Пређи на садржај

Решица

Координате: 45° 17′ 27″ С; 21° 53′ 11″ И / 45.2907206° С; 21.8862738° И / 45.2907206; 21.8862738
С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Решица (вишезначна одредница).
Решица
рум. Reșița
Панорама Решице
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Румунија
ЖупанијаКараш-Северин
Становништво
Становништво‍
 — 2021.55.181[1][2]
Агломерација (2021.)58.393
Географске карактеристике
Координате45° 17′ 27″ С; 21° 53′ 11″ И / 45.2907206° С; 21.8862738° И / 45.2907206; 21.8862738
Апс. висина208 m
Решица на карти Румуније
Решица
Решица
Решица на карти Румуније

Решица (рум. Reșița, нем. Reschitz, мађ. Resicabánya) је град и локална самоуправа у западном делу Румуније. Град се налази у румунском делу историјске покрајине Банат и средиште је жупаније Караш-Северин. Град Решица обухвата и насељена места Доман, Калник, Куптоаре, Мониом, Секу и Церова.

Географија

[уреди | уреди извор]

Град Решица смештен је у долини речице Брзаве, у области Банатских планина. Град је привредно и управно средиште источног, брдског дела Баната у Румунији.

Историја

[уреди | уреди извор]

Мада у околини града постоје археолошка налазишта из праисторијског и римског периода први помен града је из 15. века под именом Rechyoka. Место је првобитно било село, па се због развоја индустрије претворило у градић. По "Румунској енциклопедији", помиње се 1673. године као "Ресиница". Први помен града са пуним данашњим називом је из 1717. Године 1771, Решица постаје важно рударско место, јер је следеће године пуштена у рад прва "висока пећ". Ово је довело и до насељавања Немаца у месту. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада Карашевском округу, Вршачког дистрикта. Ту је рудник гвожђа а становништво је било претежно влашко.[3] Развоју рударства допринеће откриће великих наслага угља 1790. године у околини, у Анини.

Друштво за румунско народно позориште је 1873. године имало две подружнице, у Темишвару и Решици. После прикључења града Румунији Решица је, нарочито после Другог светског рата, брзо напредовала захваљујући развоју железаре у велики индустријски комбинат. Међутим, падом комунизма привреда ослоњена највише на железару пропада. Последњих година поново су видљиви знакови опоравка, али се сматра се црна металургија и градска железара више никад неће имати значај као пре.

Железара у Решици

Становништво

[уреди | уреди извор]
Положај града Решица на територији жупаније Караш-Северин

Већинско становништво у граду су Румуни. Значајнијих етничких мањина данас нема, мада се мора напоменути да је некада било много Немаца, који су по традицији били чести у рударским местима широм некадашње Хабзбуршке монархије. Данас Решица спада у градове у Румунији са великим падом становништва услед пропасти месне привреде.

Демографија
1966.1977.1992.2002.2011.2021.
56.65384.78696.91884.02673.28258.393

Срби у Решици и околини

[уреди | уреди извор]

Срба је одувек било у Решици, али у малом броју. Недостатак школе и румунско окружење су довеле до стагнације. Занимљиво је да по митрополијском извештају из 1861. године пише да у целом Бокшанском срезу нема ни једног Србина. По српском извору из 1905. године у Румунској Решицу, насељу у Решичком срезу, било је 9 становника православних Срба и у Решицабања још 51 душа. У целом срезу православних Срба има у 11 насеља, укупно 84.[4] Њихов број је знатно порастао локалним досељавањем у 20. веку. Према попису из 2011. године у граду Решици је живело 344 Срба, окупљених око своје цркве, а то је 0,5% укупног становништва Решице.

Прва српска православна парохија је основана 1990. године. Богослужења су почела да се врше у изнајмљеној лутеранској богомољи. Српски храм посвећен је празнику Васкрсења Господњег, и слави се другог дана Ускрса. Храм је почео да ниче освећењем његових темеља, од стране владике Лукијана, 4. септембра 1999. године. По пројекту Србина из Решице, Борислава Виктора Најдана, храм у српско-византијском стилу градила је грађевинска фирма Кристи Конс. Освећење готове цркве уследило је 9. априла 2001. године. Први решички парох је протојереј Стојан Петровић; одликован је правом ношења напрсног крста. Иконостас ниског типа од белог јасена резбарио је Виктор Гароју решички вајар, а иконе осликао сликар Раденко Јакшић из Шапца. Богородичин трон у цркви је радио мештанин Дорју Васијуц.[5]

Пренумерант једне румунске књиге у Решици је био 1818—1819. године парох Павел Гајић. Другу румунску књигу 1832. године набавили су у Решици Монтани: Јован Томић протопрезвитер Карансебешки, Георгије Теодоровић парох, Јосиф Теодоровћ капелан, Јован Николајевић грађанин.[6]

У близини Решице налазе се две мале општине Лупак и Карашево насељене Крашованима, етничком групом католичке вероисповести чији се припадници углавном изјашњавају као Хрвати, а пореклом су из источне Србије. Године 1905. ту су били и Срби: у Лупку - 1 и у Крашову - 6 особа.[7]

Занимљивости града

[уреди | уреди извор]

Ту је између два рата била Фабрика железничких вагона.

Музеј локомотива у Решици чува најстарије примерке локомотива у Румунији.

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație). Архивирано из оригинала 14. 10. 2013. г. Приступљено 6. 8. 2013. 
  2. ^ „Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune”. Institutul Național de Statistică din România. јул 2013. Архивирано из оригинала 18. 01. 2016. г. Приступљено 5. 8. 2013. 
  3. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  4. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године
  5. ^ Стеван Бугарски, Љубомир Степанов: "Историјски и културни споменици Срба у румунском Банату", Темишвар 2008. године
  6. ^ Damaskin Božanić: "Anticile Romanilor", Buda 1832.
  7. ^ Мата Косовац, наведено дело

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Решица&oldid=28335440”