Fakoemulzifikacija
| Fakoemulzifikacija | |
|---|---|
 Katarakta u ljudskom oku na pregledu proreznom lampom | |
| Specijalnost | oftalmologija |
| ICD-9-CM | 13.19 |
| MeSH | D002387 |
| MedlinePlus | 002957 |
Fakoemulzifikacija jedna je od invazivnih terapijskih metoda u oftalmologiji koja se primenjuje u operativnom lečenju zamućenja očnog sočiva ili katarakte. Ona je savremena intervencije u kojoj se prvo očno sočivo „drobi” ultrazvučnim laserom, istovrenmeno sa unošenjem rastvora soli koji popunjava unutrašnju komoru oka i dodatno hladi ultrazvučni laser. Potom se izdrobljeno socivo isisava iz oka i postepeno zamenjuje novim sočivom.[1]
Bilo koja vrsta katarakte koja ugrožava vidnu oštrinu pacijenta, ili izaziva zamućenje vida, odsjaj, obojene oreole, monokularnu diplopiju, smanjenu vizuelnu funkciju i izmenjenu kontrastnu osetljivost, glavnae su indikacija za fakoemulzifikaciju.[1]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Prvu ekstrakapsularnu ekstrakciju katarakte izveo je francuski hirurg po imenu Žak Davil 1753. Davil je uklonio sočivo kroz prilično dug rez na rožnjači oka. Nemački oftalmolog Albreht fon Grefe je 1865. godine usavršio je operaciju uklanjanja sočiva kroz mnogo manji linearni rez na beonjači oka. Nakon fon Graefea, međutim, intrakapsularna ekstrakcija je postepeno postala omiljena metoda uklanjanja katarakte iako je ostavljala pacijenta bez sočiva unutar oka.[2]
Dva pronalaska koja su ponovo učinila ekstrakapsularnu ekstrakciju poželjnom su operativni mikroskop i intraokularno sočivo. Prva operacija oka izvedena operativnim mikroskopom urađena je u Portlandu, Oregon, 1948. godine. Iste godine, britanski oftalmolog po imenu Harold Ridli implantirao je prvo intraokularno sočivo u oko pacijenta sa kataraktom. Između 1948. i 1980-ih, ručno rezanje je bilo standardni oblik lečenja katarakte.[3]
Fakoemulzifikaciju kao jednu od savremenih metoda operacija katarakte Charles D Kelman prvi put je uveo oftalmologiju 1948. godine. Njegova metoda na globalnom nivou prihvaćena je 1967. godine, [4] a postala popularna 1980-tih godine zbog različitih inovacija kao što su oftalmološki visokohirurški uređaji, razvoj sklopivih intraokularnih sočiva, kontinuiranih krivolinijskih kapsuloheksija i poboljšanog kvaliteta i performanse fako mašina.[4]
Sve je počelo kada je Charles D Kelman prvi put posetio zubara, i otkrio da se zubna gleđ i njeni ostaci uspešno mogu uklanjati ultrazvučnom energijom. Koristeći sličan princip, Charles D Kelman je šuplju iglu od titanijuma prečnika 1 mm i ultrazvučnom snagom na njenom vrhu uspeo da ukloni očno sočivo brzinom od 40.000Hz/s, emulgacijom kroz mali rez na oku dužine 2-3 mm, i tako dobio savršene vidne rezultate.[4]
Nedavna dostignuća u tehnologiji fakoemulzifikacije koja uključuju kombinovanje ultrazvučnog i irigaciono-aspiracionog instrumenta u jedan komplet za jednokratnu upotrebu smanjilo je troškove proizvodnje, eliminisalo rizik od infekcije i obezbedilo bolje hirurške rezultate.[5][6]
Opšte informacije[uredi | uredi izvor]
Oko je složen organ koji zahteva posebnu pažnju prilikom hirurških intervencija, i zato se od oftalmologa traži da pravilno dijagnostikuje kataraktu i predloži najefikasniju metodu.
