Абас I Велики

Из Википедије, слободне енциклопедије
„Абас I” преусмерава овде. За друге употребе, погледајте Абас I (вишезначна одредница).
Абас I Велики
Shah Abbas I engraving by Dominicus Custos - Antwerp artist printer and engraver.jpg
Абас I Велики
Датум рођења (1571-01-27)27. јануар 1571.
Место рођења Херат
Персија
Датум смрти 19. јануар 1629.(1629-01-19) (57 год.)
Место смрти Мазандаран
Персија
Династија Сафавиди
Отац Мохамед Ходабанда
Мајка Хаир Ал Ниса Бегум
Персијски шах
Период 1587. - 19. јануар 1629.
Претходник Мухамед Ходабанде
Наследник Сафри

Абас I Велики (Абас I Персијски, Abbas I, персијски شاه عَباس بُزُرگ, арапски عباس الأول; Херат, 27. јануар 1571Мазандаран, 19. јануар 1629) је персијски шах.

Абас I Велики

Ово је најпознатији владар из династије Сафавида и један од највећих муслиманских владара. Почетком октобра 1588. постао је владар Персије, збацивши свога оца Мухамеда са власти. Владао је Персијом до смрти 1629. године.

Пренео је престоницу Персијског царства из Казфина у Исфахан 1592. године. У ратовима је освоио Авганистан, Јерменију, као и неке делове Грузије и Турске.

Абас I је модернизовао Персију. Одмах по ступању на престо обуздао је туркменске вође који су до тада фактички владали државом. Извршио је административне реформе, осавременио армију и подстакао трговину. Године 1590. је завршио рат са Турском, привремено јој дајући део територије, да би могао да истера Узбеке из североисточних делова земље. До 1618. године је повратио земље које је уступио Турској. Абас је такође заузео део Ирака око Персијског залива.

Убрзо после преношења престонице у Исфахан на Абасовом двору се појавио Енглез Роберт Ширлеј (Robert Shirley), коме је шах поверио реорганизацију и реформу армије. Том осавремењеном армијом Абас је победио Турке 1603. године, присиливши их да претходно одузете територије међу којима и Багдад врати Персији. Године 1605. извојевао је победу у бици код Басре, и тиме проширио државу и на територије иза Еуфрата. Ахмед је 1611. године био приморан да врати Курдистан и Ширван.

Под Абадом је избио устанак Грузијаца 1615. године који је он угушио убивши око 60.000 Грузијаца, а око 100.000 је депортовао. Потом је победио Турско-татарску војску у Ираку и склопио по Персију повољан мир. Године 1622. је уз помоћ Енглеза окупирао острво Ормуз које је до тада било португалска колонија.

Абас I Велики је био и дипломата. Слао је посланика у Шпанију, Италију и Енглеску склапајући савезе против Османлија. У својој држави је пропагирао верску толеранцију.

Наредио је да се убије његов најстарији син, а за наследника је прогласио свог унука Сафрија.

За време његове владавине у земљи су изграђени многи путеви, мостови и монументалне грађевине, нарочито у главном граду Исфахану и појачане су трговачке и културне везе са Европом. Био је први персијски владар који је слао младе сликаре на школовање у Италију. Његово владање је раздобље највећег успона државе Сафавида.

Кад је умро оставио је државу која се протезала од реке Тигар до иза Инда.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Претходник:
Мухамед Ходабанде
Сафавидски шах
15871629
Наследник:
Сафри I
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}