Троскок

Троскок је атлетска дисциплина скакања удаљ са залетом или без њега, а изводи се од три узастопна скока, тј. одскоком, кораком и доскоком. Одскок и први корак изводе се на истој нози. Троскок је захтевна дисциплина и јако добро утренирани такмичаи постижу добре резултате.
Историја
[уреди | уреди извор]У старом веку постизани су у Грчкој скокови преко 16 метара па се претпоставља да се тај резултат односио на збир од три узастопна скока. Године 1465. у Цириху је награђен такмичар који је победио у троскоку, али о самом такмичењу недостају подаци.
У Ирској се у 19. веку, троскок се убрајао у народни спорт, а изводио се скакањем на једној нози. Тим начином Ирац Шенахан је године 1888. постигао је резултат од 15,25 м који је дуго био светски рекорд у троскоку.
Поред овог ирског начина у Енглеској се у 19. веку примењивао начин који се заснивао на наизменичној промени ногу на пр. лева-десна-лева.
Правилима ИААФ (Међународна атлетска федерација) дозвољена су при троскоку два одраза истом ногом, а трећи другом (десна-десна лева или лева-лева-десна).

Троскок је био укључен у програм првих Олимпијских игара 1896 у Атини. Тада је победио Американац Џејмс Брендан Коноли резултатом 13,71 м. На наредним играма 1900. у Паризу и 1904. у Сент Луису, такмичари су скакали и из места (без залета), па је Американац Реј Јури 1900. скочио 10,58 м, а 1904. 10,54 м.
Користећи се искуством и техником ранијих скакача Американац ирског порекла Данијел Ахерн је увео скраћен корак за други скок, чиме је постигао активно деловање одразне ноге. То је био почетак тзв. ударне технике, којом је Ахерн 1909. скочио 15,52 м. Између 1909. и 1924. највећи напредак у троскоку је постигнут у скандинавским земљама Густаф Линдблом, Вилко Тулос и у Аустралији (Ник Винтер), усавршавајући технику троскока. Тамошњи такмичари су продужили први корак.
Између 1924. и 1939. најбољи су у троскоку били Јапанци који су дали тројицу светских рекордера и олимпијских победника Микио Ода (15,21 м), Чухеи Намбу (15,72 м) и Наото Тојима (16,00 м).
После 1945. водили су Бразилац Адемар да Силва (16,00 м — 1950. до 16,56 м — 1955) и совјетски троскокаши Леонид Шчербаков (16,23 м — 1953) и Олег Фједосејев 16,70 м — 1959. Пољак Јозеф Шмид као изванредан тркач (100 м), квалитетним извођењем своје тркачке технике први је успео прескочити 17 м (17,03 м — 1960) године.
У Југославији троскок је у почетку био доста занемарен. Први рекордер био је Ђуро Гашпар са 11,66 м. Јован Микић Спартак први је 1935. прескочио 14,00 (14,05 м). После ослобођења носиоци Југословенског рекорда се били: А. Загорц, Драго Петрановић, Р. Радовановић, Владимир Њаради, Р. Јоцић, Тренутно рекорд држи Милош Срејовић са 17,01 м који је постављен септембра 1981. у Сарајеву.
Троскок у мушкој конкуренцији се налазио на свим такмичењима од првог такмичења. Такмичења у троскоку за жене укључила су се тек 1990. на Европском првенству у дворани 1990. а затим, Светском првенство 2003. и на Олимпијским играма 1996..
Правила такмичења
[уреди | уреди извор]Садашња међународна правила за атлетска такмичења признају само скок са залетом. Такмичења се изводе на скакалишту која морају имати залетиште и доскочиште. Дужина залетишта које је обавезно хоризонтално је неограничена, али је обично износи 40—50 м. Сви такмичари имају право на три скока, а шесторица или осморица (зависно од такмичења) имају право на још три. Као најбољи резултат такмичара узима се његов најдужи скок.