Iako danas postoje mnoge modifikacije tehnika koje se primenjuju u operativnim zahvatima na oku, danas se kao osnovna tehnika u lečenju katarakte ustalila fakoemulzifikacija, i vremenom postala zlatni standard za ekstrakciju zamućenog očnog sočiva, očne mrene ili katarakte.
Prednost fakoemulzifikacije je ta što omogućava stvaranje gornjeg ili temporalnog (slepoočnog) čistog reza rožnjače od 2-3 mm, ili dva bočna reza na 2-3 sata sa obe strane glavne rane. Kroz ovaj rez ubacuje se ultrazvučna sonda za drobljenje, emulgovanje i aspiraciju zamućenog očnog sočiva. Stvaranje malih rana na oku uvelo je revoluciju modernu hirurgiju katarakte i omogućilo samozavarujuću, astigmatički neutralnu,i anatomski bolju i jaču ranu sa jako malom učestalosti komplikacija. Ova metoda je takođe omogućila primenu koncepta sklopivog unutaročnog sočiva, koji sesada može implantirati u kapsularnu kesu oka kroz manji rez.
Za izvođenje ove metode neophodna je lokalna anestezija, koja se koristi tokom zahvata. U procesu anestezije lokalni anestetik se ubrizgava u području facijalnog nerva i očnog mišića, kako bi se kupirao bol i postigla imobilizacija očnog mišića tokom proces operacije katarakte. Kardiovaskularno nadgledanje je poželjno prilikom upotrebe lokalne anestezije, a obavezne su i odgovarajuće mere sterilizacije operacionog polja, instrumenata i pribora kao i priprema operacione sale.
Indikacije[uredi | uredi izvor]
Fakoemulzifikacija je indikovana kada je očno sočivo postalo zamućeno i rezultuje smanjenom oštrinom vida, koja pričinjava:[7]
- poteškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti,
- umanjenu oštrinu vida na blizini ili na daljinu,
- pojavu obojenih oreola,
- fotofobiju,
- monokularnu diplopiju,
- smanjenu kontrastnu osetljivost,
- beli refleks u zeničnom području.
Različite vrste katarakte koje zahtevaju operaciju su:[7]
- zadnja subkapsularna katarakta,
- nuklearna katarakta,
- kortikalna katarakta,
- smeđa katarakta,
- zrela katarakta,
- nuklearna opalescencija,
- traumatska katarakta,
- posteriorna polarna katarakta
- subluksirana katarakta sa kapsularnim potpornim delovima.
Kako neke profesije zahtevaju savršenu oštrinu vida sa minimalno prihvatljivim standardima odstupanja kao što su avijacija, drumski i rečni saobraćaj, oružane snage i rukovanje složenom opremom, pripadnici takvih profesije zbog narušene oštrine vida podležu fakoemulzifikaciji.[8]
Kortikalna katarakta ima umerenu brzinu rasta, proizvodi umereni odsjaj i blago utiče na vid na blizinu i na daljinu.
Nuklearna katarakta ima spor rast, proizvodi blagi odsjaj, umereno utiče na vid na daljinu i proizvodi umerenu indukovanu miopiju. Nasuprot tome, promenljiva brzina rasta posteriorne subkapsularne katarakte proizvodi izražen sjaj i ima blagi efekat na vid na daljinu i izražen efekat na vid na blizinu.[7]
Kontraindikacije[uredi | uredi izvor]
Različite kontraindikacije za fakoemulzifikaciju uključuju:[9][1]
- Višestruki sistemski komorbiditeti
- Pacijent ne želi operaciju, jer je zadovoljan oštrinom vida sa naočarima
- Hirurška intervencija neće poboljšati vid
- Postoperativna nega nije moguća
Preoperativna priprema[uredi | uredi izvor]
Fizički pregled je obavezan i uključuje procenu opšteg fizičkog stanja pacijenta kako bi se isključili sistemski komorbiditeti kao što su dijabetes melitus, hipertenzija, ishemijska bolest srca, hronična opstruktivna bolest pluća, dijateza krvarenja, supresija nadbubrežne žlezde, Kušingova bolest, neurološki problemi poput Alchajmerove bolesti i Parkinsonove bolesti. bolest.[10]
Mora se isključiti bilo kakva osetljivost na lek, i treba zabeležiti anamnezu antikoagulansa i antitrombocita. Takođe je imperativ imati na umu istoriju sistemskih alfa a1-adrenergičkih antagonista kao što su prazosin, terazosin, alfuzosin jer su povezani sa intraoperativnim sindromom flopi irisa tokom operacije katarakte.
