Foker D.VIII

Foker D.VIII
	Foker D.VIII
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje	1918.
Uveden u upotrebu	1918.
Povučen iz upotrebe	1925.
Status	neaktivan
Prvi korisnik	Nemačko carstvo
Broj primeraka	285
Dužina	5,92
Razmah krila	8,35
Visina	2,60
Površina krila	10,70
Prazan	384
Normalna poletna	574
Klipno-elisni motor	1 x Oberursel Ur II
Snaga	1 x 80 kW
Brzina krstarenja	185 km/h
Maks. brzina na Hopt	204 km/h
Taktički radijus kretanja	300 km
Plafon leta	7000 m
Brzina penjanja	394 m/min

Foker D.VIII (nem. Fokker D.VIII) je lovac-izviđač napravljen u Nemačkoj. Avion je prvi put poleteo 1918. godine. ^[1]

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Avion Foker D.VIII sa oznakama Holandije

Ovaj avion je projektovao Reinhold Platz (Rajnhold Plac) za posebnu namenu da bi kompanija Foker učestvovala na Drugom takmičenje lovaca koje je održano između 27. maja i 21. juna 1918. u Adlershofu, nemačkom centru za testiranje aviona. Konstruisan kao lovac monoplan parasol, zasnovan na trupu sa nosećom konstrukcijom od zavarenih cevi i krilima prekrivenim šperpločom u celom rasponu. Krilo, koje je imalo debeo profil, bilo je postavljeno u ravni sa vidnom linijom pilota, što je smanjilo vidljivost prema gore. Ovaj prototip je nosio oznaku E.V shodno oznakama koje su se koristile u Fokeru (E=Eindecker-jednokrilac, V=peti po redu). Tokom takmičenja, E.V je pokazao dobre performanse, neki test piloti su mu dali prednost u odnosu na Fokera D.VIII. Nakon toga je sklopljen ugovor za proizvodnju 400 aviona za vojsku, koji su svi bili pogonjeni motorom Oberursel Ur II. Avion je dobio vojnu oznaku Foker D.VIII.

Bio je to poslednji Fokerov lovac u Prvom svetskom ratu.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Trup mu je pravougaonog poprečnog preseka, bokovi trupa i pod su ravni a poklopac (gornja stranica) trupa zakrivljen. Noseća konstrukcija trupa je napravljena od zavarenih čeličnih cevi visoke čvrstoće. Dijagonale za učvršćenje ramova su od čeličnih cevi u predelu ispred kokpita a iza prema repu su žičane. Motor je obložen limom a kabina pilota je obložena šperpločom. Šperpločom je obložena i gornja strana trupa sve do repa aviona. Izvan limene obloge, ceo trup je obložen impregniranim platnom, uključujući i delove trupa obložene šperpločom. Pilot je sedeo u otvorenom kokpitu^[2]. Preglednost iz pilotske kabine je bila dobra jer je u avion ugrađen zvezdasti vazduhom hlađen motor. Dva mitraljeza su bila u haptičkom polju pilota tako da je mogao intervenisati kad dođe do njihovog zastoja u radu.

Pogonska grupa: Avion je bio opremljen vazduhom hlađenim rotacionim motorom, Oberursel Ur II snage 110 KS. To je bio zvezdasti motor sa 9 cilindara^[3] nemačka kopija motora La Rhone 9J^[4]. Na vratilu motora je bila pričvršćena od slojevito lepljenog drveta dvokraka vučna elisa, nepromenljivog koraka. Motor je limenom oblogom zaštićen zbog opasnosti koje može izazvati svojom rotacijom.

Krilo: Avion Foker D.VIII je visokokrilni jednokrilac (parasol). Krilo mu je jednodelno trapezastog oblika sa zaobljenim krajevima i srednje debljine. Napadna ivica krila je upravna na osu aviona. Konstrukcija krila je metalna sa dve ramenjače. Prednja ramenjača sa napadnom ivicom krila čini torzionu kutiju. Krila su presvučena impregniranim platnom. Na sredini je krilo najdeblje a prema krajevima ta debljina se smanjuje. Krilo je baldahinom povezano sa trupom aviona. Prednja ramenjača se sa šest podupirača oslanja na trup (po tri sa svake strane trupa) a zadnja ramenjača se sa dva podupirača oslanja na trup (po jedan sa svake strane). Konstrukcija elerona je cevasti čelični okvir i čelične cevi kao rebra, obloga je od platna. Upravljanje eleronima je pomoću sajli za upravljanje^[2].

Repne površine Sva tri stabilizatora (vertikalni i dva horizontalna) su trouglastog oblika napravljeni od čeličnih cevi, obloženi platnom i pričvršćeni za gornju stranicu trupa. Kormilo pravca sa velikom kompezacionom površinom je napravljeno od čeličnih cevi i obloženo platnom. Kormila dubine su napravljena od drveta i takođe obložena platnom. Trouglasti rep (horizontalni stabilizatori) su oslonjeni cevastim čeličnim podupiračima sa svake strane na donju stranicu trupa^[2].

