Карантин
Карантин или контумац једна је од епидемиолошких мера којим се спречава ширење заразних болести путем изолације оболелих или инфицираних од осталих здравих особа. Карантин је уједно и локација на који се издвајају особе за које се сумња да су оболели од неке заразне болести или само постојиф опасност да су оболели.
Реч у српском језику настала је од италијанске речи Quarante = четрдесет, јер је изолација трајала обично четрдесет дана. Наиме венецијанске власти су 1423. године установиле изолацију болесних или сумњивих да су болесни у трајању од 40 дана на једном острву у Венецијанском заливу.
Сматрало се да све заразне болести имају инкубацију мању од 40 дана. Овај временски период није одређен искуством већ на основу библијских података, јер су и Мојсије и Исус 40 дана живели изоловани у пустињи.
За карантин се обично бира зграда у којој су потом смештени оболели или потенцијални болесници. Улаз и излаз, осим медицинском особљу, које је опет подвргнуто строгим хигијенским и дезинфекционим поступцима, је забрањен. Међутим и цела села или сличне територије могу бити су стављене у карантин.
У осамнаестом, деветнаестом веку нормална појава на граничним прелазима је била зграда карантина у којој би се смештали путници који су долазили из земље где је постојала епидемија неке заразне болести.
У Панчеву је, примера ради, изграђен контумац још 1726, а у Земуну 1730[1]. Основни разлог је био низак ниво хигијене у областима под турском управом. У панчевачком контумцу људи су остајали 10 дана, 21 или 42 дана а роба 40 дана. У време епидемија ангажоване су посебне кордонске јединице са циљем да спрече илегалне преласке границе и уношење болести. Овај карантин је био у функцији око 130 година.
Најсвежији случајеви стављања потенцијално оболелих забележени су у зиму 2006. када је због сумње на "птичији грип" на неколико локација у Србији, било потребно успостављање карантина.
Карантина у Србији било је и за време епидемије великих богиња 1972. године.
Одељења у болницама где су смештени пацијенти са заразним болестима имају третман који је предвиђен за карантин.
Као међународне карантинске болести према интернационалним здравственим прописима из 1974. године важе: куга, колера, жута грозница и велике богиње.
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ "Историјски развој поштанског, телеграфског и телефонског саобраћаја“ - Драган Попоски
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
![]() | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |