Ustav Bolivije

Ustav Bolivije stupio je na snagu 7. februara 2009. kada ga je proglasio predsednik Evo Morales, nakon što je odobren na referendumu sa 90,24% učešća. Referendum je održan 25. januara 2009. godine, a ustav je odobrilo 61,43% birača.

To je 17. ustav u istoriji zemlje; Prethodni ustavi su doneti 1826, 1831, 1834, 1839, 1843, 1851, 1861, 1868, 1871, 1878, 1880, 1938, 1945, 1947. i 1967. godine.

Ustav iz 2009. definiše Boliviju kao unitarnu višenacionalnu i sekularnu (a ne katoličku, kao ranije) državu, formalno poznatu kao Višenacionalna Država Bolivija. Poziva na mešovitu ekonomiju državnog, privatnog i komunalnog vlasništva; ograničava privatno vlasništvo nad zemljom na maksimalno 5.000 hektara (12.400 akra); i priznaje različite autonomije na lokalnom i resornom nivou. On podiže izborne vlasti da postanu četvrta ustavna vlast; uvodi mogućnost opoziva izbora za sve izabrane funkcionere; i proširuje Senat. Članovi proširenog Nacionalnog kongresa biće izabrani tako što će se prvo glasati iza mestau budućnosti, u promeni u odnosu na prethodni mešoviti članski proporcionalni sistem . Pravosuđe je reformisano, a sudije će ubuduće biti birane i neće ih više postavljati Nacionalni kongres. Proglašava prirodne resurse isključivom dominacijom bolivijskog naroda, kojom upravlja država. Sukre će biti priznat kao glavni grad Bolivije, ali institucije će ostati tamo gde jesu (izvršna i zakonodavna vlast u La Pazu, sudska u Sukreu). Biračka vlast će biti smeštena u Sukreu.

Proces izrade

Bolivijski gasni rat je prethodio procesu izrade nacrta. Gasni rat se usredsredio na kontroverznu odluku stranke Nacionalnog revolucionarnog pokreta (MNR) da izvozi bolivijski prirodni gas preko čileanskih luka koje je Čile zauzeo u ratu na Pacifiku 1870-ih. Gasni rat je došao do vrhunca u oktobru 2003. nasilnim protestima širom zemlje različitih društvenih aktera, ostavivši najmanje 70 mrtvih. Tadašnji predsednik Gonzalo Sančez de Lozada („Goni“) podneo je ostavku i pobegao u SAD. Gonija je nasledio potpredsednik Karlos Mesa koji je bio primoran da se povuče usled daljih rasprostranjenih protesta u El Altu, La Pazu i Kočabambiu junu 2005. To je dovelo do izbora sudije Eduarda Rodrigeza za šefa prelazne vlade koja je obezbedila uslove za nove izbore u decembru 2005. Određeni broj novih partija ušao je u politički okvir.

Stranka MAS Eva Moralesa je izabrana i počela je da sprovodi svoju „ oktobarsku agendu “, skup zahteva društvenog pokreta koji proističu iz Gasnog rata. Prvi od ovih zadataka bio je pokretanje ustavotvorne skupštine za pisanje novog ustava. Skupštinu su činili izabrani predstavnici iz svih regiona zemlje. Skupština nije uspela da postigne zajednički dogovor oko različitih pitanja, uključujući i pravila rada. Na kraju, pošto nije uspela da postigne dogovor u Sukreu - često usred nasilnih protesta ili u drugom slučaju - stranka MAS je bila primorana da se povuče u Oruroda se dovrši Ustav. Ustav je stoga dodatno modifikovala Komisija za uređivanje pre nego što je Evo, uz mnogo pompe, predsedavao donošenjem novog Ustava 14. decembra 2007.

Pošto neki na nacionalnom i međunarodnom nivou ovaj proces nisu smatrali demokratskim, ustav se u to vreme nije smatrao legitimnim, iako je Boliviji obezbedio izvesnu političku stabilnost. Zbog toga je postojao stalni proces ponovnog pregovaranja: ovo je uključivalo dijalog u Kočabambi između predsednika i opozicionih prefekta u septembru 2008; i u Kongresu tokom pregovora za referendum u oktobru 2008.

Tekst i odredbe Ustava iz 2009.

Organizacija

Tekst ustava je podeljen na pet širih delova:

Prvi deo : Osnovne osnove države, prava, obaveze i garancije

Drugi deo : Funkcionalna struktura i organizacija države

Treći deo : Teritorijalna struktura i organizacija države

Četvrti deo : Ekonomska struktura i organizacija države

Peti deo : Hijerarhija normi i reforma ustava

Svaki deo je podeljen na naslove, a ovi naslovi na poglavlja. Neka poglavlja su i sama podeljena na odeljke. Sveukupno, ustav ima 411 članova.

Država i demokratija

Bolivija je ustanovljena trenutnim ustavom kao pluralna i unitarna država:

Član 1.

