Троскок

Из Википедије, слободне енциклопедије
Троскок Џонатана Едвардса
Снимак троскока, бочни план.
Снимак троскока, предњи план.

Троскок је атлетска дисциплина скакања удаљ са залетом или без њега, а изводи се од три узастопна скока, тј. одскоком, кораком и скоком. Одскок и први корак изводе се на истој нози. Троскок је захтевна дисциплина и само истински шампиони постижу добре резултате.

Историја[уреди]

У старом веку постизани су у Грчкој скокови преко 16 метара па се претпоставља да се тај резултат односио на збир од три узастопна скока. Године 1465. у Цириху је награђен такмичар који је победио у троскоку, али о самом такмичењу недостају подаци.

У Ирској се у XIX веку, троскок се убрајао у народни спорт, а изводио се скакањем на једној нози. Тим начином Ирац Шенахан је године 1888. постигао је резултат од 15,25 м који је дуго био светски рекорд у троскоку.

Поред овог ирског начина у Енглеској се у XIX веку примењивао начин који се заснивао на наизменичној промени ногу на пр. лева-десна-лева.

Правилима ИААФ (Међунаредна атлетска федерација) дозвољена су при троскоку два одраза истом ногом, а трећи другом (десна-десна лева или лева-лева-десна).

Филипс Идову скаче троскок на Олимпијским играма у Пакингу 2008.

Троскок је био укључен у програм првих Олимпијских игара 1896 у Атини. Тада је победио Американац Џејмс Брендан Коноли резултатом 13,71 м. На наредним играма 1900. у Паризу и 1904. у Сент Луису, такмичари су скакали и из места (без залета), па је Американац Реј Јури 1900. скочио 10,58 м, а 1904. 10,54 м.

Користећи се искуством и техником ранијих скакача Американац ирског порекла Данијел Ахерн је увео скраћен корак за други скок, чиме је постигао активно деловање одразне ноге. То је био почетак тзв. ударне технике, којом је Ахерн 1909. скочио 15,52 м. Између 1909. и 1924. највећи напредак у троскоку је постигнут у скандинавским земљама Густаф Линдблом, Вилко Тулос и у Аустралији (Ник Винтер), усавршавајући технику троскока. Тамошњи такмичари су продужили први корак.

Између 1924. и 1939. најбољи су у троскоку били Јапанци који су дали тројицу светских рекордера и олимпијских победника Микио Ода (15,21 м), Чухеи Намбу (15,72 м) и Наото Тојима (16,00 м).

После 1945. водили су Бразилац Адемар да Силва (16,00 м — 1950. до 16,56 м — 1955) и совјетски троскокаши Леонид Шчербаков (16,23 м — 1953) и Олег Фједосејев 16,70 м — 1959. Пољак Јозеф Шмид као изванредан тркач (100 м), квалитетним извођењем своје тркачке технике први је успео прескочити 17 м (17,03 м — 1960.) године.

У Југославији троскок је у почетку био доста занемарен. Први рекордер био је Ђуро Гашпар са 11,66 м. Јован Микић Спартак први је 1935. прескочио 14,00 (14,05 м). После ослобођења носиоци Југословенског рекорда се били: А. Загорц, Драго Петрановић, Р. Радовановић, Владимир Њаради, Р. Јоцић, Тренутно рекорд држи Милош Срејовић са 17,01 м који је постављен септембра 1981. у Сарајеву.

Троскок у мушкој конкуренцији се налазио на свим такмичењима од првог такмичења. Такмичења у троскоку за жене укључила су се тек 1990. на Европском првенству у дворани 1990. а затим, Светском првенстви 2003. и на Олимпијским играма 1996..

Правила такмичења[уреди]

Садашња међународна правила за атлетска такмичења признају само скок са залетом. Такмичења се изводе на скакалишту која морају имати залетиште и доскочиште. Дужина залетишта које је обавезно хоризонтално је неограничена, али је обично износи 40—50 м. Сви такмичари имају право на три скока, а шесторица или осморица (зависно од такмичења) имају право на још три. Као најбољи резултат такмичара узима се његов најдужи скок.

