Карашево
Карашево Caraşova | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Румунија |
| Жупанија | Караш-Северин |
| Општина | Карашево |
| Становништво | |
| — (2021) | 1.891 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 11′ 54″ С; 21° 52′ 12″ И / 45.198333° С; 21.87° И |
| Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
| Апс. висина | 281 m |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 327065 |
| Позивни број | 0255 |
| Регистарска ознака | CS |
Карашево (рум. Carașova — Карашова, мађ. Krassóvár — Крашовар) је насеље и седиште општине Карашево у жупанији Караш-Северин у Румунији.[1][2] Према попису из 2021. године у насељу је био 1.891 становник.[3] Налази се на надморској висини од 281 м.
У Карашеву се налази месна организација Савеза Срба у Румунији.[4]
Историја
[уреди | уреди извор]Карашево спада у ред најстаријих забележених банатских насеља. Први пут је споменуто у документима 1333. године под називом Karasow, а након тога се стално појављује у разним документима под сличним називом, 1358. године као Nog Carassou и Kyskarassou, 1535. године као Krassowicz. 1550. године као Crassowicz, 1597. године као Crasso, 1690—1700. године као Karasevo, 1717. године као Karasova, 1828. и 1851. године као Karassova, 1913. године као Krassovar, а од Првог светског рата званични румунски назив му је Carașova. При првом спомену у срредњовековним документима 1333. године, наводи се да је у Карашеву било седиште католичког протопрезвитеријата.[5] Карашево се 1500. године спомиње као oppidum, и крајем 17. и почетком 18. века је имало 400 кућа и било једно од највећих насеља и најпознатијих административних и верских центара тог времена на простору данашњег румунског Баната, већа насеља су била само Темишвар и Карансебеш. У појединим радовима се тврди, али без навођења извора, да је Карашево као насеље постојало још од почетка 11. века (Krassovar).[6]
По аустријском царском ревизору Ерлеру 1776. године "Карашова" је место у Карашовском округу, Новопаланачког дистрикта. Има подуправну канцеларију, римокатолички манастир и цркву а становништво је претежно српско.[7]
Становништво
[уреди | уреди извор]| 1992. | 2002. | 2011. | 2021. |
|---|---|---|---|
| 2.629 | 2.437 | 2.341 | 1.891 |
Према попису из 2021. у Карашеву је живео 1.891 становник што је за 450 мање (-19,22%) у односу на попис из 2011. када је било 2.341 становника.[3][8]
Према попису из 2002. године у Карашеву је живело 2.437 становника,[9] а већинско становништво су били Карашевци, етничка група српског говорног подручја, који се углавном декларишу као Хрвати, а мањи део као Карашевци и Срби.
Према попису из 2011. већину станоништва чинили су Хрвати, а од мањина највише је било Румуна и Рома.
Познате личности
[уреди | уреди извор]- Михај Радан, румунски политичар и професор
- Михај Радан, румунски лингвиста
- Слободан Гера, румунски политичар
- Миљана Радмила Ускату, румунски филолог и етнолог
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „The GeoNames geographical database”. 2012.
- ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015.
- ^ а б „Populația rezidentă pe sexe, județe, municipii, orașe, comune și sate, la 1 decembrie 2021”. recensamantromania.ro. Архивирано из оригинала 11. 06. 2023. г. Приступљено 2. 5. 2025.
- ^ „Месне организације Савеза Срба у Румунији”. savezsrba.ro.
- ^ Радан 2017, стр. 304.
- ^ Радан 2017, стр. 305.
- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ „Romania: All places: 1992, 2002, 2011, 2021 censuses”. pop-stat.mashke.org. Архивирано из оригинала 31. 05. 2025. г. Приступљено 2. 5. 2025.
- ^ а б „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала 2012-09-18. г. Приступљено 2011-12-08.
- ^ „Romania: Ethnic composition, all places: 2011 census”. pop-stat.mashke.org. Архивирано из оригинала 02. 07. 2025. г. Приступљено 2. 5. 2025.
Литература
[уреди | уреди извор]- Радан, Михај Н. (2017). Карашевска етничка енклава кроз време: од тврдог конзервативизма до наглашене либерализације. Београд. стр. 299—319.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Primaria Carasova (језик: румунски)
- Carasova Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (24. децембар 2017) (језик: румунски)