Heronimo de Agilar
Heronimo de Agilar | |
|---|---|
| Datum rođenja | 1489. |
| Mesto rođenja | Esiha,  Kastilja |
| Datum smrti | 1531. |
| Mesto smrti | Panuko, Nova Španija |
| Zanimanje | prevodilac |
Heronimo de Agilar (šp. Gerónimo de Aguilar, 1489–1531), španski franjevac, jedan od prvih prevodilaca majanskog jezika, istakao se u službi Ernana Kortesa tokom španskog osvajanja Meksika (1519-1521).
Biografija[uredi | uredi izvor]
U indijanskom ropstvu[uredi | uredi izvor]
Heronimo je kao franjevački misionar otišao u koloniju Santa Marija la Antigva del Darijen 1510. godine, ali je potom, nakon što je izbio spor među vođama kolonije, sa 17 saputnika (15 muškaraca i dve žene) 1511. krenuo brodom na Hispanjolu kako bi tamošnjim vlastima predao kraljevsku petinu zlata sakupljenog u koloniji (oko 10-20.000 zlatnika) i predao tužbe protiv nekih vođa kolonije. Oni su doživeli brodolom na obali Jamajke i pune dve nedelje proveli su u čamcu za spasavanje, dok ih morska struja nije izbacila na obalu Jukatana, koji je u to vreme bio potpuno nepoznat Evropljanima. Osmoro je umrlo od gladi na moru, a preostale su zarobile i podelile između sebe poglavice lokalnih Maja. Neki su žrtvovani, a neki, među njima obe žene i Agilar, ostavljeni su da žive kao robovi. Do marta 1519. živeo je u majanskom ropstvu na istočnoj obali Jukatana, kada ga je pronašla i otkupila ekspedicija Ernana Kortesa, koja je u to vreme zauzela ostrvo Kozumel.[1]
Po memorarima Bernala Dijaza del Kastilja, Agilara su početkom marta 1519. po Kortesovom naređenju pronašli i za nekoliko staklenih perli otkupili Indijanci sa ostrva Kozumel. Kada se sreo sa sunarodnicima, ni po čemu se nije razlikovao od drugih Indijanaca: bio je go i bos, izuzev otrcane pregače i starog indijanskog ogrtača, u kome je nosio svoj molitvenik, a španski je govorio sporo i nerazumljivo. Ispričao je Kortesu da je pre 8 godina stradao u brodolomu sa kapetanom Encisom i Valdivijom na putu iz Darijena u Santo Domingo. O svom životu kod Indijanaca ispričao je da je prvo trebalo da bude žrtvovan, ali je pobegao drugom poglavici, koji ga je uzeo za roba, gde je od jutra do mraka služio u selu, vukući drva i vodu i kopajući kukuruz. Okolna zemlja bila mu je nepoznata, pošto se nikada nije udaljio više od 4 sata hoda od sela u kome je bio rob. O svojim saputnicima rekao je da su neki žrtvovani, a neki umrli od bolesti i preteranog rada, uključujući i obe žene, koje su do skoro živele kao robinje. Po njegovom znanju, ostali su živi samo on i Gonzalo Gerero, mornar iz Palosa.[1]
Kao Kortesov prevodilac[uredi | uredi izvor]
Tokom godina zatočeništva naučio je jezik Maja i Kortes ga je ppoveo sa sobom kao prevodioca. Zahvaljujući Agilaru sklopljen je mir između Kortesa i stanovnika Potončana, koji su priznali špansku vlast posle bitke kod Sentle (1519). Nakon stupanja u kontakt sa narodima koji su govorili navatl (Asteci i Tlaskalanci), Agilar je u početku služio kao posrednik između Kortesa i Marine, koja je znala majanski i navatl, sve dok ona nije naučila španski.[2]
U popularnoj kulturi[uredi | uredi izvor]
Agilar se pojavljuje kao manji protagonista u španskim serijama Konkvistadori: Avantura (2017) i Ernan (2021).
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b del Kastiljo 2012, str. 33-36.
- ^ del Kastiljo 2012, str. xxxvii.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Díaz del Castillo, Bernal; Burke, Janet; Humphrey, Ted (2012). The true history of the conquest of New Spain [Prava istorija osvajanja Nove Španije]. Indianapolis, Indiana: Hackett Pub. Co. ISBN 978-1-60384-290-7.
- Díaz del Castillo, Bernal (1908). The true history of the conquest of New Spain [Prava istorija osvajanja Nove Španije]. Prevod: Maudslay, Alfred P. London.