Foker F.XX

Foker F.XX
	; Avion Foker F.XX u letu
Opšti podaci
Namena	putnčki transportni
Posada	3
Broj putnika	12
Poreklo	Holandija
Proizvođač	Fokker
Probni let	1933.
Uveden u upotrebu	1933.
Povučen iz upotrebe	februar 1938. (srušio se)
Status	neaktivan
Prvi operater	Holandija KLM
Broj primeraka	1
Dimenzije
Dužina	16,70 m
Visina	4,80 m
Raspon krila	25,70 m
Površina krila	96,00 m²
Masa
Prazan	6.455 kg
Normalna poletna	9.400 kg
Pogon
Motori	Wright
Broj motora	3
Fizičke osobine
Klipnoelisni motor	3 h Wright R-1820-F Cyclone
Snaga KEM-a	3 x 477 kW
Snaga KEM-a u ks	3 x 648 ks
Performanse
Maks. brzina na Hopt.	325 km/h
Ekonomska brzina	250 km/h
Dolet	1.660 km
Plafon leta	6.200 m
Brzina penjanja	300 m/min
Portal Vazduhoplovstvo

Foker F.XX / Fokker F.XX je holandski tromotorni, višesedi, visokokrilac avion, mešovite klasične konstrukcije koji se koristio kao putnički, transportni avion između dva rata^[1].

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Foker F.XX putnički avion sa 12 putnikih sedišta imao je trup eliptičnog preseka umesto pravougaonog oblika prethodnih putničko/transportnih aviona firme Foker. Konzolno visoko krilo je tradicionalno bilo drvene konstrukcije, a trup od zavarenih čeličnih cevi. Snagu su obezbeđivala tri radijalna motora Wright R-1820-F Cyclone, jedan centralni na trupu aviona, a druga dva u gondolama ispod krila. Prednji točkovi stajnog trapa su se uvučili unazad u gondole iza motora. Foker F.XX je bio prvi putničko/transportni avion Foker koji je imao stajni trap koji se uvlačio u toku leta. Ovaj put se pri projekovanju aviona, mnogo veća pažnja posvetila aerodinamici aviona i to do najsitnijih detalja što se odrazilo na maksimalnu brzinu aviona^[2]. Avion Foker F.XX je prvi put poleteo 1933.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Trup je bio eliptičnog poprečnog preseka. Noseća konstrukcija je bila tradicionalno fokerova, rešetkasta zavarena čelična konstrukcija od visoko legiranih tankozidih cevi. Na ramove su bili pričvršćeni dodaci koji su formirali elipsasti oblik trupa. Na te dodatke su pričvrćene letve dužinom trupa, za koje je pričvrćeno platno. Gornja strana trupa je bila obložena aluminijumskim limom celom dužinom trupa. Kokpit pilota je bio smešteni u zatvorenoj kabini, koja se nalazila u kljunu trupa aviona, do koga se stizalo prolazima kroz putničku kabinu. Putnička i pilotska kabina su odvojene vratima između njih. U pilotskoj kabini se nalaze dva sedišta jedno pored drugog za pilota i kopilota a iza njihovih leđa bio je prostor i sedište radiooperatera. Obe kabine su opremljene sistemom za grejanje i ventilaciju. Ulaz u avion sa stepeništem se nalazio na levoj bočnoj strani trupa aviona. Sedišta su bila u rasporedu 1+1 u redu sa prolazom između sedišta, avion je imao ukupno 6 redova. Svaki red je imao dva velika prozora sa leve i desne strane. Na kraju putničke kabine (u repu) nalazio se toalet i prtljažnik. Kabina je bila opremljena stalažom za odlaganje ručnog prtljaga^[3].

Pogonska grupa Avion je bio opremljen sa tri 9-to cilindrična vazduhom hlađena radijalna motora Wright R-1820-F Cyclone snage 477 kW (648 KS). Jedan motor se nalazio na kljunu aviona (centralni motor) a druga dva su bila na gondolama ispod krila. Na motorima su bile dvokrake metalne elise Hamilton-Standard, fiksnog koraka. U toku korišćenja aviona ovi motori su zamenjeni jačim motorima Wright R-1820-F2 Cyclone snage 507 kW (690 KS)^[2].

