Umetnost in situ

Umetnost in situ (in situ) u savremenoj likovnoj umetnosti označava način na koji se teorijski i praktično realizuje umetničko delo koje je stvoreno u relaciji sa svojim okruženjem" odnosno, na licu mesta - in situ, u za to izaberu izložbenom ili bilo kom drugom prostoru. Takvo delo ako bi se transportovala, izgubilo bi smisao jer uzima u obzir isključivo okruženje u kome je instalirano.

Ova dela u centar pažnje postavljaju mesto sa svim njegovim specifičnim karakteristikama, bez obzira na to da li je ono deo prirodnog okruženja, zatvoreni galerijski ili netipični izložbeni prostor.

Poreklo izraza i njegova primena

Danijel Biren ključna ličnost za uvođenje i afirmaciju umetnosti in situ

Izraz in situ koji potiče iz latinskog jezika sa značenjem je na licu mesta – ukorenjeno. On se danas koristi u različitim oblatima (arhitektura, arheologija, medicina, biologija, pravo, informatika…). U arhitektonskoj skulpturi termin in situ se često koristi da opiše skulpturu koja je uklesana na zgradi, često sa skela, nakon što je zgrada podignuta.

Ključna ličnost za uvođenje i afirmaciju termina in situ je francuski umetnik Danijel Biren, francuski umetnik , slikar, vajar , vizuelni umetnik, dobitnik brojnih nagrada uključujući Zlatnog lava za najbolji paviljon na Venecijanskom bijenalu (1986), On je termin in situ počeo da koristi s kraja 1960-ih, kada je 1967. uodine uradio svoj prvi rad in situ Od tada ovim pravcem u umetnosti on je definisao celokupno svoje stvaralaštvo.

Džejn Rendel ovaj termin takođe smatra „kritičkom prostornom praksom“  odnosno praksama koja nastoji da prostor preispita i transformiše. Rendel smatra da umetnost nije jedini način da se prostor transformiše, već da je to moguće i kroz arhitekturu, književnost i druge discipline sve dok postoji neka ideja koja proizilazi iz sprovođenja teorijskog u praksu.

Drugi in situ umetnički manifest je land art (engl. land art, doslovno: zemljana umetnost) koja takođe uzma u obzir okruženje u kojem se vežba, ali naglašavajući pejzaž i prirodu. Ovaj pravac savremene umetnosti u Americi se razvijao šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, kao reakcija na komercializaciju i izveštačenost u umetnosti. Ova umetnost napušta muzeje i galerije i razvija monumentalne projekte in situ u slobodnom prostoru u prirodi. Inspiracija za nastanak lend arta su konceptualna umetnost i minimalizam.

Opšte informacije

Koncepcija Nedovršene forme #22 (2023), tipičan je primer umetnosti in sutu. Srpski umetnik Igor Antić ovu postavku realizovao je in situ u nekadašnjem verskom objektu (Bali begova džamija, danas Salonu 77, GSLU u Nišu). To je ambijentalna postavka koju čine prostorne konstrukcije u formi geometrijskih oblika do kojih je umetnik došao nasumičnim ili slučajnim izborom na osnovu kompjuterske transformacije ahritektonskog plana samog objekta.

Kada su zagovornici savremene likovne umetnici svatili da u trenutku kada umetničko delo izađe iz ateljea, ono gubi autonomiju i dolazi u korelaciju sa svime što ga okružuje, zainteresovaali su se da svoje delo ne stvaraju u ateljeu već da umetnički predmeta stvore na licu mesta - in situ, i za to izaberu izložbeni ili bilo koji drugi prostor. U tom kontekstu umetnost, in situ ima ove osnovne katrakteristike:

• umetničko delo je napravljeno posebno za lokaciju domaćina
• umetničko delo je stvoreno na mestu gde će biti prikazano, a ne na u umetnikovom ateljeu, odakle je potom instalirano na drugom mestu (npr skulptura isklesana in situ - na licu mesta).

• pri izradi umetničkog delo uzeta je u obzir lokaciju na kojoj je ono instalirano ili izloženo..

Rad na licu mesta ili rad in situ na mestu koje prima umetničko delo i za koje je ono dizajniranano nameće novu dinamiku pogleda i velikim delom karakterišeintervenciju umetnika. Primenom različitih materijala koji u ovioj umetnosti trpi neke promene, za umetnika ima funkciju „vizuelnog alata”, a u samoj itineranciji motiva nalazi se izazov rada posvećenog do kraja preispitivanju istovremeno autonomije umetničkog dela ali i njegovog jedinstva sa prostorom u kome se nalazi, jer je rad stvoren na licu mesta, neodvojiv od mesta na kome je projektovan, i po definiciji nije pokretljiv.

Galerija

• 
  Daniel Buren, Les Deux Plateaux, dits Colonnes de Buren, Paris (France).
• 
  Guillaume Bottazzi, Sans titre, 2015, Bruxelles.
• 
  Richard Serra, art in situ, 1987, Londres.
• 
  Tadashi Kawamata, art in situ, 2006 (Suisse).
• 
  Anish Kapoor, Dismemberment, Site 1, 1999 (Nouvelle-Zélande).
• 
  Olafur Eliasson, Rainbow, art in situ, 2011, Aarhus (Danemark).
• 
  Andy Goldsworthy, Stone House, 1997, Victoria (Australie).
• 
  Felice Varini, Jaune et rouge entre les disques et les trapèzes, 2017, Erevan (Arménie).
• 
  James Turrell, Deuce Coop, 1992, couvent de Saint Agustin, Barcelone (Espagne).
• 
  Jean-Max Albert, Sculptures de visées, (1986), Paris, parc de la Villette (France).
• 
  Ernest Pignon-Ernest, Phone Game, art in situ, Nice.