Foker C.IV
 Avion Foker C.IV u letu | |
| Opšte | |
|---|---|
| Dimenzije | |
| Masa | |
| Pogon | |
| Performanse | |
| Naoružanje | |
| Dužina | 9,20 |
| Razmah krila | 12,90 |
| Visina | 3,40 |
| Površina krila | 39,20 |
| Prazan | 1.450 |
| Normalna poletna | 2.270 |
| Motori | 1 |
| Klipno-elisni motor | 1 x Napier Lion W-12 |
| Snaga | 330 kW |
| Maks. brzina na H=0 | 214 km/h |
| Dolet | 1.200 km |
| Plafon leta | 5.500 m |
| Brzina penjanja | 127 m/min |
| Osnovno | 4 x mitraljez od 7,7 mm, |
Foker C.IV (nem. Fokker C.IV) je izviđački avion napravljen u Holandiji. Avion je prvi put poleteo 1923. godine[1][2].
Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]
.jpg)
Špansko vazduhoplovstvo je imalo pozitivna iskustva stečana korišćenjem trenažnog aviona Foker C.III, derivatom izviđačkog aviona Foker C.I. Bio je to klasični Fokerov dvosedi dvokrilac sa motorom Hispano-Suiza 8B snage 184 kW (247 KS). Španija sa svojim prostranstvom i obalom koja izlazi na dva mora, imala je potrebu za izviđačkim avionom velikog doleta. Obratili su se Fokeru sa zahtevom da napravi daljinski izviđač na bazi aviona Foker C.III (Foker C.I). Foker se prihvatio tog zahteva, posebno što u to vreme nije bilo, generalno, potražnje novih aviona na tržištu.
Novi avion je bio zamišljen kao klasična Fokerova konstrukcija: trup od zavarenih čeličnih cevi obložen platnom, fiksni stajni trap i drvena konstrukcija krila i repnih peraja. Kao pogonska grupa planiran je engleski tečnošću hlađeni motor Napier Lion W-12 snage 330 kW (440 KS) i dvokraka drvena elisa fiksnog koraka. U odnosu na svog prethodnika C.III, ovaj avion je bio veći, snažniji i robusniji avion.
Tehnički opis[uredi | uredi izvor]
Trup mu je pravougaonog poprečnog preseka, nešto širi od svog prethodnika Foker C.I. Bokovi trupa i pod su ravni a poklopac trupa zakrivljen. Noseća konstrukcija trupa je napravljena od zavarenih čeličnih cevi visoke čvrstoće. Dijagonale za učvršćenje ramova su od čeličnih cevi u predelu ispred kokpita a iza prema repu su žičane. Pramac trupa u predelu motora do kabine pilota je ovalan i obložen aluminijumskim limom. Šperpločom je obložena gornja strana trupa sve do repa aviona. Izvan limene obloge, ceo trup je obložen impregniranim platnom, uključujući i delove trupa obložene šperpločom. Pilot je sedeo u otvorenom kokpitu. Preglednost iz pilotske kabine je bila dobra jer se hladnjak nalazio ispred motora ili uvlačeći sa strane trupa. Fiksni mitraljez je bio u haptičkom polju pilota, tako da je mogao intervenisati kad dođe do njegovog zastoja u radu.
Pogonska grupa: Avion je bio opremljen tečnošću hlađenim motorom, Napier Lion W-12 снаге 330 kW (450 KS), Rolls-Royce Eagle VIII cnage 220 kW (300 KS) ili za američko tržište motorom Liberty L-12А снаге 310 kW (420KS). To su bili linijski motori sa 12 cilindara. Na vratilu motora je bila pričvršćena od slojevito lepljenog drveta dvokraka vučna elisa, nepromenljivog koraka. Hladnjak za rashladnu tečnost se nalazi ispred motora a iza elise ili iza motora sa strane trupa. Rezervoar za gorivo se nalazi u trupu aviona između pilota i motora.
Krila Avion Foker C.I je dvokrilac. Gornje krilo mu je jednodelno pravougaonog oblika i srednje debljine. Konstrukcija krila je drvena sa dve ramenjače. Prednja ramenjača sa napadnom ivicom krila čini torzionu kutiju. Krila su presvučena impregniranim platnom. Na sredini je krilo najdeblje a prema krajevima ta debljina se smanjuje. Gornje krilo je baldahinom povezano sa trupom aviona. Prednja ramenjača se sa šest podupirača oslanja na trup (po tri sa svake strane trupa) a zadnja ramenjača se sa dva podupirača oslanja na trup (po jedan sa svake strane). Na krajevima, krila su međusobno povezana upornicama u obliku latiničnog slava N. Podupirači i upornice su napravljeni od čeličnih cevi. Krila između sebe nemaju zatezače od čeličnih žica koje u letu stvaraju veliki aerodinamički otpor. Eleroni se nalaze samo na gornjem krilu i zauzimaju više od 1/3 razmaha krila, uključujući i nadvišene kompenzacione površine. Konstrukcija je cevasti čelični okvir i čelične cevi kao rebra, obloga je od platna. Upravljanje eleronima je pomoću sajli za upravljanje. Donje krilo je iste konstrukcije kao i gornje, ali ima manji razmah i širinu. Donja krila su konzolno vezana za trup aviona. Gornje krilo je bilo pomereno ka kljunu aviona u odnosu na donje. Spojevi prednje ivice sa bočnim ivica krila su polukružno izvedeni.