Krilo je bilo jednodelno, samonoseće, debelog profila. Konstrukcija krila je bila od drveta sa dve rešetkaste drvene ramenjače, a obloge delom od drvene lepenke (šper ploče) a delom od impregniranog platna. Za čvrste ramenjače su vezivani ostali elementi avionske konstrukcije kao što su stajni trap i krilni motori. Pokretni delovi krila su takođe imali konstrukciju od drveta dok im je obloga bila od impregniranog platna. Geometrijski posmatrano, polovina krila je imala oblik jednakokrakog trapeza, sa zaobljenim krajem. Osna linija krila je bila upravna na osu trupa aviona. S obzirom na debljinu profila krilo je imalo prostrane krilne šupljine, tako da su u njega bez problema mogli da stanu rezervoari za gorivo. Glavni rezervoari za gorivo su se nalazili u delu krila iznad trupa aviona. Kroz krilo su prolazili svi potrebni uređaji i instalacije. Na krajevima krila su se nalazila navigaciona svetla^[3].

Repne površine: Rep aviona se sastoji od jednog vertikalnog stabilizatora i kormila pravca i dva horizontalna stabilizatora sa kormilima dubine. Noseće konstrukcije repa su metalne a obloga od platna. Upravljačke površine kormilo pravca i kormila dubine su takođe metalne konstrukcije obložene platnom. Horizontalni stabilizatori su čvrstim zatezačima vezani za vertikalni stabilizator.

Stajni trap je bio klasičan sa dve glavne noge koje su se nalazile ispod gondola krilnih motora. Na nogama su bile niskopritisne gume sa kojima se kompletno uvlačile u toku leta u zadnji deo gondola motora. Stajni trap se uvlačio u gondole motora pomoću hidrauličnog uređaja. Poklopac gondole (uvučenog točka) je bila pričvršćena za viljušku stajnog trapa pa kad je trap spušten poklopac predstavlja aerodinamičku kočnicu. U slučaju kvara, točak se mogao uvući ili izbaciti mehaničkim putem. pomoću sajle i poluge. Treći mali točak se nalazio u repu aviona imao je ogibljenje a u toku leta se uvlačio u trup aviona^[3].

Verzije[uredi | uredi izvor]

Avion je proizveden samo u jednom primerku.

Zemlje koje su koristile avion Foker F.XX[uredi | uredi izvor]

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Avion Foker F.XX je prvi put registrovan 30. juna 1933. registracijom PH-AIZ. Pri krštenju je dobio ime "Zilvermeeuw" (srebrni galeb). Dok je bio u vlasništvu KLM-a (24. avgusta 1933. do 26. septembra 1936.) foker F.XX se koristio za održavanje vazdušnih linija Amsterdam London i Berlin. Prodat je francuskoj firmi Air Tropique i dobija registraciju F-APEZ. Kasnije je prodat španskoj republikanskoj vladi LAPE (reg. EC-45-E) i korišćen je za prevoz pošte i održavanje veze između Madrida i Pariza tokom 1937. Srušio se u blizini Le Buržea (Francuska) u februaru 1938^[4].

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

Literatura[uredi | uredi izvor]

Howson, Gerald (August–November 1990). “Fokker's Trimotors Go to War”. Air Enthusiast (13): 43—49. ISSN 0143-5450.
The Illustrated Encyclopedia of Aircraft (Part Work 1982—1985), 1985, Orbis Publishing, Page 1895

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[1] ttp://www.airwar.ru/enc/cw1/fokf20.html

[dutch-2] ttp://www.dutch-aviation.nl/index5/Civil/index5-2%20F20.html

[nasa-3] v https://ntrs.nasa.gov/archive/nasa/casi.ntrs.nasa.gov/19930090279.pdf

[4] ttps://archief.amsterdam/beeldbank/detail/0c0deb72-ad73-14e3-3077-7efa31ca691b

[1]

[2]

[3]

[4]

p r u Avioni « Foker »
Izviđački avioni	C.I C.II C.III C.IV C.V C.VI C.VII C.VII-W C.VIII C.VIII-W C.IX C.X C.XI C.XIV G.I
Lovački avioni	D.I D.II D.III D.IV D.V D.VI D.VII D.VIII D.IX D.X D.XI D.XII D.XIII D.XIV D.XVI D.XVII D.XXI Dr.I E.I E.II E.III E.IV E.V F.6
Bombarderi i Eksper. avioni	T.II T.III T.IV T.V T.VIII T.IX K.I V.8
Putnički-transportni avioni	F.V F.VII F.VIII F.IX F.X F.XI F.XII F.XIV F.XX F.14 F.18 F.27 F.28 50 100
Fokker