Карашево

Координате: 45° 11′ 54″ С; 21° 52′ 12″ И / 45.198333° С; 21.87° И / 45.198333; 21.87
С Википедије, слободне енциклопедије
Карашево
Caraşova
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Румунија
ОкругКараш-Северин
ОпштинаКарашево
Становништво
 — (2011)2.341
Географске карактеристике
Координате45° 11′ 54″ С; 21° 52′ 12″ И / 45.198333° С; 21.87° И / 45.198333; 21.87
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Апс. висина281 m
Карашево на карти Румуније
Карашево
Карашево
Карашево на карти Румуније
Остали подаци
Поштански број327065
Позивни број0255
Регистарска ознакаCS

Карашево (рум. Carașova, мађ. Krassóvár) је насеље и седиште општине Карашево, округ Караш-Северен у Румунији.[1][2] Према попису из 2011. године у наљељу је био 2.341 становник. Налази се на надморској висини од 281 м.

У Карашеву се налази месна организација Савеза Срба у Румунији.[3]

Историја[уреди | уреди извор]

Карашево спада у ред најстаријих забележених банатских насеља. Први пут је споменуто у документима 1333. године под називом Karasow, а након тога се стално појављује у разним документима под сличним називом, 1358. године као Nog Carassou и Kyskarassou, 1535. године као Krassowicz. 1550. године као Crassowicz, 1597. године као Crasso, 1690—1700. године као Karasevo, 1717. године као Karasova, 1828. и 1851. године као Karassova, 1913. године као Krassovar, а од Првог светског рата званични румунски назив му је Carașova. При првом спомену у срредњовековним документима 1333. године, наводи се да је у Карашеву било седиште католичког протопрезвитеријата.[4] Карашево се 1500. године спомиње као oppidum, и крајем 17. и почетком 18. века је имало 400 кућа и било једно од највећих насеља и најпознатијих административних и верских центара тог времена на простору данашњег румунског Баната, већа насеља су била само Темишвар и Карансебеш. У појединим радовима се тврди, али без навођења извора, да је Карашево као насеље постојало још од почетка 11. века (Krassovar).[5]

По аустријском царском ревизору Ерлеру 1776. године "Карашова" је место у Карашовском округу, Новопаланачког дистрикта. Има подуправну канцеларију, римокатолички манастир и цркву а становништво је претежно српско.[6]

Становништво[уреди | уреди извор]

Према попису из 2002. године у Карашеву је живело 2.437 становника,[7] а већинско становништво су били Карашевци, етничка група српског говорног подручја, који се углавном декларишу као Хрвати, а мањи део као Карашевци и Срби.

Етнички састав према попису из 2002. године[7]
Хрвати (Карашевци)
  
1.965 80,6%
Роми
  
146 5,9%
Румуни
  
118 4,8%
Срби
  
16 0,7%
Немци
  
16 0,7%
остали
  
158 6,5%

Познате личности[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „The GeoNames geographical database”. 2012. 
  2. ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015. 
  3. ^ „Месне организације Савеза Срба у Румунији”. savezsrba.ro. 
  4. ^ Радан 2017, стр. 304.
  5. ^ Радан 2017, стр. 305.
  6. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  7. ^ а б „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала 2012-09-18. г. Приступљено 2011-12-08. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Радан, Михај Н. (2017). Карашевска етничка енклава кроз време: од тврдог конзервативизма до наглашене либерализације. Београд. стр. 299—319. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]