Вуди Ален
| Вуди Ален | |
|---|---|
 Вуди Ален 2016. године | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1. децембар 1935. |
| Место рођења | Њујорк, САД |
| Званични веб-сајт | |
| http://www.WoodyAllen.com/ | |
| Веза до IMDb-а | |
Хејвуд „Вуди” Ален (енгл. Heywood "Woody" Allen), рођен као Алан Стјуарт Конигсберг (енгл. Allan Stewart Konigsberg; Њујорк, 1. децембар 1935),[1] амерички је режисер, писац и глумац.[2]Један је од утицајнијих и цењенијих људи у свету филма.[3] Такође је почео да пише материјал за телевизију, објавио је неколико књига са кратким причама и писао хумористичне комаде за The New Yorker. Почетком шездесетих наступао је као станд-уп комичар у Гринвич Вилиџу заједно са Ленијем Брусом, Елејн Меј, Мајк Николсом и Џоун Риверс. Тамо је развио монолошки стил (уместо традиционалних шала), и личност несигурног, интелектуалног, узнемиреног колебљивца, за коју он тврди да се прилично разликује од његове стварне личности.[4] Он је објавио три комедиографска албума током средине и касних 1960-их, чак је и номинован за награду Греми за свој комични албум из 1964. под називом Вуди Ален.[5] Године 2004, Комеди сентрал је рангирао Алена на четврто место листе 100 највећих станд-уп комичара, [6][7] док је једна анкета спроведена у Великој Британији Алена рангирала на треће место међу највећим комичарима.[8]
Средином 1960-их, Ален је писао и режирао филмове, прво се специјализујући за слапстик комедије као што су Немој да пијеш воду (1966)[2], Узми паре и бежи (1969), Банане (1971)[2], Спавач (1973)[2], и Живот и смрт (1975), пре него што је прешао на драмски материјал под утицајем европске уметничке кинематографије током касних 1970-их са Унутрашњост (1978), Менхетн (1979) и Меморије звезданог праха (1980), и наизменично се бави комедија и драмом до данас. Ален се често идентификује као део новог холивудског таласа филмских стваралаца од средине 1960-их до касних 1970-их, као што су Питер Богданович, Мартин Скорсезе, Роберт Алтман и Сидни Лумет.[9] Он често глуми у својим филмовима, обично личности које је развио као станд-уп. Његов филм Ени Хол (1977)[2], романтична комедија у којој су учествовали Ален и његова честа сарадница Дајана Китон, освојио је четири награде Оскар, укључујући најбољи филм, најбољу режију, најбољи оригинални сценарио и најбољу глумицу за Китон. Критичари су његово дело из 1980-их назвали његовим најразвијенијим периодом. Његови филмови укључују Зелинг (1983), Бродвеј Дани Роуз (1984), Љубичаста ружа Каира (1985), Хана и њене сестре (1986)[2], Радио дани (1987), Друга жена (1988), и Злочини и прекршаји (1989)[2]. Многи од његових филмова 21. века, укључујући Меч поен (2005), Љубав у Барселони (2008) и Поноћ у Паризу (2011), смештени су у Европу. Несрећна Џасмин (2013) и Кафе друштво (2016) смештени су у Њујорку и Сан Франциску.
Критичар Роџер Иберт описао је Алена као „богатство биоскопа“.[10] Ален је добио многа признања и почасти. Он је добио највише номинација за Оскара за најбољи оригинални сценарио, са 16. Добитник је четири награде Оскар, једне за најбољу режију и три за најбољи оригинални сценарио. Такође је добио девет филмских награда Британске академије. Британска академија за филмску и телевизијску уметност је Ален доделио БАФТА награду 1997. године. У 2014. години добио је награду Награду Сесил Б. Демил за животно дело и номинацију за Тони награду за најбољу књигу мјузикла за Меци над Бродвејом.[11] Амерички цех писаца именовао је његов сценарио за Ени Хол првим на листи „101 најсмешнијих сценарија“.[12] У 2011. години PBS је приказивао филмску биографију Вуди Ален: Документарни филм о својој серији Амерички мајстори.[13]
Филмографија[уреди | уреди извор]
Библиографија[уреди | уреди извор]
- Кратке приче
- Getting Even. 1971. ISBN 978-0-394-47348-2..
- Without Feathers. 1975. ISBN 978-0-394-49743-3..
- Side Effects. 1980. ISBN 978-0-394-51104-7..
- The Gossage—Vardebedian Papers
- Woody Allen on Woody Allen: In Conversation With Stig Bjorkman. 1995. ISBN 978-0-8021-1556-0..
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Allen, Woody (2020). Apropos of Nothing (1st изд.). Arcade Publishing. ISBN 978-1-951627-34-8.