Takođe je neophodno dokumentovati svaku alergiju i neželjenu reakciju na lekove. Detaljan prednji i zadnji segment je obavezan u svakom slučaju podvrgnutom operaciji katarakte.
Pregled prednjeg segmenta kapaka je obavezan radi utvrđivanja blefaritisa, bolesti meibomske žlezde, trihijaze, distihijaze i bilo koje druge adneksalne patologije, konjunktiva i sklera da bi se isključio konjuktivitis, episkleritis, skleritis, bilo koji čvor ili masa, pregled rožnjače da bi se isključio punktatni epitel, erozija creva infiltrat ili bilo koji ožiljak rožnjače, procena dubine prednje komore radi utvrđivanja glaukoma zatvorenog ugla, šarenica za traženje bilo kakve heterohromije, atrofija šarenice koja može ukazivati na prošlu herpes infekciju, pregled zenice da bi se isključila perzistentna zenička membrana, relativni aferentni defekt zenice, i zadnje sinehije, ukrašena zenica.[11]
Detaljnim pregledom fundusa oka treba utvrditi dijabetesnu retinopatiju, hipertenzivne retinopatije, starosne makularne degeneracije, odvajanja mrežnjače ili bilo koje druge makularne patologije.
Hiruška tehnika[uredi | uredi izvor]
Pre početka oparacija postavlja se spekulum na oko da bi držao u fisiranom položaju očne kapke, i obavi lokalna anestezija oka i očnih mišića.
Procedura počinje pravljenjem jednog ili dva reza u obliku slova X u oku. Potom se uklanja prednja strana kapsule oka koja sadrži sočivo unutar oka. Ova metoda operacije katarakte obuhvata upotrebu aparata koji kontroliše protok lasera uz pomoć mikroprocesora. Ovaj korak se zasniva na upotrebi peristatičke ili Venturi pumpe. Fako sonda je ultrazvučni operacioni instrument sa titanijumskom ili čeličnom iglom. Vrh igle vibrira na ultrazvučnoj frekvenciji sa ciljem da oblikuje i drobi kataraktu dok pumpica usisava sadržaj kroz svoj vrh. Takođe mogu da se koriste i drugi osetljivi čelični instrument kojima se prilalazi sa strane oka kroz otvor koji služi za razbijanje jezgra na manje celine. Katarakta se na ovaj način razbija na 2 ili 4 celine i svaka celina se dodatno drobi i izvlači sukcijom. Drobljenjem jezgra se lakše uklanja sadržaja katarakte.
Nakon uklanjanja svih tvrdih unutrašnjih delova sočiva fakoemulzifikacijom, mekši spoljni deo sočiva se uklanja sukcijom.
Zatim se irigaciono-aspiracionom sonda ili bimanuelnim sistemom isisavaju preostali periferni delovi dok se ostavlja zadnji deo kapsule netaknutim. Kao i kod drugih metoda operacija katarakte, u ostatke kapsule sočiva se postavlja intraokularno sočivo - kao implant umesto izvađenog sočiva.
Kako postoje razni tipovi intraokularnih sočiva, kod nekih je neophodno praviti veći rez da bi sočivo moglo da se umetne, dok kod drugih sočiva to nije neophodno.
