Trošarina

Za druge upotrebe, pogledajte Trošarina (višeznačna odrednica).

Trošarina je stariji oblik poreza na promet. Tereti promet ili potrošnju određenih artikala, naročito onih široke potrošnje. Trošarina je predstavljala najvažniji porez na promet do Drugog svetskog rata. Nije propisivana u obliku poreske stope, već kao iznos u dinarima po jedinici mere ili količine.

Srbija

Trošarina je uvedena 1869, kada su oporezovani šećer, kafa, špiritus, rum i druga fina alkoholna pića, karte za igranje, hartija za cigarete i mirišljavi sapun. Na oku šećera plaćalo se 20 para, a 24 groša za tuce paketa karata. Kao kazna za krijumčarenje, predviđena je četvorostruka vrednost neplaćene trošarine.

Za vreme primirja između prvog i drugog rata s Turcima, uvedena je 1877. trošarina na pivo, koje je smatrano luksuznim pićem, po umerenoj tarifi od 2 dinara po hektolitru. Već 1878. trošarina je povećana na 8 dinara po hektolitru. Do tada su oporezivani samo uvozni artikli, a ovo je bilo prvo put da se oporezuju i domaći. Kazna za utaju je četvorostruka vrednost utajene trošarine.

1881. uvedena je krčmarina, kao oblik oporezivanja prometa. Plaćala se na pića koja se krčme u kafanama i sličnim objektima, na vašarima, poslastičarnicama itd, a iznosila je po hektolitru vina i rakije 4 dinara, piva 10 dinara i ruma, likera i drugih fabrikovanih alkoholnih pića 50 dinara. Krčmarinu su plaćali točioci pića, a procenjivana je prema ranijoj potrošnji, razrezivana godišnje i plaćana tromesečno. Kazne za utaju su 100-300 dinara, a potkazivaču je pripadala 1/3 od naplaćene kazne. Zbog slabe naplate, 1884. ozakonjena je mogućnost da se naplata krčmarine prepusti, posle licitacije, privatnom licu.

1881. uvedena je i trošarina na duvan, koji su državnoj kasi plaćali trgovci duvanom. Tarifa je bila 5 din/kg bošče (kvalitetiniji duvan), američkog ili drugog stranog duvana, osim basme (lošiji duvan), 2 din/kg basme i 40 para/kg domaćeg duvana. Već 1882. proemnjene su i povećane tarife za strani duvan na 4 din/ kg za sečen i 6 din/kg za križan. Za uvozni duvan trošarina se plaćala na carinarnici, a za domaći onda kada je tregovac preuzimao duvan od proizvođača. Kazne za krijumčarenje su 5, 10 i 20 puta utajena suma, a potkazivaču je pripadala 1/3.

Zakonom iz 1891. objedinjene su sve državne trošarine. Oporezovani su sledeći predmeti: šećer, šećerleme, alva i slične poslastice, kafa, čokolada, čaj, pirinač, zejtin, prerađena riba, jela od riba, puževa, rakova i slična, sir (suvi, u kalupima ili kutijama), špiritus i pića sa preko 40% alkohola, fina pića, pivo, sve vrste sapuna, sveće, cigaret papir, petrolej i šibice. Ovom zakonom bitno je povećan broj trošarinskih predmeta u odnosu na dotadašnje stanje, a u najvećem broju slučajeva povećana je trošarina. Neki od artikala oporezovani su nasuprot odredbama trgovinskog ugovora sa Austro-ugarskom, pa je ova protestovala, a Srbija je prestala da naplaćuje trošarinu na sporne artikle (kafu, čaj, čokoladu itd).

1893. donet je novi zakon o trošarini, kojim su mnoge dotadašnje stope povećane. Istovremeno su neki proizvodi isključeni iz trošarinskog sistema, bilo zbog novog trgovinskog ugovora sa Austrougarskom, bilo zato što su prebačeni u monopolske (petrolej, špiritus i šibice). Trošarinski artikli ostali su šećer, šećerleme, alva i slične poslastice, kafa, čokolada, pirinač, zejtin, prerađena riba, jela od riba, puževa, rakova i slična, fini sirevi, pivo, fina vina, fina jaka alkoholna pića (konjak, rum itd), fine sveće (parafinske, stearinske).

