Франкенштајн (film iz 1994)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Frankenštajn
Filmski poster
Izvorni naslovMary Shelley's Frankenstein
RežijaKenet Brana
ScenarioStef Lejdi
Frenk Darabont
ProducentFransis Ford Kopola
Džejms V. Hart
Džon Vič
Temelji se naFrankenštajn
(Meri Šeli)
Glavne ulogeRobert de Niro
Kenet Brana
Tom Hals
Helena Bonam Karter
Ejdan Kvin
Ijan Holm
Džon Kliz
MuzikaPatrik Dojl
Direktor
fotografije		Rodžer Prat
MontažaEndru Markus
Producentska
kuća		Japan Satellite Broadcasting, Inc.
The IndieProd Company
American Zoetrope
StudioTriStar Pictures
Godina1994.
Trajanje123 minuta[1]
Zemlja SAD
 Japan[2][3][4]
Jezikengleski
Budžet45 miliona dolara[3]
Zarada112 miliona dolara[3]
IMDb veza

Meri Šelin Frankenštajn (engl. Mary Shelley's Frankenstein), ili samo Frankenštajn, američki je naučnofantastični horor film iz 1994. godine, režisera Keneta Brane, dok glavne uloge tumače Robert de Niro, Kenet Brana, Tom Hals, Helena Bonam Karter, Ejdan Kvin, Ijan Holm i Džon Kliz. Film je snimljen sa budžetom od 45 miliona dolara i smatra se najvernijom filmskom adaptacijom romana Frankenštajn ili moderni Prometej Meri Šeli iz 1818. godine, uprkos nekoliko razlika i dodataka u zapletu iz romana.[5] Film je dobio pomešane kritike kritičara i nije bio tako uspešan kao film Drakula, zaradivši 112 miliona dolara širom sveta.

Radnja[uredi | uredi izvor]

 Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

Godine 1794, kapetan Volton predvodi problematičnu ekspediciju u pokušaju da stigne do Severnog pola. Dok je njihov brod zarobljen u ledu Arktičkog mora, posada čuje zastrašujuću buku i svedoči kako misteriozna figura ubija njihove pse za sanke, nakon čega nestaje. Posada spasava čoveka, Viktora Frankenštajna, koji je pao u arktičke vode. Kada Volton kaže Viktoru o svojoj odlučnosti da nastavi ekspediciju, Viktor odgovara: „Da li deliš moje ludilo?” On nastavlja da priča Voltonu i posadi svoju životnu priču, predstavljenu flešbekom.

Viktor odrasta u Ženevi sa svojom usvojenom sestrom Elizabet Lavencom, ljubavlju svog života. Pre nego što je otišao na Univerzitet u Ingolštatu, Viktorova majka umire rađajući njegovog brata Vilijama. Shrvan njenim gubitkom, Viktor se zaklinje na grobu svoje majke da će pronaći način da pobedi smrt. Viktor i njegov prijatelj Henri Klerval studiraju kod Šmaela Ogastusa Valdmana, profesora čije beleške sadrže informacije o tome kako stvoriti život; Valdman upozorava Viktora da ih ne koristi, da ne bi stvorio „grozotu”.

Dok je obavljao vakcinaciju, Valdmana je ubio pacijent, koji je kasnije obešen na seoskom trgu. Koristeći telo ubice, nogu kolege studenta koji je umro od kolere i Valdmanov mozak, Viktor stvara stvorenje na osnovu profesorovih beleški. Toliko je opsednut svojim poslom da otera Elizabet kada dođe da ga odvede iz Ingolštata, koji je u karantinu usred epidemije kolere. Viktor konačno daje život svojoj kreaciji, ali je užasnut odvratnim izgledom stvorenja i pokušava da ga ubije. Uplašeno i zbunjeno, stvorenje krade Viktorov kaput i beži iz laboratorije, a kasnije ga oteraju građani kada pokuša da ukrade hranu.

Stvorenje pronalazi utočište u štali jedne porodice i tamo ostaje mesecima bez njihovog znanja, postepeno učeći da čita i govori posmatrajući ih. On pokušava da zaradi njihovo poverenje potajno im donoseći hranu i na kraju razgovara sa glavom kuće, slepim starcem, nakon što je ubio nasilnog uterivača dugova. Međutim, kada se starčeva porodica vrati, bivaju uplašeni od strane stvorenja i oteraju ga. Stvorenje pronalazi Viktorov dnevnik u njegovom kaputu i ​​saznaje za okolnosti njegovog stvaranja. On spaljuje farmu i zaklinje se da će se osvetiti Viktoru što ga je doveo u svet koji ga mrzi.

