Pređi na sadržaj

Hjuz H-1 Rejser

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Hjuz H-1 Rejser

H-1 (ispod) u Nacionalnom muzeju avijacije i astronautike
Opšte
Namena trkački avion
Zemlja porekla  SAD
Proizvođač Hughes Aircraft
Prvi let 13. septembar 1935.
Status izložen
Prvi korisnik Hauard Hjuz
Broj primeraka 1

Hjuz H-1 Rejser (engl. Hughes H-1 Racer) je trkački avion kojeg je kreirao Hauard Hjuz 1935. godine. Postavio je svetski rekord u brzini leta i transkontinentalnoj brzini preko Sjedinjenih Država. H-1 Rejser je bio poslednji vazduhoplov kojeg je izgradilo privatno lice a da je postavio svetski rekord u brzini; većina vazduhoplova koji su držali rekord od tada bili su vojni projekti.

Razvoj

[uredi | uredi izvor]

Tokom rada na svom filmu Anđeli pakla, Hauard Hjuz je zaposlio Glena Odekirka da održava flotu od preko 100 vazduhoplova koji su se koristili u proizvodnji. Njih dvojica su delili zajednički interes za vazduhoplovstvo i napravili su plan za izgradnju aviona koji će oboriti rekord. Vazduhoplov je pretrpeo mnoga imena, ali je ostao opšte poznat kao H-1. Bio je to prvi model aviona koji je proizvela kompanija Hjuz erkraft.

Studije dizajna započele su 1934. godine sa zahtevnim razmernim modelom (dužine preko dva stope) koji je testiran u aero-tunelu Kalifornijskog tehnološkog instituta, otkrivajući potencijal brzine od 587 kilometara na čas.[1]

Dizajn

[uredi | uredi izvor]

Aerodinamičnost je bila najvažniji kriterijum dizajna koji je rezultirao „jednim od najčistijih i najelegantnijih dizajna vazduhoplova ikada izgrađenih.”[2] Mnoge revolucionarne tehnologije razvijene su tokom procesa izgradnje, uključujući pojedinačno obrađene zakovice u ravnini koje su ostavile aluminijumsku oplatu aviona potpuno glatkom. H-1 je takođe imao uvlačivi stajni trap kako bi se dodatno povećala brzina aviona, uključujući potpuno uvlačivi hidraulično aktivirani klizni rep.[2] Opremljen je Pratt & Whitney R-1535 Twin Wasp Junior dvorednim 14-cilindričnim radijalnim motorom od 25,15 litara, koji je, iako prvobitno ocenjen na 700 konjskih snaga, bio podešen da ostvari više od 1.000 konjskih snaga.[2]

S obzirom na to da su za trkačke avione predviđene dve različite uloge, pripremljen je set krila kratkog raspona za vazdušne trke i rekorde brzine i set „dugih” krila za trke u krosu.

Operativna istorija

[uredi | uredi izvor]
Prednji deo H-1 Rejsera

Hjuz je pilotirao tokom prvog leta 13. septembra 1935. na Martin Fildu kod Santa Ane u Kaliforniji i odmah je oborio svetski rekord u brzini kopnenog aviona dostigavši prosečno 567,12 km/h tokom četiri vremenska prolaska. Vazduhoplov je bio napunjen minimalnom količinom goriva kako bi se smanjila težina, a Hjuz nije trebalo da napravi treći i četvrti prolaz, čime je iscrpeo zalihe goriva. Hjuz je uspeo da se sruši na polje repe južno od Santa Ane, ali nije se ozbiljnije povredio, a i H-1 je prošao bez težih oštećenja. Kada su njegovi sunarodnici stigli na mesto nesreće, Hjuz je rekao „Možemo je popraviti; ona će ići brže.” U to vreme svetski rekord u brzini hidroaviona bio je 709,2 km/h, koji je postavio Macchi M.C.72 u oktobru 1934. godine.

Hjuz je kasnije implementirao manje promene u H-1 Rejser kako bi ga učinio pogodnijim za pokušaj transkontinentalnog rekorda u brzini. Najznačajnija promena bila je ugradnja novog, dužeg krila koje je avionu dalo manje opterećenje krila. Dana 19. januara 1937. godine, godinu i po dana nakon prethodnog rekorda brzine kopnenih aviona sa H-1, Hjuz je postavio novi transkontinentalni rekord brzine leteći neprekidno od Los Anđelesa do Njujorka za 7 sati, 28 minuta i 25 sekundi. On je oborio sopstveni prethodni rekord od 9 sati, 27 minuta za dva sata. Njegova prosečna brzina tokom leta iznosila je 518 km/h.[3]

S obzirom da su savremeni avioni bili dvokrilni avioni, Hjuz je u potpunosti očekivao da će Vazdušni korpus američke vojske prihvatiti novi dizajn njegovog aviona i učiniti H-1 osnovom za novu generaciju američkih borbenih aviona. Njegovi pokušaji da „proda” dizajn bili su neuspešni. U posleratnom svedočenju pred Senatom, Hjuz je ukazao da je otpor inovativnom dizajnu bila osnova za odbijanje H-1 od strane Korpusa: „Pokušao sam da prodam taj avion vojsci, ali su ga odbili jer u to vreme vojska nije mislila da je konzolni jednokrilni avion bio pravi izbor za poternički brod ...”[4]

