Pređi na sadržaj

Uroš Nestorović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Uroš Nestorović
Lični podaci
Datum rođenja1765.
Mesto rođenjaBudim, Habzburška monarhija
Datum smrti28. jul 1825.(1825-07-28) (59/60 god.)
Mesto smrtiBudim, Austrijsko carstvo

Uroš Stefan Nestorović (Budim, 1765 — Budim, 28. jul 1825) bio je srpski filozof, pravnik, pedagog i osnivač prve Srpske učiteljske škole.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Uroš Stefan Nestorović rođen je 1765. godine u Budimu. Gimnaziju je završio u Pešti, filozofiju u Vroclavu i pravo u Beču. Pošto je 1791. osnovana Ilirska dvorska kancelarija u Beču Nestorović je postavljen za kancelistu i zakletog beležnika. Kada je 1792. njena nadležnost prenesena na Ugarsku dvorsku kancelariju u Beču i Nestorović je premešten. Kao političar blizak i odan bečkom dvoru 1796. je imenovan za ugarskog dvorskog agenta, a kasnije i za carskog savetnika. Tokom Prvog srpskog ustanka Nestorović je bio dvorski ratni agent, prevodeći sa srpskog na nemački Karađorđeva poverljiva pisma za cara Franca I i izveštavajući dvor o aktivnostima mitropolita Stratimirovića i drugih istaknutih klerika i svetovnih lica. Godine 1800. bio je izabran za počasnog građanina Budima.[1][2]

Pošto je 1810. doneta odluka da se reformišu pravoslavne škole u Ugarskoj Nestorović je imenovan za vrhovnog nadzornika svih pravoslavnih (srpskih, vlaških i grčkih) škola u Monarhiji. Istovremeno mu je poveren i tajni zadatak da vrhovnom direktoru policije u Beču grofu Francu Hageru dostavlja izveštaje o raspoloženju u sveštenstvu i narodu, kao i o uticajima stranih sila, pre svega Francuske i Rusije. Mitropolit Stratimirović je saznao za namere Nestorovića, i od tada je bio izuzetno nepoverljiv prema svim njegovim postupcima. Nakon sloma Prvog srpskog ustanka 1813. godine Nestorović je predložio dvoru da primi srpske izbeglice, obrazlažući da bi time Austrija dobila iskusne ratnike i imućne trgovce. Ovi predlozi nisu dobili saglasnost Beča, i njegova obaveštajna aktivnost je završena.[2]

Reforma srpskog školstva u Ugarskoj[uredi | uredi izvor]

Ubrzo pošto je imenovan za vrhovnog školskog nadzornika Nestorović je počeo da obilazi pravoslavne škole u Budimskoj eparhiji, Slavoniji, Sremu, Baranji, Bačkoj i Banatu. Trebalo je da utvrdi u kakvom su stanju zgrade škola i njihova opremljenost, potom stručnost kadrova, brojno stanje učenika, kao i odnos roditelja, lokalnih vlasti i zajednice prema školama. Rezultati su bili poražavajući, posebno u pogledu obrazovanosti učitelja.

Potom je u izveštaju caru predložio ukidanje učiteljskih kurseva u "normalnim" školama, i osnivanje tri učiteljske škole (preparandije) - u Sentandreji (srpski učitelji), Aradu (vlaški učitelji) i Pešti (grčki učitelji). Car je predloge prihvatio i potom je sačinjen detaljan plan osnivanja ovih škola.

Za finansiranje škola pronađena su dva rešenja - uvođenje trećeg ("školskog") tasa u pravoslavnim crkvama i osnivanje Nacionalnog školskog fonda koji bi bio popunjavan dobrovoljnim prilozima srpskog građanstva.

S obzirom da se zalagao za izuzimanje nacionalnih škola iz okrilja crkve Nestorović je došao u neminovan sukob sa mitropolitom Stratimirovićem i crkvenom jerarhijom. Ova inicijativa je smatrana pokušajem odvajanja naroda od crkve i uvodom u unijaćenje.

Srpska učiteljska škola u Sentandreji otvorena je 3/15. novembra 1812. godine. Za prvog direktora imenovan je Nestorović, a škola je bila van crkvene nadležnosti. Poslovima škole rukovodilo je Nastavničko veće.

Počela je i reforma srpskog školstva na prostoru Ugarske, pa su tako povećane plate učiteljima, nabavljana su nova učila, podizane su nove i proširivane postojeće zgrade škola, a tamo gde je bilo potrebe zapošljavani su novi kadrovi. Nestorović se zalagao da u škole bude uveden narodni jezik, ali je naišao na oštro protivljenje crkve.

Nakon četiri godine rada u Sentandreji Preparandija je preseljena u Sombor 1816. godine. Od 1817. u sklopu škole je radila i prva zvanična srpska školska i narodna biblioteka.

Uroš Nestorović preminuo je 28. jula 1825. godine u Budimu. Njegov zaostavština bila je ugrožena, pošto novi vrhovni nadzornik pravoslavnih škola nije imenovan, a opstanak Preparandije u Somboru je bio neizvestan.

Nije iza sebe ostavio obimnije delo, pa se njegova bibliografija svodi na dva govora (1816, 1817) i jedan pedagoški metodički udžbenik (1817).[2][3]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Gavrilović, Andra, ur. (1901). Znameniti Srbi XIX. veka, godina I. Zagreb: Srpska štamparija. str. 57—58. 
  2. ^ a b v Stepanović, Milan (2015). „Dva i po veka od rođenja Uroša Nestorovića”. Norma. 1: 9—19. 
  3. ^ Gavrilović, Andra, ur. (1901). Znameniti Srbi XIX. veka, godina I. Zagreb: Srpska štamparija. str. 58. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Урош_Несторовић&oldid=27177743”