Pređi na sadržaj

Hila

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Hila i nimfe (1896), Džon Vilijam Vaterhaus
Otmica Hile,mozaik u Arheološkom muzeju u Alanji

Hila (grč. Ύλας, lat. Hylas) je bio Heraklov (u rimskoj mitologiji Herkul) štitonoša i ljubavnik.[1] Priča o njegovoj otmici, koju su izvele vodene nimfe, se pojavljuje kao tema antičke umetnosti, ali i u Zapadnoj Umetnosti i klasičnoj tradiciji.

Rodoslov

[uredi | uredi izvor]

U grčkoj mitologiji, Hila je bio sin Tejodamanta, kralja Driopljana. Rimski izvori poput Ovidija kažu da je Hilov otac bio Tejodamant a njegova majka nimfa Menodika (Metamorphoses, 9.279), ili da mu je majka bila žena Tejodamanta, čija je preljuba sa Heraklom izazvala rat između njega i njenog muža.

Nakon što je Herakle ubio Tejodamanta u dvoboju, prisvojio je Hila kao štitonošu i naučio ga da bude ratnik. Aleksandrijski pesnik Teokrit (oko 300 god. p. n. e.) je pisao o ljubavnom odnosu Herakla i Hila u samostalnom epu ”Hilas”: “Mi nismo prvi smrtnici koji vide lepotu u onome što lepo. Da, čak je i Amfitrionov sin bronzanog srca, koji je ubio divljeg Nemejskog lava, voleo momka – šarmantnog Hila, kovrdžave kose. Poput oca i sina, on ga je naučio svemu što ga je učinilo moćnim i poznatim čovekom.”

Argonauti

[uredi | uredi izvor]

Herakle je poveo Hila sa sobom na brod Argo, kao člana Argonauta. Na pohodu u Kolhidu, Argonauti su svojim brodom pristali uz obalu da popune zalihe vode i hrane. Herakle je poslao mladog Hila da mu u šlemu donese malo vode sa obližnjeg izvora. Na izvoru Pege u Miziji, tamošnje nimfe, (Driopa), čim su ugledale prelepog Hila uvukle su ga u vodu i nisu ga više puštale. Hila je nestao bez traga (po spisama Apolonija Rođanina). Herakle, oduzet od tuge i besa, je zajedno sa Polifemom,koji je čuo očajnički krik Hila, dugo tragao za njim. Brod Argo je nastavio sa plovidbom bez njih. Kako ga nisu pronašli, za neko vreme su odgodili i putovanje, tako da je Polifem ostao u Miziji i tu utemeljio grad Kios, a Herakle se vratio u Lidiju, gde je po odluci bogova morao služiti kod kraljice Omfale. Sudeći po Argonautici Gaja Valerija Flaka, Heraklo nikad nije uspeo da nađe Hilasa jer se ovaj zaljubio u nimfe i ostao da ”uživa u njihovoj moći i lepoti.”

Kulturološke reference

[uredi | uredi izvor]

Sačuvano je, iz antičkog doba, mnogo oslikanih vaza, reljefa i mozaika sa prikazom „Otmice Hila“, a najveći mozaik je nađen u okolini Rima. Mozaik potiče iz 3. veka a danas se nalazi u Ermitažu. Možda jedna od najpoznatijih skulptura je „Hila i nimfe“, rad Dž. Džibsona iz 1826. godine. Skulptura se nalazi u Tejt galeriji u Londonu.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Zamarovski 1985, str. 147.

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Zamarovski, Vojteh (1985). Junaci antičkih mitova: Leksikon grčke i rimske mitologije. Zagreb. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]