Frančisk Đurasa
Frančisk Đurasa | |
|---|---|
| Nadimak | Feri |
| Datum rođenja | 23. septembar 1900. |
| Mesto rođenja | Nermiđ, Austrougarska |
| Datum smrti | 23/24. decembar 1942. |
| Mesto smrti | Rostov na Donu, Sovjetski Savez |
| Obrazovanje | pravnik |
| Univerzitet | Univerzitet Franc Jozef Kluž |
| Zanimanje | advokat |
Frančisk Đurasa (rum. Francisc Giurasa; Nermiđ, 23. septembar 1900 — Rostov na Donu, 23/24. decembar 1942) je bio rumunski advokat i jedan od najistaknutijih Karaševaka u prvoj polovini 20. veka.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Frančisk Đurasa je rođen 23. septembra 1900. godine u Nermiđu, tadašnja Austrougarska. Potiče iz karaševske učiteljske porodice. Njegova otac Marjan je bio veroipovedni učitelj u Nermiđu, a majak Ana je bila iz porodice Đurkica. Imali su devetoro dece, prva tri, Marjan, Ivan i Alojz, kao i peto Marija, živeli su od nekoliko meseci do dve godine najviše. Četvrto dete je bila Katarina (Katica), završila je učiteljsku školu i radila kao učiteljica u Karaševu. Šesto dete je bio Stepan, koji se preselio u Karaševo, zatim Jeroš, koji je bio neosposobljeni učitelj u Karaševu i Frančisk (Feri). Katica je pomagala tada mladom istraživaču, kasnije poznatom lingvisti Emilu Petroviču, za vreme ankete koju je on sproveo u Karaševu, leta 1932. godine, a 1935. objavio čuvenu monografiju Govor Karaševaka.[1] Feri je završio Pravni fakultet u Klužu, a po završetku studija upisao je doktorske studije i postao doktor pravnih nauka. Oženio se 3. jula sa Olgom Špicer (Spitzer) u Rečici (Rešica), koja je radila kao činovnik u poznatom rešičkom kartelu toga vremena UDR (Uzinele Domeniului Reșița). Imao je ćerku Zoru, koja je za vreme studija nervno obolela i umrla veoma mlada (imala je oko dvadeset godina).
Bio je veliki rodoljub koji je Karaševcima, uvek kada je mogao, bezrezervno pomagao. Hrvatski učitlje Grga Ćorić, koji je boravio među Karaševcima, 1937—1938. godine o Đurasi piše:
| „ | Oni imaju samo jednoga školovanoga čoveka, koji im čini sve dobro a to je Dr. Frano Đurasa advokat. Zar je napisao jednu molbu, žalbu ili tužbu bez novaca? Vrlo mnogo. Taj ide i na sud za njih bez ikakve nagrade. Oni ga zato poštuju... Podstrekač njihovog kulturnog života bio je dosada jedini njihov inteligent Dr. Frano Đurasa, advokat. | ” |
Kako bi pomogao svom bivšem kolegi iz studentskih dana i najboljem prijatelju, takođe doktoru pravnih nauka, Joanu Cejkuu, da sakupi dovoljan broj glasova za poslaničko mesto, Feri je prihvatio da se kandiduje kao drugi na izbornoj listi za Parlament Rumunije. Na izborima Karaševci su masovno glasali za Đurasu, tako da je Cejku izabran za poslanika, kao kandidat partije Oktavijana Goge. Posle izbora, u znak zahvalnosti, Feri odlazi u Prag, kupuje trinaest instrumenata za duvački orkestar i poklanja ih omladini Karaševa. Odmah je u Karaševu formiran duvački orkestar, a Feri plaća i dovodi profesora muzike da karaševske mlade uči da sviraju po notama. Orkestar je brzo napredovao i postao jedan od najboljih u županiji, ali se raspao kada je počeo Drugi svetski rat, jer je većina članova mobilisana i nikada se više nije opet oformio.[2]
Đurasa je 1941. godine mobilisan na ruski front. Obavljao je dužnost upravnika vojne bolnice u Rostovu na Donu. Bio je potporučnik u rumunskoj vojsci i odlikovan je ordenom Sanitetske zasluge. Kad je 1942. dobio odsustvo, posetio je porodicu u Rešici i Karaševu. Vratio se potom ponovo u Rusiju, gde je u noći 23/24. decembra 1942. godine preminuo u bolnici čiji je upravnik bio.[3]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Radan 2001, str. 237.
- ^ Radan 2001, str. 239.
- ^ Radan 2001, str. 238.
Literatura[uredi | uredi izvor]
Radan, Milja (2001). „Odnos karaševskih intelektualaca s kraja XIX i prve polovine XX veka prema etničkom poreklu Karaševaka”. Temišvarski zbornik: 229—242.
