Заратустра

Из Википедије, слободне енциклопедије
Савремени приказ Заратустре.

Заратустра или Заратуштра (авестански: Zaraθuštra), познат и као Зороастер (грчки: Ζωροάστρης) је био древни персијски филозоф и пророк, оснивач маздаизма, култа мудрости, и централна фигура потоње религије, зороастризма. Сматра се да је живео око 1200. п. н. е.

Суштина његовог учења се може сажети у следећој изреци: Humata, Hukhta, Huvarshta (Добре мисли, добре речи, добра дела). Према Заратустри, основу наше земаљске егзистенције представља космичка борба између Истине (пахлави: Ahlāyīh) и Лажи (пахлави: Druz), која се често представља као борба између добра и зла, или светлости и таме, у западној парадигми. У каснијем зороастризму, супротстављене силе у овој борби се називјау Ахура Мазда (Бог) и Ахриман (Ђаво).

Оксфордски речник га поставља на прво место хронологије филозофа, као оснивача филозофског система мазда-јасна (авестански: мазда – мудрост, јасна – обожавање). Претпоставља се да су заратуштровци, поштоваоци мудрости, преносили знање персијским Грцима, који су касније употребљавали сличан појам, философија.

Биографија[уреди]

О њему се не зна много, не знају се чак ни датуми његовог рођења и смрти. Заратустранци тврде да је живео око 6 000 година пре н.е., због чега га именују првим пророком свих религија. Упркос томе, други сматрају да је већа вероватноћа да је Заратустра живео око 1200. године пне, највероватније на територији данашњег североистока Ирана.[1]

Учење[уреди]

Главни чланак: Заратустризам

Заратустрино учење ослањало се на Веде, нарочито на индијску Рг веду.[1] Но, за разлику од Веда и браманске религије, Заратустра је тврдио да је Бога видео, и да га је лично Бог подучавао. Он Бога назива Премудри Господар, Ахура Мазда.[1]

Његово учење (чији је само мали део остао аутентичан, тј. недорађиван) састоји се из 17 химни, пронађених у литургијском формату који се назива Јасна. Једна од њих пита:

„Ко је створио путање сунца и звезда? Кроз кога месец сија и бледи? Ко подупире земљу и спречава да се небо сруши? Кроз кога постоји зора, подне и вече?" (Јасна 44. 3-6). [1]

Заратустра одговара да је то отац поретка, Ахура Мазда. Но, ко је онда створио зло и хаос? Заратустра је живео у доба великих ратова и веровао је да је ратно стање на земљи одраз небеског рата: постоји, поред Ахура Мазде, и створитељ зла и деструкције, кога је називао Ангра Маињу, познат као Ахриман на пахлавију, језику Сасанидског царства којим је написан највећи део заратустранских списа.[1]

Присуство вечитог сукоба измеду Ахура Мазде и Ангра Маиње његово учење чини примером дуализма. Људи су највеће поприште овог космичког сукоба, и имају моћ да (уз помоћ Доброг Господа) надвладају зло. Заратустранство је оптимистична вера, будући да су људи способни да себе избаве, а зло превазиђу. Снажно наглашавање личне одговорности представља важну одлику заратустранства.[1]

Заратустранци следе учење Заратустре.

Литература[уреди]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Kembridžova ilustrovana istorija religije (pp. 216-219), Stylos, Novi Sad. 2006. ISBN 978-86-7473-281-6.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]