Абас I Велики

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
„Абас I“ преусмерава овде. За остале употребе погледајте Абас I (вишезначна одредница).
Абас I Велики

Абас I Велики
Абас I Велики

Датум рођења 27. јануар 1571.
Место рођења Херат (Персија)
Датум смрти 19. јануар 1629.
Место смрти Мазандаран (Персија)
Титула Персијски шах
Период 1587 - 19. јануар 1629.
Претходник/ци Мохамед Ходабанда
Наследник/ци Сафри
Порекло и породица
Династија Сафавиди
Отац Мохамед Ходабанда
Мајка Хаир Ал Ниса Бегум

Абас I Велики (Абас I Персијски, Abbas I, арапски: شاه عباس او; рођен 27. јануара 1571. у Херату - умро 19. јануара 1629. у Мазандарану) је персијски шах.

Абас I Велики

Ово је најпознатији владар из династије Сафавида и један од највећих муслиманских владара. Почетком октобра 1588. постао је владар Персије, збацивши свога оца Мухамеда са власти. Владао је Персијом до смрти 1629. године.

Пренео је престоницу Персијског царства из Казфина у Исфахан 1592. године. У ратовима је освоио Авганистан, Јерменију, као и неке делове Грузије и Турске.

Абас I је модернизовао Персију. Одмах по ступању на престо обуздао је туркменске вође који су до тада фактички владали државом. Извршио је административне реформе, осавременио армију и подстакао трговину. Године 1590. је завршио рат са Турском, привремено јој дајући део територије, да би могао да истера Узбеке из североисточних делова земље. До 1618. године је повратио земље које је уступио Турској. Абас је такође заузео део Ирака око Персијског залива.

Убрзо после преношења престонице у Исфахан на Абасовом двору се појавио Енглез Роберт Ширлеј (Robert Shirley), коме је шах поверио реорганизацију и реформу армије. Том осавремењеном армијом Абас је победио Турке 1603. године, присиливши их да претходно одузете територије међу којима и Багдад врати Персији. Године 1605. извојевао је победу у бици код Басре, и тиме проширио државу и на територије иза Еуфрата. Ахмед је 1611. године био приморан да врати Курдистан и Ширван.

Под Абадом је избио устанак Грузијаца 1615. године који је он угушио убивши око 60.000 Грузијаца, а око 100.000 је депортовао. Потом је победио Турско-татарску војску у Ираку и склопио по Персију повољан мир. Године 1622. је уз помоћ Енглеза окупирао острво Ормуз које је до тада било португалска колонија.

Абас I Велики је био и дипломата. Слао је посланика у Шпанију, Италију и Енглеску склапајући савезе против Османлија. У својој држави је пропагирао верску толеранцију.

Наредио је да се убије његов најстарији син, а за наследника је прогласио свог унука Сафрија.

За време његове владавине у земљи су изграђени многи путеви, мостови и монументалне грађевине, нарочито у главном граду Исфахану и појачане су трговачке и културне везе са Европом. Био је први персијски владар који је слао младе сликаре на школовање у Италију. Његово владање је раздобље највећег успона државе Сафавида.

Кад је умро оставио је државу која се протезала од реке Тигар до иза Инда.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Абас I Велики