Repne površine: Sva tri stabilizatora (vertikalni i dva horizontalna) su trouglastog oblika napravljeni od čeličnih cevi, obloženi platnom i pričvršćeni za gornju stranicu trupa. Kormilo pravca sa velikom kompezacionom površinom je napravljeno od čeličnih cevi i obloženo platnom. Kormila dubine su napravljena od drveta i takođe obložena platnom. Trouglasti rep (horizontalni stabilizatori) su oslonjeni cevastim čeličnim podupiračima sa svake strane na donju stranicu trupa a sa gornje strane zatezačima pričvršćeni za vertikalni stabilizator.
Stajni trap je bio klasičan, napravljen kao čelična konstrukcija od zavarenih tankozidih cevi sa fiksnom osovinom. Amortizacija je bila pomoću gumenih kaiševa a na repnom delu se nalazila elastična drvena drljača.
Naoružanje Avion je bio naoružan sa tri mitraljeza. Jedan je bio prednji fiksni, sinhronizovan sa elisom i gađao je kroz obrtno polje elise a druga dva (duplirani) su se nalazili na obrtnom postolju montiranom na drugom kokpitu i njime je rukovao osmatrač. Služio je za odbranu aviona iz zadnje sfere.
Verzije[uredi | uredi izvor]
- C.IV - početna serijska proizvodnja.
- C.IV A - model sa smanjenim razmahom krila 12,5 m.
- C.IV B - model kao C.IV sa motorom Rolls-Royce Eagle ili Liberty L-12.
- C.IV C - izviđačka verzija velikog doleta sa razmahom krila 14,27 m, motor Napier Lion.
- C.IV-W - model kao C.IV C sa plovcima umesto točkova, (W oznaka za hidroavion).
- CO-4 - zvanična oznaka američke vojske sa motorom Liberty L-12A snage 420 KS
Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]
Ukupno je proizvedeno 159 aviona C.IV, od kojih je 20 po licenci proizvedeno u Španiji. Španski C.IV su imali i borbenu službu jer su učestvovali u španskom kontigentu u ratu u Maroku. Među ostalim kupcima su bili SSSR, koji je kupio 55 aviona, kao i Argentina i Vazdušni korpus SAD. Jedan avion je testiran u Italiji ali nije došlo do trgovinskog aranžmana.
Kao i mnogi drugi Fokerovi avioni, C.IV je postao poznat po svojoj pouzdanosti i dugom radnom veku. Posle niza godina rada kao izviđački avion, ova letelica je uspešno korišćena i 1930-ih kao avioni za obuku u raznim zemljama sveta.
Argentinski pilot major Zani pokušao je 1924. godine da obleti oko sveta avionom Foker C.IV specijalno prilagođenom za duge prelete. Poleteo je iz Amsterdama 26. juna, ali je 11. oktobra njegov let prekinut – leteo je samo do Tokia. Vremenske neprilike su bile uzrok prekida daljeg leta[3].
Sačuvani primerci[uredi | uredi izvor]
Sačuvan je jedan primerak ovog aviona i nalaze se kao muzejski primerak u muzeju:
Zemlje koje su koristile avion[uredi | uredi izvor]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
Литература[uredi | uredi izvor]
- Taylor, Michael J. H. (1989). Jane's Encyclopedia of Aviation. London: Studio Editions.
- Ogden, Bob (2007). Aviation Museums and Collections of North America. Air-Britain (Historians) Ltd. ISBN 978-0-85130-385-7.
- John Andrade, U.S.Military Aircraft Designations and Serials since 1909, Midland Counties Publications. 1979. ISBN 0-904597-22-9. (Pages 40 and 98)
- The Illustrated Encyclopedia of Aircraft (Part Work 1982-1985), 1985, Orbis Publishing, Page 1858
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- http://www.airwar.ru/enc/spyww2/fokc4.html
- https://www.fokker-history.com/en-gb/c-toestellen
- https://www.fokker-history.com/en-gb/c-iv
- https://ipms.nl/artikelen/nedmil-luchtvaart/vliegtuigen-f/vliegtuigen-f-fokker-c4
- http://www.dutch-aviation.nl/index5/Military/index5-1%20Fokker%20Military%20Aircrafts.html
- http://www.dutch-aviation.nl/index5/Military/index5-1%20C4.html
- http://aviadejavu.ru/Site/Crafts/Craft21866.htm
- https://abpic.co.uk/pictures/view/1197964
- https://www.airhistory.net/generic-type/3026/Fokker-C-IV
