Hipoksična hipoksija

Hipoksična hipoksija
Hipoksična hipoksija
Sinonim	Arterial hypoxia
Specijalnosti	patofiziologija,
	[uredi na Vikipodacima]

Hipoksična hipoksija je jedan od oblika hipoksije koji nastaje kao posledica nedovoljnog zasićenja hemoglobina arterijske krvi kiseonikom, najčešće zbog njegove nedovoljne količine u plućima. Ona može nastati npr. kod blokade disajnih puteva (utapanje), određenih plućnih bolesti ili kod visinske bolesti, kada je uslovljena smanjenim parcijalnim pritiskom kiseonika u udahnutom vazduhu na velikim visinama.^[1]

Etiologija[uredi | uredi izvor]

Hipoksična hipoksija može nastati zbog:

Blokada disajnih puteva, nakon povreda i drugih mehaničkih zapušenja usta i nosa ili stazanja disajnih puteva,^[2]npr. utapanje, davljenje.
Nedostatka kiseonika u udahnutom vazduhu, zbog smanjenja parcijalnog pritiska kiseonika u okolini (velika nadmorska visina iznad 3.048 m ).^[3]
U toku incidenata u rudnicima i podzemnim jamama,
U podvodnim aktivnostima (ronjenjenje na dah, neispravna ronilačka oprema)
Narušena plućna funkcija ili respiratorna opstrukcija kod pacijenata koji boluju od hroničnih opstruktivnih plućnih bolesti, neuromuskularnih bolesti ili intersticijalnih plućnih bolesti.

Bolesti puća u kojima je jedan od glavnih poremećaja može biti hipoksična hipoksija
Emfizem	Bronhitis	Pneumonija	Tuberkuloza

Patofiziologija[uredi | uredi izvor]

Nedovoljna količine kiseonika u hipoksičnoj hipoksiji, praćena je padom parcijalnog pritiska kiseonika u udahnutom vazduhu, i ima za posledicu smanjenje oksigenacije hemoglobina u plućnim kapilarima.^[4] Kod ovog poremećaja u svim etapama transporta kiseonika u organizmu njegove vrednosti su smanjene, ili značajno su niže od fizioloških, navedenih u donjoj tabeli.

Koncentracija gasova u vazduhu i krvi

Gas	Vazduh atmosfera — alveole (parcijalni pritisak u kRa)	Krv arterije — vene (parcijalni pritisak u kRa)
Kiseonik	20,6 — 13,5 (158) — (158)	12.5 — 5,3 (95) — (40)
Ugljen-dioksid	0.04 — 5,3 (0,3) — (40)	5,3 — 6,1 (40) — (46)
Azot	79,6 — 76,2 (597) — (572)	76,2 — 76,2 (572) — (572)
Vodena para	0,7 — 6,3 (5) — (47)	6,3 — 6,3 (47) — (47)

Mehanizmi zaštite i adaptacije

Hipoksična hipoksija, aktivira čitav niz integrisanih fizioloških promena koje u organizma imaju za cilj da povećaju snabdevanje tkiva kiseonikom. Najizraženije promene su u onim delovima tela koji su direktno povezani sa isporukom kiseonika (a to su kardiovaskularni i respiratorni sistem), ali ove promene se verovatno javljaju i u svim sistemima organanizma.

Vremenom, niz promena u organizmu mogu proizvesti stanje fiziološke adaptacije, poznato pod nazivom „aklimatizacija" koje dozvoljava npr. čoveku da na visini, na kojoj je aklimatizovan, postigne maksimalnu efikasnost sopstvenih radnih, umnih i fizičkih mogućnosti. Još važnije, sa medicinske tačke gledanja, je činjenica što kod pravilno aklimatizovane osobe i pored dejstva hipoksične hipoksije, izostaje pojava visinske bolesti.

Individualne (genski) određene karakteristike

Osetljivost pojedinaca na hipoksičnu hipoksiju najverovatnije je, genetski određena, i strogo je individualna karakteristika svake osobe, ali može biti i modifikovan od strane;

stimulatora metabolizma (kao što su kofein i kakaoa),
respiratornih stimulatora (kao što je progesteron),
respiratornih depresora (kao što je alkohol ili lekove za spavanje)
Raznih drugih faktora.

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Kliničkom slikom hipoksične hipoksije dominiraju sledeći znaci i simptomi:

Cijanoza
Glavobolja
Euforija, pospanost
Produženo vreme reakcije
Poremećaj oštrine vida
Oštećenje vida
Svetlucanje u očima ili vrtoglavica
Trnci u rukama i prstima

Terapija[uredi | uredi izvor]

Lečenje hiposkične hipoksije se zasniva na:

Udisanju medicinskog kiseonika,
Uklanjanju mehaničkih prepreka u disajnim putevima,
Hitnoj upotrebi kiseoničke maske tokom letenja na velikim visinama i/ili boravka u atmosferi sa sniženim parcijalnim pritiskom kisonika
Lečenju plućnih bolesti

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

^ Davidović, J, Krstić, N, Radović, A, Milunović, MI, Milanović, R. (1976). Slučajevi akcidentalne hipoksije za vreme letenja. Zbornik radova iz vazduhoplovne medicine: 19-36.
^ Šik L. L., Kanaev N. N. Rukovodstvo po kliničeskoй fiziologii dыhaniя. / L.: Medicina. 1980.- 375 s.
^ Flight Standards Service. Pilot's Handbook of Aeronautical Knowledge: FAA Manual H-8083-25. Washington, DC: Federal Aviation Administration, U.S. Dept. of Transportation. 2001. ISBN 978-1-56027-540-4.
^ Davidović, J. (1975): Neke psihofiziološke karakteristike hipoksičnih stanja. Skoplje: V Kongres psihologa Jugoslavije. Materijali 2: 231-240.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Cavusoglu H, Kayserilioglu A, Terzioglu M. The effects of general hypoxic hypoxia and renal ischemia on erythropoietin production. Arch. Int. Physiol. Biochim. 1969 May;77(2):260-74.
Balachandran JS, Masa JF, Mokhlesi B. Obesity Hypoventilation Syndrome Epidemiology and Diagnosis. Sleep Med Clin. 2014 Sep;9(3):341-347.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).

[1] Davidović, J, Krstić, N, Radović, A, Milunović, MI, Milanović, R. (1976). Slučajevi akcidentalne hipoksije za vreme letenja. Zbornik radova iz vazduhoplovne medicine: 19-36.

[2] Šik L. L., Kanaev N. N. Rukovodstvo po kliničeskoй fiziologii dыhaniя. / L.: Medicina. 1980.- 375 s.

[3] Flight Standards Service. Pilot's Handbook of Aeronautical Knowledge: FAA Manual H-8083-25. Washington, DC: Federal Aviation Administration, U.S. Dept. of Transportation. 2001. ISBN 978-1-56027-540-4.

[4] Davidović, J. (1975): Neke psihofiziološke karakteristike hipoksičnih stanja. Skoplje: V Kongres psihologa Jugoslavije. Materijali 2: 231-240.

[1]

[2]

[3]

[4]