска Будимпешта, Мађарска 7. март 2004.
4. 17,77 Леонид Волошин 30. март 1966. Застава Совјетског Савеза СССР
Застава Русије Русија
Гренобл, Француска 16. фебруар 1994.
5. 17,92 Мајкл Конли 5. октобар 1962. Застава Сједињених Америчких Држава САД Њујорк, САД 27. фебруар 1987.
6. 17,92 Филипс Идову 30. децембар 1978. Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство Валенсија, Шпанија 9. март 2008.
7. 17,74 Маријан Опреа 6. јун 1982. Застава Румуније Румунија Букурешт, Румунија 18. фебруар 2006
8. 17,73 Волтер Дејвис 2. јули 1979. Застава Сједињених Америчких Држава САД Москва, Русија 12. март 2006
Фабрицио Донато 14. август 1976. Застава Италије Италија Париз, Француска 6. март 2011.
10. 17,72 Брајан Велман 8. септембар 1967. Застава Бермуда Бермуди Барселона, Шпанија 12. март 1995.

Листа најбољих резултата у троскоку у дворани — жене[уреди]

Ово је листа атлетичарки, које су скочиле више од 15,00 м, са стањем на дан 17. април 2015. године. (Напомена: већина атлетичарки је по неколико пута прескочила ову дужину. Приказан је само најбољи резултат.)[4]

Пласман Резултат Име Дад. рођ. Држава Место Датум
1. 15,36 Татјана Лебедева 21. јул 1976. Застава Русије Русија Будимпешта, Мађарска 6. март 2004.
2 15,16 Ашија Хансен 5. децембар 1971. Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство Валенсија, Шпанија 28. фебруар 1998.
3 15,14 Олга Рибакова 30. новембар 1984. Застава Совјетског Савеза СССР
Застава Казахстана Казахстан
Доха, Катар 13. март 2010.
4. 15,08 Марија Шестак 17. април 1979. Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије СФРЈ
Застава Србије Србија
Застава Словеније Словенија
Peanía, Грчка 13. фебруар 2008.
5. 15,05 Јархелис Савињ 13. новембар 1984. Застава Кубе Куба Валенсија, Шпанија 8. март 2008.
6. 15,03 Јоланда Чен 26. јул 1961. Застава Совјетског Савеза СССР
Застава Русије Русија
Барселона, Шпанија 11. март 1995.
7. 15,01 Ина Ласовска 17. децембар 1969. Застава Совјетског Савеза СССР
Застава Русије Русија
Париз Француска 8. март 1997.
8. 15,00 Хрисопији Девеџи 2. јануар 1975. Застава Грчке Грчка Валенсија, Шпанија 8. март 2008.

Рекорди у дворани за мушкарце[уреди]

(стање 31. март 2011)

Резултат Име Год. рођ Држава Место Датум
СР 17,92 * Теди Тамго 15. јун 1989. Застава Француске Француска Париз, Француска 6. март 2011.
ЕР 17,92 Теди Тамго 15. јун 1989. Застава Француске Француска Париз, Француска 6. март 2011.
САР 17,83 Алисер Урутија 10. мај 1960. Застава Кубе Куба Зинделфинген, Немачка 1. март 1997.
ЈАР 17,56 Жадел Грегорио 16. септембар 1980. Застава Бразила Бразил Москва, Русија 12. март 2006
АФР 17,00 Аџаји Агбебаку 6. јануар 1955. Застава Нигерије Нигерија Далас, САД 30. јануар 1982.
АЗР 17,09 Олег Сарикин 23. јануар 1966. Застава Казахстана Казахстан Москва, Русија 27. фебруар 1993.
ОКР 17,20 Ендру Мерфи 18. децембар 1969. Застава Аустралије Аустралија Лисабон, Португал 9. март 2001.
РС 16,64 Зоран Ђурђевић Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије СФРЈ
Застава Србије Србија
АК Црвена звезда, Београд
Београд, Србија 9. фебруар 1992.

Рекорди у дворани за жене[уреди]

(стање 15. март 2014.)[5]

Резултат Име Дад. рођ. Држава Место Датум
Светски рекорд 15,36 Татјана Лебедева 21. јул 1976. Застава Совјетског Савеза СССР
Застава Русије Русија
Будимпешта, Мађарска 6. март 2004.
Европски рекорд 15,36 Татјана Лебедева 21. јул 1976. Застава Совјетског Савеза СССР
Застава Русије Русија
Будимпешта, Мађарска 6. март 2004.
Североамерички рекорд 15,05 Јархелис Савињ 13. новембар 1984. Застава Кубе Куба Валенсија, Шпанија 8. март 2008.
Јужноамерички рекорд 14,11 Кеила Коста 16. септембар 1980. Застава Бразила Бразил Москва, Русија 10. март 2006
Афрички рекорд 14,90 Јамиле Алдама 14. август 1972. Застава Судана Судан Будимпешта, Мађарска 6. март 2004.
Азијски рекорд 15,14 Олга Рипакова 30. новембар 1984. Застава Совјетског Савеза СССР
Застава Казахстана Казахстан
Доха, Катар 13. март 2010.
Океанијски рекорд 13,31 Никол Младенис 22. септембар 1975. Застава Аустралије Аустралија Будимпешта, Мађарска 5. март 2004.
Рекорд Србије 14,37 Биљана Топић 17. октобар 1977. Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије СФРЈ
Застава Србије Србија
АК Војводина Нови Сад
Торино, Италија 8. март 2009.
  • Чека ратификацију

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]