Viktor se vraća u Ženevu da oženi Elizabet, samo da bi otkrio da je njegov mlađi brat Vilijam ubijen. Justina, sluškinja Frankenštajnovih, je okrivljena za zločin i obešena, ali Viktor zna da je stvorenje odgovorno. Stvorenje otima Viktora i zahteva od njega da mu napravi ženskog saputnika, obećavajući da će zauzvrat ostaviti svog tvorca na miru. Viktor počinje da skuplja oruđe koje je koristio za stvaranje života, ali kada stvorenje insistira da koristi Justinino telo da mu napravi saputnicu, zgroženi Viktor krši svoje obećanje. Stvorenje se osveti u Viktorovoj bračnoj noći tako što provaljuje u Elizabetin apartman za mladence i ubija je.

Očajan od tuge, Viktor trči kući da vrati Elizabet u život. On zašiva Elizabetinu glavu na Justinino telo i reanimira je kao unakaženu, bezumnu senku njenog bivšeg obličja. Pojavljuje se stvorenje koje zahteva Elizabet kao svoju nevestu. Viktor i stvorenje se bore za Elizabetinu naklonost, ali Elizabet, koja je užasnuta sopstvenim odrazom, izvrši samoubistvo zapalivši se. I Viktor i stvorenje beže dok vila gori.

Priča se vraća na Arktik. Viktor govori Voltonu da je mesecima tražio svoje stvorenje kako bi ga ubio. Ubrzo nakon što je ispričao svoju priču, Viktor umire od upale pluća. Volton pronalazi stvorenje koje plače nad Viktorovim telom, nakon što je izgubio jedinu porodicu koju je ikada poznavao. Posada priprema pogrebnu lomaču, ali ceremonija se prekida kada led oko broda pukne. Volton poziva stvorenje da ostane na brodu, ali stvorenje insistira da ostane sa lomačom. Uzima baklju i živ se spaljuje sa Viktorovim telom. Volton, uvidevši posledice Viktorove opsesije, naređuje brodu da se vrati kući.

Uloge[uredi | uredi izvor]

Glumac Uloga
Robert de Niro Stvorenje
Kenet Brana Viktor Frankenštajn
Tom Hals Henri Klerval
Helena Bonam Karter Elizabet Lavenca
Ijan Holm baron Alfons Frankenštajn
Džon Kliz profesor Valdman
Ejdan Kvin kapetan Robert Volton

Premijera[uredi | uredi izvor]

Film je imao svoju svetsku premijeru 3. novembra 1994. na Filmskom festivalu u Londonu, nakon čega je izdat u Ujedinjenom Kraljevstvu i Sjedinjenim Državama 4. novembra iste godine.[6]

Prijem[uredi | uredi izvor]

Frenk Darabont[uredi | uredi izvor]

Scenarista Frenk Darabont je kasnije nazvao film „najboljim scenarijem koji sam ikada napisao i najgorim filmom koji sam ikada video”. On je objasnio:

Postoji čudan efekat dvojnika kada gledam film. Deluje kao film koji sam napisao, ali nimalo nije kao film koji sam napisao. Nema strpljenja za suptilnost. Nema strpljenja za mirne trenutke. Nema perioda strpljenja. Velik je i glasan i tup i reditelj ga preformuliše na svakom mogućem koraku. Kumulativno, efekat je bio potpuno drugačiji film. Ne znam zašto je Brana trebalo da snimi ovaj veliki, glasan film... materijal je bio suptilan. Šelina knjiga je bila veoma popularna na mnogo načina, ali je takođe veoma suptilna. Ne znam zašto je to morao biti ovaj operski pokušaj snimanja filmova. Šelina knjiga nije operska, mnogo vam šapuće. Film je bio loš. To je bio moj Vaterlo. Tu su me zaista najviše razbili kao scenaristu... [Brana] je zaista preuzeo najveći deo krivice za taj film, što je bilo prikladno. Taj film je bio njegova vizija u potpunosti. Ako volite taj film, možete baciti sve svoje ruže pred noge Kena Brane. Ako ste ga mrzeli, bacite tamo i svoja koplja, jer je to bio njegov film.[7]

Kritike[uredi | uredi izvor]

Na sajtu Rotten Tomatoes film ima rejting od 38% na osnovu 45 recenzija. Konsenzus sajta glasi: „Frankenštajn je ambiciozan i vizuelno upečatljiv, ali preterani ton i nedostatak straha stvaraju tonski nedosledno iskustvo”.[8]

Rodžer Ibert dao je filmu dve i po zvezdice od četiri, napisavši: „Toliko sam se divio scenama sa Robertom de Nirom [kao stvorenjem] da sam u iskušenju da dam povoljnu presudu Frankenštajnu. Ali ovo je skoro promašaj. Stvorenje je na mestu, ali ostatak filma je toliko besan, toliko maničan, da ne zastaje da bi bio siguran da su njegovi efekti registrovani.”[9] Džanet Maslin je napisala: „Brana je preko glave. On ne prikazuje ni tehničku finoću za rukovanjem velikim, vizuelno ambicioznim filmom, niti uvid da se razvije uzbudljiva nova verzija ove priče. Umesto toga, ovo je blag Frankenštajn bez greške iz 90-ih, kratak o zlu, ali prepun tragično neshvaćenog. Čak i stvorenje (Robert de Niro), estetski izazovan usamljenik sa ocem koji ga je odbacio, bio bi dendi gost u bilo kojoj dnevnoj televizijskoj emisiji.”[10]

