Foker C.I

Foker C.I
	Avion Foker C.I
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Naoružanje
Dužina	7,23
Razmah krila	10,50
Visina	2,87
Površina krila	26,25
Prazan	830
Normalna poletna	1.180
Motori	1
Klipno-elisni motor	1 x BMW IIIa
Snaga	136 kW
Maks. brzina na Hopt	164 km/h
Maks. brzina na H=0	180 km/h
Dolet	620 km
Plafon leta	4.000 m
Brzina penjanja	210 m/min
Osnovno	2 x mitraljez od 7,7 mm,
Bombe	4 x 12,50 kg

Foker C.I (nem. Fokker C.I) je izviđački avion napravljen u Nemačkoj. Avion je prvi put poleteo 1918. godine^[1].

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Avion Foker C.I je projektovan na samom kraju Prvog svetskog rata kao izviđački avion. Osnova za ovaj projekt je poslužio lovački avion Foker D.VII koji je smatran za jedan od najboljih lovaca Prvog svetskog rata. Dimenzije u odnosu na lovca su nešto povećane i u trupu je smešten još jedan kokpit za osmatrača. Avion je naoružan sa dva mitraljeza jedan napred fiksan a drugi na okretnom postolju osmatrača. Avion nije učestvovao u ratnim operacijama pošto proizvodnja nije počela pre potpisivanja primirja. Faktički život ovog aviona počinje nakon preseljenja fabrike Foker u Holandiju gde je na osnovu prikupljenih delova počela proizvodnja.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Trup mu je pravougaonog poprečnog preseka, bokovi trupa i pod su ravni a poklopac trupa zakrivljen. Noseća konstrukcija trupa je napravljena od zavarenih čeličnih cevi visoke čvrstoće. Dijagonale za učvršćenje ramova su od čeličnih cevi u predelu ispred kokpita a iza prema repu su žičane. Pramac trupa u predelu motora do kabine pilota je ovalan i obložen aluminijumskim limom. Šperpločom je obložena gornja strana trupa sve do repa aviona. Izvan limene obloge, ceo trup je obložen impregniranim platnom, uključujući i delove trupa obložene šperpločom. Pilot je sedeo u otvorenom kokpitu. Preglednost iz pilotske kabine je bila dobra jer se hladnjak nalazio ispred motora. Fiksni mitraljez je bio u haptičkom polju pilota, tako da je mogao intervenisati kad dođe do njegovog zastoja u radu.

Pogonska grupa: Avion je bio opremljen tečnošću hlađenim motorom, BMW III 136 kW(185KS) ili motorom Hispano-Suiza 8B 184 kW(220KS). To su bili linijski motori sa 6 i 8 cilindara. Pored ovih motora ugrađivani su različiti motori kada su ovima istekli resursi. Pored linijskih motora (Siddeley Puma) ugrađivani su i radijalni vazduhom hlađeni motori (Armstrong Siddeley Lynx). Na vratilu motora je bila pričvršćena od slojevito lepljenog drveta dvokraka vučna elisa, nepromenljivog koraka. Hladnjak za rashladnu tečnost se nalazi ispred motora a iza elise. Rezervoar za gorivo se nalazi u limenoj oblozi osovine stajnog trapa.

Krila: Avion Foker C.I je dvokrilac. Gornje krilo mu je jednodelno pravougaonog oblika i srednje debljine. Konstrukcija krila je drvena sa dve ramenjače. Prednja ramenjača sa napadnom ivicom krila čini torzionu kutiju. Krila su presvučena impregniranim platnom. Na sredini je krilo najdeblje a prema krajevima ta debljina se smanjuje. Gornje krilo je baldahinom povezano sa trupom aviona. Prednja ramenjača se sa šest podupirača oslanja na trup (po tri sa svake strane trupa) a zadnja ramenjača se sa dva podupirača oslanja na trup (po jedan sa svake strane). Na krajevima, krila su međusobno povezana upornicama u obliku latiničnog slava N. Podupirači i upornice su napravljeni od čeličnih cevi. Krila između sebe nemaju zatezače od čeličnih žica koje u letu stvaraju veliki aerodinamički otpor. Eleroni se nalaze samo na gornjem krilu i zauzimaju više od 1/3 razmaha krila, uključujući i nadvišene kompenzacione površine. Konstrukcija je cevasti čelični okvir i čelične cevi kao rebra, obloga je od platna. Upravljanje eleronima je pomoću sajli za upravljanje. Donje krilo je iste konstrukcije kao i gornje, ali ima manji razmah i širinu. Donja krila su konzolno vezana za trup aviona. Gornje krilo je bilo pomereno ka kljunu aviona u odnosu na donje. Spojevi prednje ivice sa bočnim ivica krila su polukružno izvedeni.

