Hrisant i Darija

Stradanje svetih mučenika Hrisanta i Darije

Hrisant i Darija su hrišćanski sveci i mučenici iz 3. veka.

Hrisant je bio jedinac sin velikog boljara Polemija, koji se preselio iz Aleksandrije u Rim. Kao sin bogatih roditelja Hrisant je stekao veliko obrazovanje. Ali „svetska mudrost“ ga je zbunila i ostavila u neizvesnosti, šta je istina. I on je tugovao zbog toga. Ali do ruku mladoga Hrisanta došlo je Jevanđelje i dela apostolska. Kada je pročitao to tražio je učitelja. Za učitelja je izabrao Karpofora, sveštenika, koji ga je uputio u hrišćanstvo i krstio. Ali to se nije dopalo njegovom ocu. Otac ga je najpre hteo razvratiti zatvarajući ga samog sa prostitutkama. Kada to nije uspelo otac ga je primorao da se oženi neznabožačkom devojkom Darijom ili kako drugi izveštaji navode, Vestalkom. Ali Hrisant je savetovao Dariju da i ona primi veru Hristovu i da žive kao brat i sestra, premda prividno u braku. Kada mu je otac umro, Hrisant je počeo slobodno ispovedati Hrista i živeti hrišćanskim životom, i on i sav dom njegov. U vreme cara Numerijana on i Darija su strašno mučeni zbog vere. Ali i sam mučitelj Klavdije, vidvši strpljenje ovih mučenika i čudesa koja su se projavila pri njihovom mučenju, primi veru Hristovu sa celim domom svojim. Zato je i Klavdije bio utopljen u vodu, oba sina su mu posečena, a žena mu je na gubilištu, očitavši molitvu preminula. Darija je bila toliko istrajna u mukama, da su neznabošci vikali: Darija je boginja! Najzad je naređeno da Hrisanta i Dariju zasuju kamenjem u jednom dubokom rovu (na tom mestu kasnije je podignuta crkva). Blizu toga rova bila je neka pećina, u koju se jednom sabraše neki hrišćani na molitvu i pričešće u spomen svetog mučenika Hrisanta i Darije. Saznavši za ovo, neznabošci navališe te zatvoriše ovu pećinu, i tako usmrtiše te hrišćane, među kojima su bili i Diodor sveštenik i Marijan, đakon. Svi ovi postradaše za Hrista u Rimu 283. i 284. godine.

Godine 2011. naučno istraživanje tela, koje je sprovela grupa naučnika, koordinisano od strane Ecia Fulherija, paleopatologa sa Univerziteta u Đenovi, naglasilo je kompatibilnost nalaza sa pričom koja se prenosi tradicijom. Radiokarbonsko datiranje otkriva da ostaci dvoje mladih, muškarca između 17 i 18 godina i žene između 20 i 25 godina, datiraju iz doba između 80. i 340. godine nove ere. U kostima je pronađena visoka koncentracija olova, što je znak njihovog bogatog porekla, jer su samo bogati imali tekuću vodu u kućama, sprovedenu kroz olovne cevi. Nijedno od tela nije pokazivalo znake nasilja ili bolesti, tako da je uzrok smrti mogao biti kompatibilan sa gušenjem.

Relikvije

Najmanje tri mesta tvrde da poseduju ostatke Hrisanta i Darije. U devetom veku, njihovi navodni ostaci doneti su u Prum u današnjoj Rhineland-Palatinate, a ove mošti se trenutno nalaze u crkvi Hrisant i Darija, Bad Minsterajfel, Nemačka. Papa Sergije IV je 1011. godine dao Fulku III, grofu Anžujskom, ugledna tela Hrisanta i Darije po povratku sa hodočašća u Jerusalim. Fulk ih je dao manastiru Belli Locus (danas Beaulieu-lès-Loches), koji je nedavno osnovao. Katedrala Ređo Emilija u severnoj Italiji takođe sadrži relikvije za koje se slovi da su ostaci Darije i Hrisanta. Naučno istraživanje nekih od kostiju tamo potvrdilo je da su to bile kosti mladića i mlade žene u kasnim tinejdžerskim godinama, sa radiokarbonskim datumom između 80 i 340.

Srpska pravoslavna crkva slavi ih 19. marta po crkvenom, a 1. aprila po gregorijanskom kalendaru.

Napomene

Napomena: Ovaj članak, ili jedan njegov deo, izvorno je preuzet iz Ohridskog prologa Nikolaja Velimirovića.

Literatura

• Bachrach, Bernard S. (1993). Fulk Nerra, the Neo-Roman Consul 987-1040: A Political Biography of the Angevin Count. University of California Press. str. 125. ISBN 978-0520079960. 
• Moss, Candida (2013). The Myth of Persecution. HarperCollins. str. 86. ISBN 978-0-06-210452-6. 

Spoljašnje veze

• Ohridski prolog za 19. mart (1. april) (jezik: srpski)