Решица

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Решица (вишезначна одредница).
Решица
рум. Reșița
Resita Sud (centru), in departare Resita Nord, 1 nov 2008.jpg
Панорама Решице
Основни подаци
Држава  Румунија
Округ Караш-Северин
Становништво
Становништво (2011) 73282[1][2]
Географске карактеристике
Координате 45°18′00″ СГШ; 21°53′25″ ИГД / 45.3° СГШ; 21.890278° ИГД / 45.3; 21.890278Координате: 45°18′00″ СГШ; 21°53′25″ ИГД / 45.3° СГШ; 21.890278° ИГД / 45.3; 21.890278
Надморска висина 208 m
Решица на мапи Румунија
Решица
Решица
Решица на мапи Румунија

Решица (рум. Reșița, нем. Reschitz, мађ. Resicabánya) град је и општина у западном делу Румуније. Град се налази у румунском делу историјске покрајине Банат и средиште је жупаније Караш-Северин.

Географија[уреди]

Град Решица сместио се у долини речице Брзаве у области Банатских планина. Град је привредно и управно средиште источног, брдског дела Баната у Румунији.

Историја[уреди]

Мада у околини града постоје археолошка налазишта из праисторијског и римског периода први помен града је из 15. века пшод именом Rechyoka. Место је првобитно било село, па се због развоја индустрије претворило у градић. Први помен града са пуним данашњим називом је из 1717.. Године1771. Решица постаје важно рударско место. Ово је довело и до насељавања Немаца у месту. Друштво за румунско народно позориште је 1873. године имало две подружнице, у Темишвару и Решици. После прикључења града Румунији Решица је, нарочито после Другог светског рата, брзо напредовала захваљујући развоју железаре у велики индустријски комбинат. Међутим, падом комунизма привреда ослоњена највише на железару пропада. Последњих година поново су видљиви знакови опоравка, али се сматра се црна металургија и градска железара више никад неће имати значај као пре.

Железара у Решици

Становништво[уреди]

Демографија
2011.
73.282


Већинско становништво у граду су Румуни. Значајнијих етничких мањина данас нема, мада се мора напоменути да је некада било много Немаца, који су по традицији били чести у рударским местима широм некадашње Хабзбуршке монархије. Данас Решица спада у градове у Румунији са великим падом становништва услед пропасти месне привреде.

Занимљивости града[уреди]

У Решици су прве високе пећи за ливење гвожђа отворене још 1717. године.

Ту је између два рата била Фабрика железничких вагона.

Музеј локомотива у Решици чува најстарије примерке локомотива у Румунији.

Срби у Решици и околини[уреди]

Срба је одувек било у Решици, али у малом броју. Недостатак школе и румунско окружење су довеле до стагнације. Занимљиво је да по митрополијском извештају из 1861. године пише да у целом Бокшанском срезу нема ни једног Србина!? А било их, нема сумње. Њихов број је знатно порастао локалним досељавањем у 20. веку. Сада има 217 Срба, окупљених око своје цркве, а то је 0,2% укупног становништва Решице.

Прва српска православна парохија је основана 1990. године. Богослужења су почела да се врше у изнајмљеној лутеранској богомољи. Српски храм посвећен је празнику Васкрсења Господњег, и слави се другог дана Ускрса. Храм је почео да ниче освећењем његових темеља, од стране владике Лукијана, 4. септембра 1999. године. По пројекту Србина из Решице, Борислава Виктора Најдана, храм у српско-византијском стилу градила је грађевинска фирма Кристи Конс. Освећење готове цркве уследило је 9. априла 2001. године. Први решички парох је протојереј Стојан Петровић; одликован је правом ношења напрсног крста. Иконостас ниског типа од белог јасена резбарио је Виктор Гароју решички вајар, а иконе осликао сликар Раденко Јакшић из Шапца. Богородичин трон у цркви је радио мештанин Дорју Васијуц.[3]

Пренумерант једне румунске књиге у Решици је био 1818-1819. године парох Павел Гајић. Другу румунску књигу је 1832. године набавили су у Решици Монтани: Јован Томић протопрезвитер Карансебешки, Георгије Теодоровић парох, Јосиф Теодоровћ капелан, Јован Николајевић грађанин.[4]

У близини Решице налазе се две мале општине Лупак и Карашево насељене Крашованима, етничком групом католичке вероисповести чији се припадници углавном изјашњавају као Хрвати, а пореклом су из источне Србије.

Етничка припадност[уреди]

Званични попис становништва Румуније из 2002.

Општина Лупак[уреди]

Општина Карашево[уреди]

  • Хрвати 84,60%
  • Роми 4,47%
  • Румуни 4,41%
  • Срби 0,49% [2]

Референце[уреди]

  1. „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație). Приступљено 6. 8. 2013. 
  2. „Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune”. Institutul Național de Statistică din România. јул 2013. Приступљено 05. 08. 2013. 
  3. Стеван Бугарски, Љубомир Степанов: "Историјски и културни споменици Срба у румунском Банату", Темишвар 2008. године
  4. Damaskin Božanić: "Anticile Romanilor", Buda 1832.

Спољашње везе[уреди]