Nasuprot njima, Džejms Berardineli je dao je filmu tri od četiri zvezdice, napisavši: „Frankenštajn možda nije definitivna verzija romana iz 1818, a reditelj je pokušao više nego što je praktično za dvosatni film, ali preambicija je poželjnija od alternative, posebno ako rezultuje — kao u ovom slučaju — u nečemu značajnijem od holivudske tipične, povremeno zabavne pahuljice.”[11]

Publika koju je anketirao CinemaScore dala je filmu prosečnu ocenu „B−” na skali od A+ do F.[12]

Zarada[uredi | uredi izvor]

U SAD i Kanadi, film je zaradio 22.006.296 dolara, a zarada od prvog vikenda od 11.212.889 dolara čini više od polovine ukupnog iznosa. Film je prikazan istog dana u Ujedinjenom Kraljevstvu i Irskoj i zaradio je 2 miliona funti u prvoj nedelji, od prikazivanja na 320 ekrana.[13] Van Sjedinjenih Država je zaradio 90 miliona dolara, čime je sveukupna zarada iznosila 112 miliona dolara.[14][15]

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Nagrada Kategorija Primaoci Rezultat
Oskar Najbolja šminka Danijel Parker, Pol Engelen i Kerol Heming Nominacija
BAFTA Najbolji dizajn produkcije Tim Harvi Nominacija
Nagrada Saturn Najbolji horor/triler film Nominacija
Najbolji glumac Kenet Brana Nominacija
Najbolja glumica Helena Bonam Karter Nominacija
Najbolja šminka Danijel Parker i Pol Engelen Nominacija
Najbolja muzika Patrik Dojl Nominacija
Najbolji sporedni glumac Robert de Niro Nominacija
Najbolji scenario Stef Lejdi i Frenk Darabont Nominacija

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „MARY SHELLEY'S FRANKENSTEIN (15)”. Columbia TriStar Films. British Board of Film Classification. 14. 10. 1994. Pristupljeno 21. 8. 2013. 
  2. ^ „May Shelley's Frankenstein (1994)”. AFI Catalog. American Film Institute. Pristupljeno 10. 5. 2020. 
  3. ^ a b v „Mary Shelley's Frankenstein (1994)”. BFI. British Film Institute. Pristupljeno 10. 5. 2020. 
  4. ^ „Frankenstein (1994)”. The Numbers. Pristupljeno 10. 5. 2020. 
  5. ^ Mathews, Jack (1994-10-31). „Sleep Tight, a Monstrous Season Approaches : Movies: Those perennial masters of the dark, Frankenstein's monster and Count Dracula, return in a pair of new films. As always, they keep changing with the times.”. The Los Angeles Times. Pristupljeno 2010-11-22. 
  6. ^ Elley, Derek (3. 10. 1994). „London focuses slate on more populist fare”. Variety. str. 20. 
  7. ^ Bauer, Erik (22. 4. 2016). „Frank Darabont on The Shawshank Redemption”. Creativescreenwriting.com. Arhivirano iz originala 25. 04. 2016. g. Pristupljeno 27. 8. 2016. 
  8. ^ „Mary Shelley's Frankenstein (1994)”. Rotten Tomatoes. Pristupljeno 2020-10-10. 
  9. ^ Ebert, Roger (4. 11. 1994). „Mary Shelley's Frankenstein movie review (1994)”. Chicago Sun-Times. Pristupljeno 2020-10-10. 
  10. ^ Maslin, Janet (4. 11. 1994). „Movie Review - - FILM REVIEW: FRANKENSTEIN; A Brain on Ice, a Dead Toad and Voila!”. New York Times. Pristupljeno 2016-08-27. 
  11. ^ James Berardinelli. „Reelviews Movie Reviews”. Reelviews.net. Pristupljeno 2016-08-27. 
  12. ^ „CinemaScore”. cinemascore.com. 
  13. ^ Groves, Don (14. 11. 1994). „'Lion King' conquers French B.O.”. Variety. str. 14. 
  14. ^ „Mary Shelley's Frankenstein (1994)”. Box Office Mojo. IMDB. 1994-12-02. Pristupljeno 2016-08-27. 
  15. ^ Natale, Richard (1994-11-07). „Stargate Keeps Surprising Lead Over the Pack Movies: The sci-fi thriller holds onto the top box-office spot despite stiff competition from heavily hyped star vehicles 'The War' and 'Mary Shelley's Frankenstein.'”. The Los Angeles Times. Pristupljeno 2020-10-22. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Франкенштајн_(филм_из_1994)&oldid=27037491”