При скоку скакач мора да се одрази са даске укопане у земљу и поравнане са површином залетишта и јаме за доскок. Ивица даске према јами за доскок зове се линија одраза. У одразу нога не сме да додирне тло иза те линије. Дужина скока мери се под правим углом од отиска најближег линији одскока, који такмичар учини било којим делом тела у јами за доскок.

Светски рекорди[уреди]

Први светски рекорд у троскоку ИААФ (International Association of Athletics Federations – Међународна атлетска федерација) је признала 1911. године. Тренутни рекорд код мушкараца је 18,29 метра а постигао га је Британац Џонатан Едвардс на Светском првенству у Гетеборгу 7. август 1995. Код жена рекорд држи Инеса Кравец из Украјине резултатом 15,50, а постигнут је на истом такмичењу као и мушки Светском првенству у Гетеборгу 10. августа 1995.

Листа најбољих резултата у троскоку на отворенм — мушкарци[уреди]

Ово је листа атлетичара, који су скочили више од 17,90 метара, 2. јуна 2016. (Напомена: већина атлетичара је по неколико пута прескочила ову дужину. Приказан је само најбољи резултат.)[1]

Пласман Резултат Ветар м/с Име Дат. рођ. Земља Место Датум
1. 18,29 1,3 Џонатан Едвардс 10. мај 1960.  Уједињено Краљевство Гетеборг, Шведска 7. август 1995.
2. 18,15 0,2 Кристијан Тејлор 18. јун 1990.  САД Пекинг, Кина 27. август 2015.
3. 18,09 -0,4 Кени Харисон 13. фебруар 1965.  САД Аталанта, САД 27. јул 1996.
4. 18,08 0,0 Педро Пабло Пичардо 30. јун 1993.  Куба Хавана, Куба 28. мај 2015.
5. 18,04 0,3 Теди Тамго 15. јун 1989.  Француска Москва, Русија 18. август 2013.
6. 17,97 1,5 Вили Бенкс 11. март 1956.  САД Индијанаполис, САД 16. јун 1985.
7. 17,92 1,6 Христо Марков 27. јануар 1965.  Бугарска Рим, Италија 31. август 1987.
1,9 Џејмс Бекфорд 9. јануар 1975.  Јамајка Одеса, САД 20. мај 1995.
9. 17,90 1,0 Владимир Иноземцев 25. мај 1964.  Совјетски Савез
 Украјина
Братислава, Чехословачка 20. јун 1990.
0,4 Жадел Грегорио 16. септембар 1980.  Бразил Белем, Бразил 20. мај 2007.
11. 17,89 0,0 Жоао Карлос да Оливеира 28. мај 1954.  Бразил Мексико (град), Мексико 15. октобар 1975.

Листа најбољих резултата у троскоку на отвореном — жене[уреди]

Ово је листа атлетичарки, које су скочиле више од 15,20 метара, са стањем 7. марта 2016. године. (Напомена: већина атлетичарки је по неколико пута прескочила ову дужину. Приказан је само најбољи резултат.)[2]

Пласман Резултат Ветар м/с Име Дат. рођ. Земља Место Датум
1. 15,50 0,9 Инеса Кравец 5. октобар 1966.  Совјетски Савез
 Украјина
Гетеборг, Шведска 10. август 1995.
2 15,39 0,5 Франсоаз Мбанго Етон 14. април 1976.  Камерун Пекинг, Кина 17. август 2008.
3. 15,34 -0,5 Татјана Лебедева 21. јул 1976.  Русија Ираклион, Грчка 4. јул 2004.
4. 15,32 0,9 Хрисопији Девеџи 2. јануар 1975.  Грчка Атина, Грчка 21. август 2004.
5. 15,31 0,0 Катерин Ибаргвен 12. фебруар 1984.  Колумбија Монако, 14. јул 2014.
6. 15,29 0,3 Јамиле Алдама 14. август 1972.  Куба Рим, Италија 11. јул 2003.
7. 15,28 0,9 Јархелис Савињ 13. новембар 1984.  Куба Осака, Јапан 31. август 2007.
8. 15,25 1,7 Олга Рипакова 30. новембар 1984.  Совјетски Савез
 Казахстан
Сплит, Хрватска 4. септембар 2010.
9 15,20 0,0 Шарка Кашпаркова 20. мај 1971.  Чехословачка
 Чешка
Атина, Грчка 4. август 1997.
15,20 Тереза Маринова 5. септембар 1977.  Бугарска Сиднеј, Аустралија 24. септембар 2000.