Repne površine: Sva tri stabilizatora (vertikalni i horizontalni) su trouglastog oblika napravljeni od čeličnih cevi, obloženi platnom i pričvršćeni za gornju stranicu trupa. Kormilo pravca sa velikom kompezacionom površinom je napravljeno od čeličnih cevi i obloženo platnom. Kormila dubine su napravljena od drveta i takođe obložena platnom. Trouglasti rep (horizontalni stabilizatori) su oslonjeni cevastim čeličnim podupiračima sa svake strane na donju stranicu trupa a sa gornje strane zatezačima pričvršćeni za vertikalni stabilizator.

Stajni trap je bio klasičan, napravljen kao čelična konstrukcija od zavarenih tankozidih cevi sa fiksnom osovinom. Amortizacija je bila pomoću gumenih kaiševa a na repnom delu se nalazila elastična drvena drljača.

Naoružanje Avion je bio naoružan sa dva mitraljeza. Jedan je bio prednji fiksni, sinhronizovan sa elisom i gađao je kroz obrtno polje elise a drugi se nalazio na obrtnom postolju montiranom na drugom kokpitu i njime je rukovao osmatrač. Služio je za odbranu aviona iz zadnje sfere. Pored streljačkog naoružanja avion je mogljao da ponese ukupnpo 50 kg bombi 2 H 25 ili 4 H 12,5 kg.

Verzije[uredi | uredi izvor]

V.38 - prototip.
C.I - izviđački avion sa motorom BMW IIIa snage 185 KS (138 kW).
C.Ia - poboljšana verzija.
C.I-W - eksperimentalni hidroavion sa plovcima
C.II - troseda putnička varijanta sa motorom BMW IIIa.
C.III - trenažni dvosed sa motorom Hispano-Suiza 8B snage 220 KS (184 kW).

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Ukupno je proizvedeno 250 aviona Foker C.I^[2]. prva isporuka je bila 16 aviona za vojsku Holandije i oni su već u februaru 1919. ušli u operativnu službu. Holandija je kupila ukupno 62 ava aviona, Sovjetski Savez je kupio 42 primerka a Mornarica SAD je 1921. godine kupila 5 a Armija SAD takođe 5 aviona. Pored njih i Danska je kupila 8 ovih aviona. Avion je služio za izviđanje a kad je zastareo, služio je za obuku pilota i izviđača, poslednji C.I je rashodovan 1936. godine.

Godine 1919. Foker je razvio civilnu „putničku limuzinu“ C.II pretvarajući kabinu za posmatranje C.I u putničku kabinu za dve osobe sa zatvorenom providnom haubom. Ovi avioni su isporučivani Kanadi, SAD i Južnoj americi.

Špaija je od Fokera naručila napredni trenažni avion sa motorom Hispano-Suiza 8B snage 184 kW (220 KS) i taj avion je dobio oznaku C.III.

Sačuvani primerci[uredi | uredi izvor]

Sačuvan je jedan primerak ovog aviona i nalaze se kao muzejski primerak u muzeju:

Museo de Aeronáutica y Astronáutica, Madrid, Spain

Zemlje koje su koristile avion[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

Литература[uredi | uredi izvor]

Peter M. Grosz, Volker Koos: Fokker-Flugzeugwerke in Deutschland 1912–1921. Heel, Königswinter. 2004. ISBN 3-89880-355-4.
Peter Alles-Fernandez (Hrsg.): Flugzeuge von A bis Z. Band 2. Bernard & Graefe, Koblenz. 1988. ISBN 3-7637-5905-0. str. 250..
de Agostini (Hrsg.): Aircraft–Die neue Enzyklopädie der Luftfahrt. Nr. 100. Topic, München-Karlsfeld 1994, S. 2798.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[1] ttp://www.airwar.ru/enc/other1/fokc1.html

[2] ttp://www.dutch-aviation.nl/index5/Military/index5-1%20C1.html

[1]

[2]

p r u Avioni « Foker »
Izviđački avioni	C.I C.II C.III C.IV C.V C.VI C.VII C.VII-W C.VIII C.VIII-W C.IX C.X C.XI C.XIV G.I
Lovački avioni	D.I D.II D.III D.IV D.V D.VI D.VII D.VIII D.IX D.X D.XI D.XII D.XIII D.XIV D.XVI D.XVII D.XXI Dr.I E.I E.II E.III E.IV E.V F.6
Bombarderi i Eksper. avioni	T.II T.III T.IV T.V T.VIII T.IX K.I V.8
Putnički-transportni avioni	F.V F.VII F.VIII F.IX F.X F.XI F.XII F.XIV F.XX F.14 F.18 F.27 F.28 50 100
Fokker