При скоку скакач мора да се одрази са даске укопане у земљу и поравнане са површином залетишта и јаме за доскок. Ивица даске према јами за доскок зове се линија одраза. У одразу нога не сме да додирне тло иза те линије. Дужина скока мери се под правим углом од отиска најближег линији одскока, који такмичар учини било којим делом тела у јами за доскок.
Светски рекорди
[уреди | уреди извор]Први светски рекорд у троскоку ИААФ (International Association of Athletics Federations – Међународна атлетска федерација) је признала 1911. године. Тренутни рекорд код мушкараца је 18,29 метра а постигао га је Британац Џонатан Едвардс на Светском првенству у Гетеборгу 7. август 1995. Код жена рекорд држи Јулимар Рохас из Венецуеле са даљином од 15,74 метара постигнутом на Светском првенству у дворани у Београду 20. марта 2022.
Листа најбољих резултата у троскоку на отвореном — мушкарци
[уреди | уреди извор]Ово је листа атлетичара, који су скочили више од 17,90 метара, на дан 14. новембра 2024. (Напомена: већина атлетичара је више пута прескочила наведене дужине. Приказан је само најбољи резултат сваког атлетичара.)[1]
Листа најбољих резултата у троскоку на отвореном — жене
[уреди | уреди извор]Ово је листа атлетичарки које су скочиле више од 15,20 метара, са стањем на дан 14. новембра 2024. године. (Напомена: већина атлетичарки је више пута прескочила наведене дужине. Приказан је само најбољи резултат сваке атлетичарке.)[2]
Светски и континентални рекорди на отвореном за мушкарце
[уреди | уреди извор](стање 14. новембар 2024)
Резултат | Атлетичар | Датум рођења | Националност | Место | Датум | |
---|---|---|---|---|---|---|
СР | 18,29 | Џонатан Едвардс | 10. мај 1960. | ![]() |
Гетеборг, Шведска | 7. август 1995. |
ОР | 18,09 | Кени Харисон | 13. фебруар 1965. | ![]() |
Аталанта, САД | 27. јул 1996. |
ЕР | 18,29 | Џонатан Едвардс | 10. мај 1960. | ![]() |
Гетеборг, Шведска | 7. август 1995. |
САР | 18,21 | Кристијан Тејлор | 18. јун 1990. | ![]() |
Пекинг, Кина | 27. август 2015. |
ЈАР | 17,90 | Жадел Грегорио | 16. септембар 1980. | ![]() |
Белем, Бразил | 20. мај 2007. |
АФР | 17,82 | Уг Фабрис Занго | 25. јун 1993. | ![]() |
Секешфехервар, Мађарска | 6. јул 2021. |
АЗР | 17,59 | Ли Јанси | 26. јун 1983. | ![]() |
Jinan, Кина | 26. октобар 2009. |
ОКР | 17,46 | Кен Лоравеј | 6. јануар 1956. | ![]() |
Лондон, Уједињено Краљевство | 7. август 1982. |
РС | 17,01 | Милош Срејовић | 12. април 1956. | ![]() ![]() Раднички, Крагујевац |
Сарајево, Југославија | 20. септембар 1981. |
Светски и континентални рекорди на отвореном за жене
[уреди | уреди извор](стање 14. новембар 2024)
Листа најбољих резултата у троскоку у дворани — мушкарци
[уреди | уреди извор]Ово је листа атлетичара који су скочили више од 17,70 м, са стањем на дан 14. новембар 2024. године. (Напомена: већина атлетичара је више пута прескочила наведене дужине. Приказан је само најбољи резултат сваког атлетичара.)[3]
Листа најбољих резултата у троскоку у дворани — жене
[уреди | уреди извор]Ово је листа атлетичарки које су скочиле више од 15,00 м, са стањем на дан 14. новембар 2024. године. (Напомена: већина атлетичарки је випе пута прескочила наведене дужине. Приказан је само најбољи резултат сваке атлетичарке.)[4]
Ранг | Резултат | Атлетичарка | Датум рођења | Националност | Место | Датум |