Светски и континентални рекорди на отвореном за мушкарце[уреди]

(стање 9. мај 2016)

Резултат Име Год. рођ Држава Место Датум
СР 18,29 Џонатан Едвардс 10. мај 1960.  Уједињено Краљевство Гетеборг, Шведска 7. август 1995.
ОР 18,09 Кени Харисон 13. фебруар 1965.  САД Аталанта, САД 27. јул 1996.
ЕР 18,29 Џонатан Едвардс 10. мај 1960.  Уједињено Краљевство Гетеборг, Шведска 7. август 1995.
САР 18,15 Кристијан Тејлор 18. јун 1990.  САД Пекинг, Кина 27. август 2015.
ЈАР 17,90 Жадел Грегорио 16. септембар 1980.  Бразил Белем, Бразил 20. мај 2007.
АФР 17,37 Tarik Bouguetaïb 30. април 1981.  Мароко Khémisset, Мароко 14. јул 2007.
АЗР 17,59 Ли Јанси 26. јун 1983.  Кина Jinan, Кина 26. октобар 2009.
ОКР 17,46 Кен Лоравеј 6. јануар 1956.  Аустралија Лондон, Уједињено Краљевство 7. август 1982.
РС 17,01 Милош Срејовић  СФРЈ
 Србија
Раднички, Крагујевац
Сарајево, БиХ 20. септембар 1981.

Светски и континентални рекорди на отвореном за жене[уреди]

(стање 7. март 2016)

Резултат Ветар m/s Име Дад. рођ. Држава Место Датум
СР 15,50 0,9 Инеса Кравец 5. октобар 1966.  Совјетски Савез
 Украјина
Гетеборг, Шведска 10. август 1995.
ОР 15,39 0,5 Франсоаз Мбанго Етон 14. април 1976.  Камерун Пекинг, Кина 17. август 2008.
ЕР 15,50 0,9 Инеса Кравец 5. октобар 1966.  Совјетски Савез
 Украјина
Гетеборг, Шведска 10. август 1995.
САР 15,29 0,3 Јамиле Алдама 14. август 1972.  Куба Рим, Италија 11. јул 2003.
ЈАР 15,31 0,0 Катерин Ибаргвен 12. фебруар 1984.  Колумбија Монако, 14. јул 2014.
АФР 15,39 0,5 Франсоаз Мбанго Етоне 14. април 1976.  Камерун Пекинг, Кина 17. август 2008.
АЗР 15,25 1,7 Олга Рипакова 30. новембар 1984.  Совјетски Савез
 Казахстан
Сплит, Хрватска 4. септембар 2010.
ОКР 14,04 2,0 Никол Младенис 22. септембар 1975.  Аустралија Хобарт, Аустралија 9. март 2003.
14,04 1,8 Никол Младенис 22. септембар 1975.  Аустралија Перт, Аустралија 7. децембар 2003.
РС 14,56 -0,40 Биљана Топић 17. октобар 1977.  СФРЈ
 Србија
АК Војводина Нови Сад
Солун, Грчка 13. септембар 2009.