Kod preklopnih sočiva koji se sastoje od silikona ili akrila odgovarajuće snage, preklop se ostvaruje pomoću držača ili preklapača ili uz pomoć odgovarajućeg uređaja koji dolazi zajedno sa intraokularnim sočivom. Tako pripremljeno sočivo se potom ubacuje u zadnju komoru oka u kapsularni džep. Ponekad je neophodna i implatacija žljeba zbog protoka suza zadnje komore ili zbog zonularne dijalize.[12]
Nakon operacije postavlja se šav rane. Kako je rez mali šav rane je ako mali ili u nekim slučajevima uopšte nije ni potreban, oporavak pacijenata posle ove vrste hirurške intervencije je znatno skraćen.[3][13]
Komplikacije[uredi | uredi izvor]
| Intraoperativne | Postoperativne |
|---|---|
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Gurnani, Bharat; Kaur, Kirandeep (2022), Phacoemulsification, StatPearls Publishing, PMID 35015444, Pristupljeno 2023-03-01
- ^ Brown, Nicholas Phelps. "Medical Treatment of Cataract." Optometry Today (November 30, 2001): 28-32.
- ^ a b „Extracapsular Cataract Extraction - procedure, recovery, test, blood, removal, pain, complications, adults”. www.surgeryencyclopedia.com. Pristupljeno 2023-03-02.
- ^ a b v Davis G. „The Evolution of Cataract Surgery”. Mo Med. 113 (1): 58—62. January—Feb 2016. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ „Surgical Design Corporation | Creating Vision Since 1968”.
- ^ „The Future of Phaco | Surgical Design”.
- ^ a b v Nordlund, M. L.; Sugar, A.; Moroi, S. E. (jul 2000). „Phacoemulsification and intraocular lens placement in eyes with cataract and congenital coloboma: visual acuity and complications”. J Cataract Refract Surg. 26 (7): 1035—40. PMID 10946196. doi:10.1016/S0886-3350(00)00433-8..
- ^ Gurnani B, Kaur K. StatPearls [Internet]. StatPearls Publishing; Treasure Island (FL): Oct 10, 2022. Posterior Polar Cataract.
- ^ Gogate, P.; Wood, M. (mart 2008). „Recognising 'high-risk' eyes before cataract surgery”. Community Eye Health. 21 (65): 12—4. PMC 2377383
. PMID 18504470..
- ^ „When and How to Convert to ECCE”. CRSToday (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-09-15.
- ^ Gurnani B, Kaur K, Tripathy K. Is there a genetic link between Keratoconus and Fuch's endothelial corneal dystrophy? Med Hypotheses. 2021 Dec;157:110699.
- ^ „Phacoemulsification for Cataracts - procedure, recovery, blood, tube, removal, pain, complications, time”. www.surgeryencyclopedia.com. Pristupljeno 2023-03-02.
- ^ Minassian, D. C., et al. "Extracapsular Cataract Extraction Compared with Small Incision Surgery by Phacoemulsification: A Randomised Trial." British Journal of Ophthalmology 85 (July 2001): 822-829.
- ^ Gurnani, Bharat; Kaur, Kirandeep (jun 2021). „Comment on: Two-year clinical outcome after Descemet membrane endothelial keratoplasty using a standardized protocol”. Indian J Ophthalmol. 69 (6): 1637—1638. PMC 8302300 . PMID 34011764. doi:10.4103/ijo.IJO_3442_20 ..
- ^ Gurnani B, Kaur K, Sekaran S. First case of coloboma, lens neovascularization, traumatic cataract, and retinal detachment in a young Asian female. Clin Case Rep. 2021 Sep;9(9):e04743
- ^ Kaur, K.; Gurnani, B. (maj 2021). „Comments on: Visual outcome and refractive status with monofocal toric intraocular lens implantation to correct astigmatism during cataract surgery”. Indian J Ophthalmol. 69 (5): 1349—1350. PMC 8186586 . PMID 33913909. doi:10.4103/ijo.IJO_504_21 ..
- ^ Kaur, K.; Gurnani, B. (maj 2021). „Comments on: Visual outcome and refractive status with monofocal toric intraocular lens implantation to correct astigmatism during cataract surgery”. Indian J Ophthalmol. 69 (5): 1349—1350. PMC 8186586 . PMID 33913909. doi:10.4103/ijo.IJO_504_21 ..
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
