Hatef Esfahani

Sajed Ahmad Hatef Esfahani (pers. سید احمد هاتف اصفهانی‎‎) poznati je iranski pesnik 18. veka.

Biografija

Rođen je u Isfahanu (Esfahanu), centralnoj pokrajni Irana, a najverovatnije i da je tamo umro 1783. godine (neki dokumenti ukazuju na to da je umro 1777. godine). Hatefov datum rođenja je nepoznat. Bio je savremenik barem sedam vladara Irana, a to su Šah Rukh iz Persije (vladao 1748-1796), Karim Kan Zand (1760-1779), Abolfat Kan, Mohamad Ali Kan, Sadik Kan Zand i Ali Murad Kan (svi iz dinastije Zand koja je vladala 1779—1785. godine), i Aga Mohamad Kan, osnivač dinastije Kadžar (vladao 1781-1797). Studirao je matematiku, medicinu, filozofiju, knjuževnost i strane jezike (turski i arapski). Imao je sina i ćerku. Njegova ćerka, po imenu Bejgom, bila je udata za pesnika Mirzu Ali Akbara Nazirija.

Pesme

Hatef je bio ekspert u pisanju gazala (lirske ode). Gazal je pesma složene strukture i koja je uzvišena lirskim ili rapsodičnim raspoloženjem i vezan je za neku od utvrđenih tema. Druga linije njegove profesije bila je u pisanju tardži-band pesama. Kada se ponavlja vezni stih tada se pesma zove tardži-band (bukvalno: povratna veza). Ali kada se vezni stih razlikuje, pesma se zove tarkib-band (bukvalno: kombinovan-veza). Takođe je bio vešt u pisanju kasida (klasična poezija), elegija (sugname), rubija (katren) i fragmenata (kita'at). Ali njegova reputacija leži u njegovim odličnim pesmama mistične prirode.

Hatef se smatra jednim od najboljih iranskih mističnih pesnika koji je naučio mnoge ljude o višim aspektima ljudskog postojanja i o putu duše. Hatefove pesme su lake, jasne i pamtljive, bez dvosmislenosti. Ugledao se na Sadija i Hafeza, pogotovo u pisanju svojih oda. Zbog svojih odličnih oda, Hatef je takođe veoma poznat u mnogim delovima Evrope, a posebno u Italiji. Pisao je tardži-band koji ga je proslavio. To je možda jedna od najboljih pesama u persijskoj mističkoj poeziji. Hatef je išao u zaratustrinski hram, u crkvu, ali i u kafanu, i svuda je otkrio da su ljudi obožavali istoga Jednog Boga. U takvoj pesmi, deo koji se bavi hrišćanstvom je pokušaj da se objasni misterija Trojice, svetog Trojstva. Opis diskursa sa lepom devojkom u crkvi verovatno otkriva uticaj Jermena u Iranu od vremena Šaha Abasa iz dinastije Safavida pa nadalje. (Šah Abas je vladao Iranom od 1588. do 1629. godine).

Hatef je takođe napisao tri ode na arapskom. U njegove dve ode, inspirisan je bio pesmama koje su pripisali Urvi ibn Hazamu Uzriju, Džamilu ibn Uzriju i Umar ibn Abi Rabiji. U trećoj odi, koja je eulogija povodom smrti Muhameda, inspirisan je pesmama koje su komponovali Falera i Bursiri. Hatefova poetska antologija (na persijskom: Divan-e-Hatef-e-Esfahani) prvi put je izdata i objavljena u Teheranu 1953. godine zahvaljujući trudu pesnika i naučnika Hasana Vahida Dastgerdija (Dastdžerdi), osnivača književnog časopisa Poklon (na persijskom: Armaghan ).

Literatura

1. "A Research Note on Poet Hatef Isfahani" by Dr Manouchehr Saadat Noury [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. februar 2006)
2. "Christ and Christianity in Persian Poetry" By Hassan Dehqani-Tafti [2]