Листа најбољих резултата у троскоку у дворани — мушкарци[уреди]

Ово је листа атлетичара, који су скочили више од 17,70 м, са стањем 3. јуна 2016. године. (Напомена: већина атлетичара је по неколико пута прескочила ову дужину. Приказан је само најбољи резултат.) [3]

Пласман Резултат Име Дад. рођ. Држава Место Датум
1. 17,92 Теди Тамго 15. јун 1989.  Француска Париз, Француска 6. март 2011.
2 17,83 Алисер Урутија 10. мај 1960.  Куба Синделфинген, Немачка 1. март 1997.
17,83 Кристијан Олсон 25. јануар 1980.  Шведска Будимпешта, Мађарска 7. март 2004.
4. 17,77 Леонид Волошин 30. март 1966.  Совјетски Савез
 Русија
Гренобл, Француска 16. фебруар 1994.
5. 17,92 Мајкл Конли 5. октобар 1962.  САД Њујорк, САД 27. фебруар 1987.
6. 17,92 Филипс Идову 30. децембар 1978.  Уједињено Краљевство Валенсија, Шпанија 9. март 2008.
7. 17,74 Маријан Опреа 6. јун 1982.  Румунија Букурешт, Румунија 18. фебруар 2006
8. 17,73 Волтер Дејвис 2. јули 1979.  САД Москва, Русија 12. март 2006
Фабрицио Донато 14. август 1976.  Италија Париз, Француска 6. март 2011.
10. 17,72 Брајан Велман 8. септембар 1967.  Бермуди Барселона, Шпанија 12. март 1995.

Листа најбољих резултата у троскоку у дворани — жене[уреди]

Ово је листа атлетичарки, које су скочиле више од 15,00 м, са стањем 3. јуна 2016. године. (Напомена: већина атлетичарки је по неколико пута прескочила ову дужину. Приказан је само најбољи резултат.)[4]

Пласман Резултат Име Дад. рођ. Држава Место Датум
1. 15,36 Татјана Лебедева 21. јул 1976.  Русија Будимпешта, Мађарска 6. март 2004.
2 15,16 Ашија Хансен 5. децембар 1971.  Уједињено Краљевство Валенсија, Шпанија 28. фебруар 1998.
3 15,14 Олга Рипакова 30. новембар 1984.  Совјетски Савез
 Казахстан
Доха, Катар 13. март 2010.
4. 15,08 Марија Шестак 17. април 1979.  СФРЈ
 Србија
 Словенија
Пеанија, Грчка 13. фебруар 2008.
5. 15,05 Јархелис Савињ 13. новембар 1984.  Куба Валенсија, Шпанија 8. март 2008.
6. 15,03 Јоланда Чен 26. јул 1961.  Совјетски Савез
 Русија
Барселона, Шпанија 11. март 1995.
7. 15,01 Ина Ласовска 17. децембар 1969.  Совјетски Савез
 Русија
Париз Француска 8. март 1997.
8. 15,00 Хрисопији Девеџи 2. јануар 1975.  Грчка Валенсија, Шпанија 8. март 2008.

Светски и континентални рекорди у дворани за мушкарце[уреди]

Стање 3. јун 2016.

Резултат Име Год. рођ Држава Место Датум
СР 17,92 Теди Тамго 15. јун 1989.  Француска Париз, Француска 6. март 2011.
ЕР 17,92 Теди Тамго 15. јун 1989.  Француска Париз, Француска 6. март 2011.
САР 17,83 Алисер Урутија 10. мај 1960.  Куба Зинделфинген, Немачка 1. март 1997.
ЈАР 17,56 Жадел Грегорио 16. септембар 1980.  Бразил Москва, Русија 12. март 2006
АФР 17,00 Аџаји Агбебаку 6. јануар 1955.  Нигерија Далас, САД 30. јануар 1982.
АЗР 17,41 Дунг Бин 22. новембар 1988.  Кина Нанкинг, Кина 27. фебруар 2016.
ОКР 17,20 Ендру Мерфи 18. децембар 1969.  Аустралија Лисабон, Португал 9. март 2001.
РС 16,64 Зоран Ђурђевић  СФРЈ
 Србија
АК Црвена звезда, Београд
Београд, Србија 9. фебруар 1992.

