Савремена уметност
Под савременом уметношћу подразумевамо уметност коју стварају савременици и ону уметност коју перципирају савременици, и како не постоји чврсти оквир за савремено, тако не постоји правило за њену присутност и временску ограниченост.
Слична значења у овом контексту имају и појам актуелне уметности и енглески појам contemporary art.
Овај појам се употеребљава да би се избегао израз модерна уметност. У свакодневном говору под појмом модерно, па и помодно подразумевамо оно што се тренутно већини људи може допасти, а што може да се замени изразом савремено. Ови изрази представљају оно што доноси време у којем живимо. Стручно, у контексту уметности и историје уметности израз модèрна спаја се са одређеном епохом у историји уметности, али без временског закључења. Посебно у појму постмодèрна више се не јавља значење примерено времену.
Под појмом савремене уметности и савремености не подразумева се неки одређени уметнички стил који би имао одређене карактеристике, трајање нити који се спаја са формом у уметности или пак одређеним техникама. Савремена уметност може бити сликарство које се одомаћило у последњим годинама или деценијама, али под тим појмом можемо подразумевати и видео уметност, концептуалну уметност и уметност која се ствара уз помућ рачунара. Савремена уметност није обележје само неког уметничког дела већ и тешко разграничивог културног и економског система у уметничкој производњи који су оријентисани на предузетништво и уметничко тржиште. Многи музеји и уметничке галерије данас представљају уметничка изложбена места за савремену уметност. Што се тиче појмова савремене и актуелне уметности, актуелно не значи дело које је настало јуче — оно мора да има данашњи значај.
Нека од кретања у историји савремене уметности[уреди | уреди извор]
Шездесете године двадесетог века[уреди | уреди извор]
- Апстрактни експресионизам
- уметност и језик
- Концептуална уметност
- Флуксус
- Хепенинг
- Кобра 1948.
- Лирска апстракција
- Минимализам
- Неодадаизам
- Оп уметност(Оптичка уметност)
- Рачунарска уметност
- Перформанс уметност
- Поп арт
- Постминимализам
- Вашингтонска колор школа
Седамдесете године двадесетог века[уреди | уреди извор]
- Уметност повера
- Боди арт
- Уметничке књиге
- Феминистичка уметност
- Ленд-арт
- Уметничка инсталација
- Фотореализам
- Постминимализам
- Видео уметност
Осамдесете године двадесетог века[уреди | уреди извор]
- Демо-сцена
- Електронска уметност
- Жива уметност
- Мејл-арт
- Постмодернизам
- Неоконцептуална уметност
- Уметност видео-инсталација
Деведесете године двадесетог века[уреди | уреди извор]
Прва деценија двадесет првог века[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Udo Kuterman, Savremena arhitektura- Umetnost u svetu, Novi Sad 1971.
- H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd 1962.
- Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд 1972.
Додатна литература[уреди | уреди извор]
- David Britt: Modern Art - Impressionism to Post-Modernism. Thames & Hudson, London. 2007. ISBN 978-0-500-23841-7..
- Rauterberg, Hanno: Und das ist Kunst?! − Eine Qualitätsprüfung, S.Fischer Vlg., Frankfurt am Main. 2007. ISBN 978-3-10-062810-7.., 304 S.
- Saehrendt, Christian/ Kittl, Steen T.: Das kann ich auch − Gebrauchsanweisung für moderne Kunst, DuMont Literatur und Kunstverlag Köln. 2007. ISBN 978-3-8321-7759-1.., 248 S.
- Völker, Wolfram (Hg.): Was ist gute Kunst?, Hatje Cantz Verlag, Ostfildern. 2007. ISBN 978-3-7757-1976-6.., 167 S.