1898. uključeni su novi trošarinski artikli: medicinska vina, južno voće (limun, pomorandža, masline, smokve, urme), lešnici, badem, suvo grožđe, nar, začini, esencija za sirće, letve, daske, grede, oblice, staklo za prozore i izloge, gvozdeni stubovi i grede, razan građevinski materijal, cement, kreč.

1909. donet je nov zakon o trošarini, koji je, pored navedenih predmeta, uključio i električnu energiju (naplaćivala se po kilovatu, industrija je plaćala 1/2 tarife).

Osnovna politika trošarine uvek je bilo povećano opterećenje uvoznih i luksuznih predmeta, ali se na taj način nisu mogli ubrati značajniji prihodi, pa se moralo pribegavati uključenju i egzistencijalnih predmeta, onih koje troši narod. Najveći problem sve vreme, a posebno tokom prvih decenija postojanja, bilo je ustanovljavanje obima prometa trošarinskog predmeta i naplata trošarine, pošto su poreski obveznici stalno pokušavali da prikriju promet i izbegnu plaćanje trošarine.

Austrougarska

U ugarskom delu monarhije (Srem, Bačka, Baranja, Banat, Slavonija i Hrvatska) plaćale su se dve vrste trošarine: 1) alkohol, šećer, vino i mineralno ulje, za koje se u celoj Austro-ugarskoj plaćala ista trošarina po jedinstvenom zakonu, i 2) vino, meso, pivo i šećer (jedno vreme i kafa), a po posebnim ugarskim zakonima. U Dalmaciji i Sloveniji plaćala se trošarina za alkohol, šećer, kvasac i mineralna ulja, vino i meso. U Dalmaciji se još plaćala trošarina na mast, so, brašno, pirinač, sir, pasulj, ribu itd. U Bosni i Hercegovini je do 1878. važila otomanska trošarina, koja se naplaćivala na proizvodnju vina, piva, rakije i drugih alkoholnih pića. Zatim je uveden austrijski trošarinski sistem, koji je bio gotovo jednak onome u Sloveniji.

Jugoslavija 1918-1949.

Do septembra 1920. važili su predratni propisi o trošarini, kada je važnost zakona o trošarini Kraljevine Srbije proširena na celu zemlju, sa izvesnim odstupanjima. Trošarinski obuhvat sužen je na šećer, kafu, pirinač, ulje, pivo, fina vina, fina žestoka pića, sirće, sveće, električnu energiju, plin za osvetljenje, sijalice, špiritus, rakiju, mineralne vode, kalcijev karbid i presovani kvasac. Trošarina na vino i rakiju nije plaćana u Srbiji i Crnoj Gori, a kao olakšica zbog ratnog stradanja. Ovo suženje broja trošarinskih artikala posledica je činjenice da su neki od njih postali priširenjen zemlje od uvoznih domaći proizvodi, koje bi trebalo osloboditi trošarinskog opterećenja. Zatim, da se zemlja obnovila od ratnog pustošenja, a posebno Srbija, trošarine je oslobođen građevinski materijal. Neke tarife su: šećer i kafa 1 din/kg, pivo (u Srbiji i Crnoj Gori), pirinač i ulje 0,20 din/kg.

Kasnijim izmenama ukinuta je trošarina na pirinač, sveće i kalcijev karbid (1927); uvedena je trošarina na vino i rakiju u Srbiji i Crnoj Gori (1929), gde do tada nije naplaćivana, ali sa smanjenjem tarife i od 1934. samo za uvozno vino i rakiju; izjednačen je način oporezivanja piva u svim pokrajinama (1927). Tarifa trošarine tokom međuratrnog perioda je često menjana. Tako je tarifa za kristal šećer povećana sa 1 na 7,5 din/kg, za kafu sa 1 na 8 din/kg, za rakiju sa 5 na 25 din/kg, pa je smanjena na 14 din/kg i ukinuta, za benzin sa 0,1 na 5 din/kg.

Prihod od državne trošarine kretao se ovako: 94 miliona 1920, 377 miliona 1921, 941 milion 1929/30, 704 miliona 1931/32. i 910 miliona 1937/38. godine.

Pored državne trošarine, postojale su i opštinske i banovinske trošarine. Posle Drugog svetskog rata, trošarine su obnovljene, ali su ukinute 1949. i zamenjene porezom na promet.