Stajni organ je bio klasičan, dva točka napred i treća oslona tačka ispod repa. Napravljen kao čelična konstrukcija od zavarenih tankozidih cevi sa fiksnom osovinom. Točkovi su bili dimenzija Ø 690 mm x 83 mm. U cilju smanjenja aerodinmičkog otpora točkovi su napravljeni od lima bez otvora na njima a osovina je obložena maskom koja ima profil krila. Amortizacija je bila pomoću gumenih kaiševa a na repnom delu se nalazila elastična drvena drljača^[2].

Naoružanje[uredi | uredi izvor]

Naoružanje aviona: Foker D.VIII
Vatreno (streljačko) naoružanje
Top
Mitraljez
Broj i oznaka mitraljeza	2 h (LMG 08/15 Spandau)
Broj metaka	500 po mitraljezu
Kalibar	7,92 mm
Bombardersko naoružanje (bombe)
Raketno naoružanje (rakete)

Tabela tehničkih podataka za avione Foker Dr.I - D.VIII[uredi | uredi izvor]

Tip aviona Foker	Dr.I	D.VI	D.VII	D.VIII
Namena	lovac	lovac	lovac	lovac
Godina	1917.	1918.	1918.	1918.
Posada	1	1	1	1
Broj krila	3	2	2	1
Dužina	5,77 m	6,23 m	6,95 m	5,92 m
Razmah	7,10 m	7,65 m	8,90 m	8,35 m
Visina	2,05 m	2,55 m	2,75 m	2,60m
Površina krila	17,48 m²	17,70 m²	20,50 m²	10,70 m²
Masa praznog	406 kg	393kg	735 kg	384 kg
Masa poletna	586 kg	583 kg	880 kg	574 kg
Broj motora	1	1	1	1
Motor	Oberursel Ur II	Oberursel Ur II	Mercedes D.III	Oberursel Ur II
Snaga	110 KS (80 kW)	110 KS (80 kW)	160 KS (120 kW)	110 KS (80 kW)
Max. brzina	170 km/h	196 km/h	200 km/h	204 km/h
Plafon	5.000 m	8.000 m	7.000 m	7.000 m
Dolet	300 km	300 km	220 km	300 km
Brzina penjanja	345 m/min	333 m/min	344^* m/min	394 m/min
Naoružanje mitralj.	2 h 7,92mm	2 h 7,92mm;	2 x 7,92mm	2 x 7,92mm

^*sa motorom BMW III, brzina penjanja je 416 m/min

Verzije[uredi | uredi izvor]

V.26 - prvi prototip.
V.27 - prototip V.26 sa motorom Benz IIIb 195 KS (145 kW).
V.28 - Prototip opremljen sa rotacionim motorima Oberursel Ur III 145 KS (108 kW) ili Goebel Goe.III 160 KS (118 kW).
V.29 - Veća verzija V.27 sa linijskim, tečnošću hlađenim motorom Mercedes D.III 160 KS (119 kW) ili sa BMW IIIa 185 KS (138 kW).
V.30 - Modifikacija prototipa V.26, jedrilica sa jednim sedištem bez motora.
E.V - Inicijalni proizvodni model.
D.VIII - Osnovni proizvodni model sa rotacionim motorom Oberursel Ur II 110 KS (80 kW)

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Prvi avioni Foker D.VIII su stigli na Zapadni front 7. avgusta 1918. a već 17. avgusta, prema zvaničnim zapisima, pilot Emil Rolf je zabeležio prvu vazdušnu pobedu ovim avionom. Bio je to dobar početak. Nažalost tih dana su poginula tri pilota zbog loma krila na ovim avionima. Odmah su obustavljeni svi letovi ovih aviona a istražna komisija je ustanovila uzroke lomova krila. Bile su to greške u odstupanju od projekta, lošeg kvaliteta proizvodnje i lošeg kvaliteta materijala korišćenih tokom izgrade krila. Sa krilima aviona, napravljenim u skladu sa originalnom specifikacijom kvaliteta i sa novim krilom kome je povećana čvrstina i kvalitet, avion više nije imao problema.

Na sve ovo je izgubljeno vreme, jer je komisija okončala istragu i oktobru a rat je završen 11. novembra 1918. godine. Do kraja rata u Fokker-Flugzeugwerke je proizvedeno je 285 ovih aviona.

Utisci pilota o avionu su bili sledeći: njegove performanse penjanja i pogled iz kokpita sa svih strana su bili odlični, a bio je i lak za letenje i reagovao na komande. Neki piloti su ga više voleli od Fokera D.VII jer je bio lakši za manevrisanje. Imao je tendenciju da se naginje na desno krilo pri sletanju. Takođe je dobio nadimak - "Leteća britva" - po svojoj karakterističnoj konstrukciji monoplana. Nakon tako kratkog vremena korišćenja Fokker E.V / D.VIII na Zapadnom frontu, nije moguće dati meritornu ocenu kvaliteta ovog aviona u taktičko tehničkom smislu.