---|---|---|---|---|---|---|
1. | 15,74 | Јулимар Рохас | 21. октобар 1995. | ![]() |
Београд, Србија | 20. март 2022. |
2. | 15,36 | Татјана Лебедева | 21. јул 1976. | ![]() |
Будимпешта, Мађарска | 6. март 2004. |
3. | 15,16 | Ашија Хансен | 5. децембар 1971. | ![]() |
Валенсија, Шпанија | 28. фебруар 1998. |
4. | 15,14 | Олга Рипакова | 30. новембар 1984. | ![]() ![]() |
Доха, Катар | 13. март 2010. |
5. | 15,12 | Џезмин Мур | 1. мај 2001. | ![]() |
Албукерки, САД | 11. март 2023. |
6. | 15,08 | Марија Шестак | 17. април 1979. | ![]() ![]() ![]() |
Пеанија, Грчка | 13. фебруар 2008. |
7. | 15,05 | Јархелис Савињ | 13. новембар 1984. | ![]() |
Валенсија, Шпанија | 8. март 2008. |
8. | 15,03 | Јоланда Чен | 26. јул 1961. | ![]() ![]() |
Барселона, Шпанија | 11. март 1995. |
9. | 15,01 | Ина Ласовска | 17. децембар 1969. | ![]() ![]() |
Париз Француска | 8. март 1997. |
Теа Лафонд | 5. април 1994. | ![]() |
Глазгов, Уједињено Краљевство | 3. март 2024. |
Светски и континентални рекорди у дворани за мушкарце
[уреди | уреди извор](стање 14. новембар 2024.)
Резултат | Атлетичар | Датум рођења | Националност | Место | Датум | |
---|---|---|---|---|---|---|
СР | 18,07 | Уг Фабрис Занго | 25. јун 1993. | ![]() |
Обијер, Француска | 16. јануар 2021. |
ЕР | 17,92 | Теди Тамго | 15. јун 1989. | ![]() |
Париз, Француска | 6. март 2011. |
САР | 17,83 | Алисер Урутија | 10. мај 1960. | ![]() |
Зинделфинген, Немачка | 1. март 1997. |
ЈАР | 17,56 | Жадел Грегорио | 16. септембар 1980. | ![]() |
Москва, Русија | 12. март 2006 |
АФР | 18,07 | Уг Фабрис Занго | 25. јун 1993. | ![]() |
Обијер, Француска | 16. јануар 2021. |
АЗР | 17,41 | Дунг Бин | 22. новембар 1988. | ![]() |
Нанкинг, Кина | 27. фебруар 2016. |
ОКР | 17,20 | Ендру Мерфи | 18. децембар 1969. | ![]() |
Лисабон, Португал | 9. март 2001. |
РС | 16,64 | Зоран Ђурђевић | 3. април 1968. | ![]() ![]() АК Црвена звезда, Београд |
Београд, Србија | 9. фебруар 1992. |
Светски и континентални рекорди у дворани за жене
[уреди | уреди извор](стање 14. новембар 2024.)[5]
Рекорди | Резултат | Атлетичарка | Датум рођења | Националност | Место | Датум |
---|---|---|---|---|---|---|
СР | 15,74 | Јулимар Рохас | 21. октобар 1995. | ![]() |
Београд, Србија | 20. март 2022. |
ЕР | 15,36 | Татјана Лебедева | 21. јул 1976. | ![]() ![]() |
Будимпешта, Мађарска | 6. март 2004. |
САР | 15,12 | Џезмин Мур | 1. мај 2001. | ![]() |
Албукерки, САД | 11. март 2023. |
ЈАР | 15,74 | Јулимар Рохас | 21. октобар 1995. | ![]() |
Београд, Србија | 20. март 2022. |
АФР | 14,90 | Јамиле Алдама | 14. август 1972. | ![]() |
Будимпешта, Мађарска | 6. март 2004. |
АЗР | 15,14 | Олга Рипакова | 30. новембар 1984. | ![]() ![]() |
Доха, Катар | 13. март 2010. |
ОКР | 13,31 | Никол Младенис | 22. септембар 1975. | ![]() |
Будимпешта, Мађарска | 5. март 2004. |
РС | 14,37 | Биљана Топић | 17. октобар 1977. | ![]() ![]() АК Војводина, Нови Сад |
Торино, Италија | 8. март 2009. |
Апсолутна листа
[уреди | уреди извор]Од 2000. ИААФ-ovo Правило 260.18s (бивше 260.6.a) преправљено је и сада каже да светски рекорди (насупрот светским рекордима у дворани) могу бити постављени у објекту "с кровом или без њега". Листа на којој су приказани скокови зове се апсолутна листа, док је листа и начин рангирања скокова у дворани остала непромењена.