Рекорди у дворани за жене[уреди]

Стање 7. март 2016.[5]

Резултат Име Дад. рођ. Држава Место Датум
Светски рекорд 15,36 Татјана Лебедева 21. јул 1976.  Совјетски Савез
 Русија
Будимпешта, Мађарска 6. март 2004.
Европски рекорд 15,36 Татјана Лебедева 21. јул 1976.  Совјетски Савез
 Русија
Будимпешта, Мађарска 6. март 2004.
Североамерички рекорд 15,05 Јархелис Савињ 13. новембар 1984.  Куба Валенсија, Шпанија 8. март 2008.
Јужноамерички рекорд 14,69 Јулимар Рохас 21. октобар 1995.  Венецуела Мадрид, Шпанија 23. јануар 2016
Афрички рекорд 14,90 Јамиле Алдама 14. август 1972.  Судан Будимпешта, Мађарска 6. март 2004.
АЗР 15,14 Олга Рипакова 30. новембар 1984.  Совјетски Савез
 Казахстан
Доха, Катар 13. март 2010.
Океанијски рекорд 13,31 Никол Младенис 22. септембар 1975.  Аустралија Будимпешта, Мађарска 5. март 2004.
Рекорд Србије 14,37 Биљана Топић 17. октобар 1977.  СФРЈ
 Србија
АК Војводина Нови Сад
Торино, Италија 8. март 2009.

Апсолутна листа[уреди]

Од 2000. ИААФ-ovo Правило 260.18s (бивше 260.6.a) преправљено је и сада каже да светски рекорди (насупрот светским рекордима у дворани) могу бити постављени у објекту "с кровом или без њега". Листа на којој су приказани скокови зове се апсолутна листа, док је листа и начин рангирања скокова у дворани остала непромењена.

Апослутна листа 25 најбољих троскокаша[уреди]

Стање 9. маја 2016.[6], [7]

Плас. Резултат Ветар (м/с) Атлетичар Земља Место Датум Белешка
1 18,29 1,3 Џонатан Едвардс  Уједињено Краљевство Гетеборг, Шведска 7. август 1995.
2. 18,15 0,2 Кристијан Тејлор  САД Пекинг, Кина 27. август 2015. [8]
3. 18,09 −0,4 Кени Харисон  САД Атланта, САД 27. јул 1996.
4. 18,08 0,0 Педро Пабло Пичардо  Куба Хавана, Куба 28. мај 2015. [9]
5. 18,04 0,3 Теди Тамго  Француска Москва, Русија 18. август 2013. [10]
6. 17,97 1,5 Вили Бенкс  САД Индијанаполис, САД 16. јун 1985.
7. 17,92 1,6 Христо Марков  Бугарска Рим, Италија 31. август 1987.
1,9 Џејмс Бекфорд  Јамајка Одеса, САД 20. мај 1995.
9. 17,90 1,0 Владимир Иноземцев  СССР Братислава, Чехословачка 20. јуни 1990.
0,4 Жадел Грегорио  Бразил Belém 20. мај 2007.
11. 17,89 0,0 Жоао Карлос де Оливеира  Бразил Мексико Сити 15. октобар 1975.
12. 17,87 1,7 Мајкл Конли  САД Сан Хозе, САД 27. јун 1987.
13. 17,86 1,3 Чарлс Симпкинс  САД Кобе, Јапан 2. септембар 1985.
14. 17,85 0,0 Јоелби Кесада  Куба Атина, Грчка 8. август 1997.
15. 17,83 дворана Алисер Урутија  Куба Зинделфинген, Немачка 1. март 1997.
дворана Кристијан Олсен  Шведска Будимпешта, Мађарска 7. март 2004.
17. 17,81 1,0 Маријан Опреа  Румунија Лозана, Швајцарска 5. јул 2005.
0,1 Филипс Идову  Уједињено Краљевство Барселона 29. јул 2009.
19. 17,78 1,0 Микола Мисјенко  СССР Лењинград, СССР 7. јул 1986.
0,6 Лазаро Бетанкур  Куба Хавана, Куба 15. јун 1986.
0,8 Мелвин Листер  САД Хавана, Куба 17. јул 2004.
22. 17,77 1,0 Александар Коваленко  СССР Брјанск, СССР 18. јул 1987.
дворана Леонид Волошин  Русија Гренобл, Француска 6. фебруар 1994.
24. 17,75 0,3 Олег Проценко  СССР Москва, СССР 10. јун 1990.
0,8 Вил Клеј  САД Сакраменто, САД 27. јун 2014.