Nakon završetka rata ovi avioni su korišćeni u zemljama pobednicama ali i u onima koje su nastale raspadom Austrougarskog carstva. Posle rata, osam mašina je otišlo u sastav poljskog vazduhoplovstva i borilo se u Poljsko-sovjetskom ratu 1919-1920. Crvena armija je zarobila jedan avion.

Italija je na osnovu ratne oštete dobila nekoliko komada koji su korišćeni dok nisu izraubovani jedan od tih aviona doduše nekompletan čuva se u muzeju Đani Kaproni iz Trenta.

Sačuvani primerci aviona[uredi | uredi izvor]

Sačuvan je jedan nekompletan avion ovog tipa i čuva se kao muzejski eksponat u Italiji.

Museo dell'Aeronautica Gianni Caproni, Trento Italy (nekompletan Foker D.VIII)

Jedan kompletan avion se nalazi u

Army Aviation Museum in Fort Rucker, Alabama SAD.

U muzeju Stampe en Vertongen Museum u Antverpenu postoji jedna od replika ovog aviona koja je u letnom stanju. Posetioci ovog muzeja, mogu razgledati i ovu dosta vernu kopiju aviona Foker D.VIII.

Zemlje koje su koristile avion Foker D.VIII[uredi | uredi izvor]

Austrougarska
Belgija (posle rata)
Italija (posle rata)
Japan (posle rata)
Mađarska (posle rata)
Nemačko carstvo

Holandija (posle rata)
Poljska (posle rata)
Sovjetski Savez (posle rata)
Velika Britanija (posle rata)
SAD (posle rata)

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ „Fokker D.VIII” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. 2004. Pristupljeno 16. 7. 2010.
^ ^a ^b ^v ^g D. Lučić: Osnovi praktične aerodinamike sa opisima aeroplana, Biblioteka „Vazduhoplovnog Glasnika“, Novi Sad, 1936,
^ Hauke, Erwin; Schroeder, Walter; Toetschinger, Bernhard (1988). Die Flugzeuge der k.u.k. Luftfahrtruppe und Seeflieger 1914-1918 (na jeziku: (jezik: nemački)). Graz: H.Weishaupt Verlag. ISBN 978-3-900310-46-2.
^ Rendulić, Zlatko (2014). Lovačka avijacija 1914-1945. (na jeziku: (jezik: srpski)). Valjevo: Teovid. str. 41. ISBN 978-86-83395-36-1.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Hauke, Erwin; Schroeder, Walter; Toetschinger, Bernhard (1988). Die Flugzeuge der k.u.k. Luftfahrtruppe und Seeflieger 1914-1918 (na jeziku: (jezik: nemački)). Graz: H.Weishaupt Verlag. ISBN 978-3-900310-46-2.
Rendulić, Zlatko (2014). Lovačka avijacija 1914-1945. (na jeziku: (jezik: srpski)). Valjevo: Teovid. str. 41. ISBN 978-86-83395-36-1.
Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. ISBN 3-89350-693-4.
Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo (1976). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg (na jeziku: (jezik: nemački)). Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[Fokker_D.VIII-1] „Fokker D.VIII” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. 2004. Pristupljeno 16. 7. 2010.

[Дуле-2] v ^g D. Lučić: Osnovi praktične aerodinamike sa opisima aeroplana, Biblioteka „Vazduhoplovnog Glasnika“, Novi Sad, 1936,

[3] Hauke, Erwin; Schroeder, Walter; Toetschinger, Bernhard (1988). Die Flugzeuge der k.u.k. Luftfahrtruppe und Seeflieger 1914-1918 (na jeziku: (jezik: nemački)). Graz: H.Weishaupt Verlag. ISBN 978-3-900310-46-2.

[4] Rendulić, Zlatko (2014). Lovačka avijacija 1914-1945. (na jeziku: (jezik: srpski)). Valjevo: Teovid. str. 41. ISBN 978-86-83395-36-1.

[1]

[2]

[3]

[4]

p r u Avioni « Foker »
Izviđački avioni	C.I C.II C.III C.IV C.V C.VI C.VII C.VII-W C.VIII C.VIII-W C.IX C.X C.XI C.XIV G.I
Lovački avioni	D.I D.II D.III D.IV D.V D.VI D.VII D.VIII D.IX D.X D.XI D.XII D.XIII D.XIV D.XVI D.XVII D.XXI Dr.I E.I E.II E.III E.IV E.V F.6
Bombarderi i Eksper. avioni	T.II T.III T.IV T.V T.VIII T.IX K.I V.8
Putnički-transportni avioni	F.V F.VII F.VIII F.IX F.X F.XI F.XII F.XIV F.XX F.14 F.18 F.27 F.28 50 100
Fokker