Feliks fon Vinivarter
| Feliks fon Vinivarter | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 28. februar 1852. |
| Mesto rođenja | Beč, Austrijsko carstvo |
| Datum smrti | 10. jul 1931. (79 god.) |
| Mesto smrti | Holabrun, Austrija |
| Prebivalište | Austrija |
| Obrazovanje | Univerzitet u Beču |
| Naučni rad | |
| Polje | Medicina |
| Institucija | Bolnica u Holabrunu |
| Poznat po | Vinivarter-Birgerovom sindromu |
Feliks fon Vinivarter (nem. Felix von Winiwarter; Beč, 28. februar 1852 — Holabrun, 10. jul 1931) je bio austrijski lekar, koji je prvi 1879. godine opisao obliterirajući endarteritis.[1][2][3][4][5]
Eponimi[uredi | uredi izvor]
Vinivarter-Birgerov sindrom — (engl. Morbus Winiwarter-Buerger, engl. Morbus Büerger, lat. thromboangiitis obliterans), je neaterosklerotična vaskularna bolest, koja se karakteriše minimalnom pojavom ateroma, segmentnim vaskularnim upalama, vazookluzivnim promenama, malih i srednjih arterija i vena u gornjim i donjim udovima.[6][7]
Život i karijera[uredi | uredi izvor]
Feliks fon Vinivarter je rođen u Beču, Donja Austrija 28. februar 1852. kao mlađi brat Aleksandra fon Vinivarter (1848 — 1917), takođe lekara i jednog od značajnih saradnika profesora Teodora Bilrota (1829 — 1894). Godine 1876 Vinivarter je doktorirao na Univerzitetu u Beču, na kome je kasnije radio kao asistent u klinici Hajnriha fon Bambergera (1822 — 1888). Ubrzo je Vinivarter postao i učenik poznatog austrijskog hirurga Teodora Bilrota, a od 1878. do 1881. i lekar sekundarac pod rukovodstvom Leopolda Ritera fon Ditela (1815 — 1898).[1]
Godine 1881 Feliks fon Vinivarter je postao direktor bolnice u Holabrunu. Tu je ostao sve do svoje smrti.
Delo[uredi | uredi izvor]
Prvi izveštaj o obliterirajućem tromboangiitu (lat. thromboangiitis obliterans), Feliks fon Vinivarter je objavio u Nemačkoj 1879. u članku pod nazivom „Čudna forma endarteritisa i endoflebitisa sa gangrenom na nogama."[8]
Malo više od četvrt veka kasnije, u Bruklinu, SAD, američki lekar Leo Birger, je objavio detaljan prikaz bolesti sa opisom kliničke slike, u kojoj je naveo da je tromboangiitis obliterans "spontana presenila gangrena." U svom radu Birger je prikazao patološki nalaz kod 11 amputiranih udova, Jevreja, obolelih od ove bolesti. Kasnije je ova bolest po ovoj dvojici lekara nazvana „Vinivarter-Birgerov sindrom“, mada je češće u upoitrebi naziv Birgerova bolest ili tromboangiitis obliterans. [6][7]
Bibliografija[uredi | uredi izvor]
- Der Widerstand der Gefässwände im normalen Zustande und während der Entzündung. 1873
- Die Chylusgefässe des Kaninchens. Wien 1876
- Ueber eine eigenthümliche Form der Endarteriitis und Endophlebitis mit Gangrän des Fusses. Arch Klin Chir 23 (1879) 202
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b (jezik: engleski) Felix von Winiwarter Biografija na: What is Whonamedit?
- ^ Eberhard J. Wormer: Angiologie - Phlebologie. Syndrome und ihre Schöpfer. München 1991, S. 225–226
- ^ P. Rentchnick: Félix von Winiwarter (1852–1931). Méd Hygiène 38 (1980) 1661
- ^ J.T. Lie, R. J. Mann, J. Ludwig: The brothers von Winiwarter, Alexander (1848–1917), Felix (1852–1931), and Thrombangiitis Obliterans. Mayo Clin Proc 54 (1979) 802
- ^ Ralph H. Major: Classic Descriptions of Disease. 3rd ed. 3rd print. Springfield 1948, pp. 481
- ^ a b -Buerger L. Thromboangiitis obliterans: a study of the vascular lesions leading to presenile gangrene. Am J Med Sci. 1908;136:567–580.
- ^ a b Buerger L. The circulatory disturbance of the extremities: including gangrene, vasomotor and trophic disorders. Philadelphia, Saunders; 1924.
- ^ von Winiwarter F. Ueber eine eigenthumliche Form von Endarteriitis und Endophlebitis mit Gangran des Fusses. Arch Klin Chir. 1879;23:202-26.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ljudi | |