Апсолутна листа 25 најбољих троскокаша
[уреди | уреди извор](стање 14. новембар 2024)[6][7]
Апослутна листа 25 најбољих троскокашица
[уреди | уреди извор](стање 16. новембра 2024)[11]
- Чека ратификацију
Освајачи медаља у троскоку на највећим такмичењима
[уреди | уреди извор]Олимпијске игре
[уреди | уреди извор]Светска првенства (на отвореном)
[уреди | уреди извор]Светска првенства (у дворани)
[уреди | уреди извор]Европска првенства (на отвореном)
[уреди | уреди извор]Европска првенства (у дворани)
[уреди | уреди извор]Универзијаде
[уреди | уреди извор]Развој рекорда у троскоку
[уреди | уреди извор]Жене
[уреди | уреди извор]- Развој светског рекорда у троскоку за жене на отвореном
- Развој европског рекорда у троскоку за жене на отвореном
- Развој рекорда европских првенства у троскоку на отвореном за жене
- Национални рекорди у троскоку на отвореном за жене
Мушкарци
[уреди | уреди извор]- Развој светског рекорда у троскоку за мушкарце на отвореном
- Развој европског рекорда у троскоку за мушкарце на отвореном
- Развој светског рекорда у троскоку у дворани за мушкарце
- Национални рекорди у троскоку на отвореном за мушкарце
Види још
[уреди | уреди извор]- Светски рекорди у атлетици на отвореном
- Светски рекорди у атлетици у дворани
- Европски рекорди у атлетици на отвореном
- Европски рекорди у атлетици у дворани
- Рекорди Србије у атлетици
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Светска ранг листа скакача увис свих времена
- ^ Светска ранг листа свих времена у троскоку на отвореном за жене
- ^ Светска ранг листа свих времена у троскоку у дворани за мушкарце сајт ИААФ
- ^ Светска ранг листа свих времена у троскоку у дворани за жене
- ^ Светски и континентални рекорди у дворани за жене на сајту ИААФ
- ^ Светска листа најбољих резултата у троскоку за мушкарце на отвореном сајт ИААФ Прибављено 7. 5. 2016.
- ^ Светска листа најбољих резултата у троскоку за мушкасрце у дворани сајт ИААФ Прибављено 7. 5. 2016.
- ^ Резултати финала троскока на СП 2015. сајт ИААФ Прибављено 7. 5. 2016.
- ^ Javier Clavelo Robinson; Minshull, Phil (29. 5. 2015). „Pichardo triple jumps 18.08m in Havana”. IAAF. Приступљено 30. 3. 2015.
- ^ Резултати финала троскока на СП 2013. сајт ИААФ Прибављено 7. март 2016.
- ^ Светска листа најбољих резултата у троскоку за жене на отвореном сајт ИААФ Прибављено 10. маја 2016.