Bolivija je konstituisana kao jedinstvena socijalna država višenacionalnog prava zasnovanog na zajednici, slobodna, nezavisna, suverena, demokratska, interkulturalna, decentralizovana i sa autonomijama. Bolivija je utemeljena u pluralizmu i političkom, ekonomskom, pravnom, kulturnom i jezičkom pluralizmu u okviru procesa integracije zemlje.

Ustav (u trećem poglavlju Glave 1.) definiše oblike demokratije – participativne, predstavničke i zasnovane na zajednici – i strukturu vlasti koja će se koristiti u Boliviji. Direktna i participativna demokratija se odvija kroz referendume, građanske zakonodavne inicijative, oduzimanje mandata izabranih zvaničnika, skupštine, cabildoe i prethodne konsultacije. Predstavnička demokratija se odvija izborom predstavnika putem opšteg, direktnog i tajnog glasanja. Komunalna demokratija se odvija kroz „izbor, imenovanje ili imenovanje vlasti i predstavnika“ među domorodačkim, izvorni ili campesino narodi i nacije, koristeći sopstvene norme i procedure. Isto poglavlje uspostavlja podelu vlasti između četiri grane vlasti: zakonodavne, izvršne, sudske i izborne.

Bolivija takođe postaje „pacifistička država“ koja odbacuje rat, iako zadržava pravo na „legitimnu odbranu“. Ustav zabranjuje postavljanje stranih vojnih baza unutar zemlje.

Ustav je ustanovljen kao vrhovni zakon bolivijske države, a 36 domorodačkih jezika, kao i španski su proglašeni službenim jezicima. Sve vlade odeljenja moraju da koriste, kao službene jezike, jedan domorodački jezik pored španskog.

Ustav daje ulogu nacionalnog kapitala Sukreu, ne pominjujući u tekstu La Paz. Ipak, Palacio Kemado (Predsednička palata i sedište bolivijske izvršne vlasti ) se nalazi u La Pazu, kao i Nacionalni kongres i Višenacionalno izborno telo. La Paz tako nastavlja da bude sedište vlade i de facto administrativni glavni grad.

Član 6

I. Sukre je glavni grad Bolivije.

Izborni sistem

Biračka vlast, koja će postati četvrta ustavna vlast, biće smeštena u Sukreu.

Nakon donošenja Ustava, biće održani novi izbori za sve organe javne vlasti, a svi prethodni mandati se neće uzimati u obzir za ograničenje mandata. Pored toga, predsedniku će biti dozvoljeno da bude ponovo izabran jednom, što će Evo Moralesu omogućiti još dva mandata ako odluči da nastavi ovim putem. Štaviše, ako nijedan kandidat ne dobije više od 50% glasova na predsedničkim izborima, biće održan drugi krug; do sada je Nacionalni kongres odlučivao ko će u takvom slučaju postati predsednik.

Atakama koridor

Ustav Bolivije iz 2009. navodi da zemlja ima neopozivo pravo na teritoriju koja joj daje pristup Tihom okeanu i njenom pomorskom prostoru. Ovo se shvata kao čileanska teritorija koju je Bolivija ustupila Ugovorom o miru i prijateljstvu iz 1904. između Čilea i Bolivije nakon rata na Pacifiku koji je ostavio Boliviju zemlju bez izlaza na more. U tekstu se takođe obavezuje da će se to pitanje postići „mirnim sredstvima“.

Ustav kaže sledeće:

Član 267

1. Država Bolivija proglašava svoje neophodno i nepovratno pravo na teritorije koje joj daju pristup Tihom okeanu i njenom pomorskom prostoru.

2. Efikasno rešenje pomorskog problema treba da se sprovede mirnim sredstvima i vršenje suvereniteta nad navedenom teritorijom, predstavlja trajne i neophodne ciljeve bolivijske države.

Koka

Jedna važna promena u novom ustavu je uvođenje člana koji se tiče koke . U članku se navodi:

Član 384

Država će zaštititi izvornu i prastaru koku kao kulturno nasleđe, obnovljivi prirodni resurs bolivijskog biodiverziteta i kao faktor društvene kohezije; u svom prirodnom stanju nije narkotik. Njena revalorizacija, proizvodnja, komercijalizacija i industrijalizacija uređuju se zakonom.

Tranzicija i implementacija

Ustav iz 2009. prati prelazni zakon. Da bi različiti organi vlasti stvoreni Ustavom funkcionisali, bio je potreban set od pet strukturnih zakona, a za donošenje ovih zakona određen je rok od 180 dana od dana stupanja na snagu Ustava. To su:

1. Zakon o izbornim organima

2. Zakon o pravosudnim organima

3. Okvirni zakon o autonomijama

4. Zakon o izbornom režimu

5. Zakon o Ustavnom sudu

Analiza ministra za autonomiju Karlosa Romera procenjuje da najmanje 106 zakona mora biti usvojeno da bi se u potpunosti primenio novi ustav. Do aprila 2011. godine, usvojeno je šesnaest takvih zakona. Šef delegacije MAS-IPSP-a u Poslaničkom domu obećao je da će na sednicama 2011. dati prioritet za još 40 „neophodnih“ zakona.

Vidi još

• Bolivija
• Južna Amerika