- ^ а б в г д ђ е Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 33. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ „Your Show of Shows”. Time. Приступљено 21. 3. 2020.
- ^ Gross, Terry (27. 1. 2012). „Woody Allen: Blending Real Life With Fiction”. Fresh Air. Архивирано из оригинала на датум 11. 9. 2012. Приступљено 7. 4. 2012.
- ^ „Woody Allen – Artist”. The Recording Academy. Приступљено 21. 3. 2020.
- ^ „Comedy Central's 100 Greatest Stand-Ups of All Time”. Everything2.com. 18. 4. 2004. Архивирано из оригинала на датум 15. 7. 2012. Приступљено 4. 5. 2012.
- ^ 100 Greatest Stand-Ups of All Time [Part 5] (YouTube). Comedy Central via Goofy Cartoon. Корисна информација се налази на: 33:03. Приступљено 19. 1. 2018.
- ^ Thorpe, Vanessa (2. 1. 2005). „Cook tops poll of comedy greats”. The Guardian. London. Архивирано из оригинала на датум 19. 1. 2018. Приступљено 19. 1. 2018.
- ^ Newton, Michael (13. 1. 2012). „Woody Allen: cinema's great experimentalist”. The Guardian. London. Архивирано из оригинала на датум 19. 1. 2018. Приступљено 9. 4. 2012. »In the 1970s, Allen looked irreverent, hip, a part of the New Hollywood generation. In an age of 'auteurs', he was the auteur personified, the writer, director and star of his films, active in the editing, choosing the soundtrack, initiating the projects«
- ^ Ebert, Roger (25. 5. 2011). „Midnight in Paris”. Chicago Sun-Times. Архивирано из оригинала на датум 19. 1. 2018. Приступљено 20. 6. 2011 — преко RogerEbert.com.
- ^ „Woody Allen Will Be a No Show, Per Tradition”. Los Angeles Times. Приступљено 21. 3. 2020.
- ^ McNary, Dave (11. 11. 2015). „'Annie Hall' Named Funniest Screenplay by WGA Members”. Variety.
- ^ Woody Allen: A Documentary. American Masters. 21. 7. 2011. Приступљено 14. 11. 2018.
Литература[уреди | уреди извор]
- Reimertz, Stephan (2000). Woody Allen: Eine Biographie. Reinbek. ISBN 978-3-499-61145-2. (на немачком)
- -- : Woody Allen (rororo-Monographie). Reinbek. 2005. ISBN 978-3-499-50410-5.. (на немачком)
- Lax, Eric (1991). Woody Allen: A Biography. ISBN 9780306809859. Приступљено 3. 2. 2014. »Woody Allen was born in Brooklyn, New York, in the spring of 1952, when Allan Stewart Konigsberg, who was born in Brooklyn, New York on December 1, 1935, settled on the name as a suitable cover.«
- „Martin Konigsberg”. Variety. 16. 1. 2001. Приступљено 22. 10. 2014.
- Baxter, John (1998). Woody Allen: A Biography. New York: Carroll & Graf. стр. 11. ISBN 978-0786708079.
- Norwood, Stephen Harlan; Pollack, Eunice G. (2008). Encyclopedia of American Jewish history – Stephen Harlan Norwood, Eunice G. Pollack – Google Books. ISBN 9781851096381. Приступљено 24. 7. 2013.
- Meade, Marion. „The Unruly Life of Woody Allen”. The New York Times. Приступљено 14. 11. 2018.
- Meade, Marion (2000). The unruly life of Woody Allen: a biography
. New York: Scribner. стр. 31. ISBN 978-0-684-83374-3. OCLC 42291110. - Lax, Eric (1992). Woody Allen: A Biography. Da Capo Press. ISBN 978-0-306-80985-9.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Званични веб-сајт
- Вуди Ален на сајту IMDb (језик: енглески)
- Senses of Cinema: Great Directors Critical Database
- The Whore of Mensa - A Short Story by Woody Allen
- Woody Allen at celebritywonder.com
- Чуо сам за Новака, али не знам где је Србија („Прес“, 14. мај 2011)
- „Woody Allen: Comedian Profile”. Comedy-Zone.net. Приступљено 16. 1. 2008.
| Опште | |
|---|---|
| Народне библиотеке | |
| Институти за истраживање уметности | |
| Биографски речници | |
| Научне базе података | |
| Остало | |
- Рођени 1935.
- Амерички редитељи
- Амерички глумци
- Добитници награде БАФТА
- Добитници награде Сезар
- Добитници награде Небјула
- Особе које су мењале име
- Амерички атеисти
- Јевреји у Сједињеним Америчким Државама
- Вегетаријанци
- Добитници награде Оскар за за најбољег редитеља
- Добитници награде Оскар за најбољи оригинални сценарио