Апослутна листа 25 најбољих троскокашица[уреди]

Стање 9. маја 2016.[11]

Плас. Резултат Ветар (м/с) Атлетичар Земља Место Датум Белешка
1. 15,50 0,9 Инеса Кравец  Украјина Гетеборг, Шведска 10. август 1995.
2. 15,39 0,5 Франсоаз Мбанго Етон  Камерун Пекинг, Кина 17. август 2008.
3. 15,36 дворана Татјана Лебедева  Русија Будимпешта, Мађарска 6. март 2004.
4. 15,32 0,9 Хрисопији Деведзи  Грчка Атина, Грчка 21. август 2004.
5. 15,31 0,0 Катерин Ибаргвен  Колумбија Монако 18. јул 2014.
6. 15,29 0,3 Јамиле Алдама  Куба Рим, Италија 11. јул 2003.
7. 15,28 0,9 Јархелис Савињ  Куба Осака, Јапан 31. август 2007.
8. 15,25 1,7 Олга Рипакова  Казахстан Сплит, Хрватска 4. септембар 2010.
9. 15.20 0,0 Шарка Кашпаркова  Чешка Атина, Грчка 4. август 1997.
−0,3 Тереза Маринова  Бугарска Сиднеј, Аустралија 24. септембар 2000.
11. 15,18 0,3 Ива Пранџева  Бугарска Гетеборг, Шведска 10. август 1995.
12. 15,16 0,1 Родика Матеску  Румунија Атина, Грчка 4. август 1997.
0,7 Триша Смит  Јамајка Линц, Аустрија 2. август 2004.
дворана Ашија Хансен  Уједињено Краљевство Валенсија, Шпанија 28. фебруар 1998.
15. 15,14 1,9 Надежда Аљехина  Русија Чебоксари, Русија 26. јул 2009.
16. 15,09 0,5 Ана Бирјукова  Русија Штутгарт, Немачка 29. август 1993.
−0,5 Ина Ласовска  Русија Валенсија, Шпанија 31. мај 1997.
18. 15,08 дворана Марија Шестак  Словенија Пеанија, Грчка 13. фебруар 2008.
19. 15,07 −0,6 Параскеви Цијелита  Грчка Севиља, Шпанија 22. август 1999.
20. 15,04 1,7 Јекатерина Конева  Русија Јуџин 30. мај 2015.
21. 15,03 1,9 Магдалин Мартинез  Италија Рим, Италија 26. јун 2004.
дворана Јоланда Чен  Русија Барселона, Шпанија 11. март 1995.
23. 15,02 0,9 Ана Пјатих  Русија Гетеборг, Шведска 9. август 2006.
24. 15,00 1,2 Кене Ндоје  Сенегал Ираклео, Грчка 4. јул 2004.
25. 14,99 0,2 Олга Саладуха  Украјина Хелсинки, Финска 29. јун 2012.
  • Чека ратификацију

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Светска ранг листа скакача увис свих времена
  2. Светска ранг листа свих времена у троскоку на отвореном за жене
  3. Светска ранг листа свух времена у троскоку у дворани за мушкарце сајт ИААФ
  4. Светска ранг листа свих времена у троскоку у дворани за жене
  5. Светски и континентални рекорди у дворани за жене на сајту ИААФ
  6. Светска листа најбољих резултата у троскоку за мушкасрце на отвореном сајт ИААФПрибављено 7. 5. 2016.
  7. Светска листа најбољих резултата у троскоку за мушкасрце у дворани сајт ИААФПрибављено 7. 5. 2016.
  8. Резултати финала тросккока на СП 2015. сајт ИААФПрибављено 7. 5. 2016.
  9. Javier Clavelo Robinson; Phil Minshull (29. 5. 2015). „Pichardo triple jumps 18.08m in Havana”. IAAF. Приступљено 30. 3. 2015. 
  10. Резултати финала тросккока на СП 2013. сајт ИААФПрибављено 7. март 2016.
  11. Светска листа најбољих резултата у троскоку за жене на отвореном сајт ИААФПрибављено 10. маја 2016.

Спољашње везе[уреди]