Vazduhoplovni istoričari smatraju da je H-1 Rejser možda inspirisao kasnije lovce sa radijalnim motorima, kao što su P-47 tanderbolt i Foke-Vulf Fw-190.[5] Nakon rata, Hjuz je tvrdio kako je „svima bilo očigledno da je japanski lovac Zero bio kopija Hjuz H-1 Rejsera”. Upućivao je na oblik krila, dizajn repa i opštu sličnost Zeroa i njegovog trkača.[6][N 1] Džiro Horikoši, dizajner Micubiši Zeroa jasno je porekao tvrdnje da je Hjuzov H-1 uticao na dizajn japanskog lovačkog aviona.[7]

Hjuz H-1 Rejser predstavljen je u filmu Ljudi protiv neba iz 1940. godine.[8]

Izlaganje

[uredi | uredi izvor]
Originalni H-1 Rejser izložen u Nacionalnom muzeju avijacije i astronautike, novembar 2014.

Originalni H-1 Rejser je doniran Smitsonovskom institutu 1975. godine i trenutno je izložen u Nacionalnom muzeju avijacije i astronautike.[9]

Replike

[uredi | uredi izvor]
Džim Rajtova replika H-1 Rejsera u Oškošu, Viskonsin

Replika koja ne leti bila je izložena u Nacionalnom muzeju vazdušnih trka od 1993. do 1994. godine,[10] nakon čega je stavljena u skladište.

Džim Rajt iz Kotidž Grouva u Oregonu napravio je repliku H-1 u punoj veličini sa kojom je prvi put leteo 2002. godine. Njegova replika je bila toliko blizu originala da joj je FAA dodelila serijski broj 2 modela. Njegovo postignuće u rekreaciji ovog vazduhoplova objavljeno je u mnogim vazduhoplovnim časopisima.[11]

Dana 4. avgusta 2003, Rajt je predstavio svoju repliku H-1 na okupljanju „Erventura” 2003. u Oškošu u Viskonsinu. Na putu kući za Oregon, napunio je avion gorivom u Džiletu u Vajomingu. Rajt se kratko sastao sa lokalnim novinarima i izjavio da je avion imao problema sa propelerima. Sat vremena nakon poletanja, vazduhoplov se srušila severno od starog gejzira Stari Verni u Nacionalnom parku Jeloustoun, ubivši Rajta tom prilikom. Replika, predviđena za upotrebu u filmu Avijatičar, potpuno je uništena.[12][N 2] Službeni izveštaj o nesreći detaljno opisuje kvar protivteže na propeleru sa konstantnom brzinom.[14] Dana 17. decembra 2003, državni aerodrom Kotidž Grouv preimenovan je u Džim Rajt Fild.

Statička replika H-1 bila je izložena na stubu pored Hjuzovog „Gizdavog gusana” na Long Biču, kada je ovaj drugi bio izložen u kupoli u blizini broda Kvin Meri. Druge replike koje ne lete izložene su u inženjerskom kompleksu Tomas T. Bim na Univerzitetu Nevade u Las Vegasu[15] (koje je donirala Hauard Hjuz korporacija 1988.) i Muzeju letenja Santa Marija.[16] Od 2016.ref>[3] San Diego Air and Space Museum Visit blog post by Aero Telemetry, 12/07/2016, retrieved 26 October 2017</ref> još jedna replika H-1 gradi se u Muzeju avijacije i astronautike San Dijego.[17]

Specifikacije

[uredi | uredi izvor]

Opšte karakteristike

[uredi | uredi izvor]
  • Posada: 1
  • Dužina: 8,23 m
  • Raspon krila: 9,67 m
  • Visina: 2,4 m
  • Površina krila: 12,8 m²
  • Masa praznog vazduhoplova: 1.620 kg
  • Bruto težina: 2.496 kg
  • Motor: 1 × Pratt & Whitney R-1535[18] radijalni motor, 700 ks (521 kW)

Performanse

[uredi | uredi izvor]
  • Maksimalna brzina: 566 km/h
  • Opterećenje krila: 195 kg/m²
  • Specifična snaga: 210W/kg

Galerija

[uredi | uredi izvor]
  • Rep H-1 Rejsera
    Rep H-1 Rejsera
  • Zadnji stajni trap H-1
    Zadnji stajni trap H-1
  • Desna strana H-1 Rejsera
    Desna strana H-1 Rejsera
  • Unutrašnji prikaz
    Unutrašnji prikaz
  • Propeler H-1
    Propeler H-1
  • Zadnji deo repa H-1
    Zadnji deo repa H-1
  • Podni metalni aerodinamički delovi
    Podni metalni aerodinamički delovi
  • Nadstrešnica sa metalnom konstrukcijom u ravnini
    Nadstrešnica sa metalnom konstrukcijom u ravnini
  • Nos H-1 sa prikazanim izduvnim sistemom
    Nos H-1 sa prikazanim izduvnim sistemom
  • Prednji instrumenti kokpita H-1 Rejsera
    Prednji instrumenti kokpita H-1 Rejsera
  • Bočne komande kokpita H-1 Rejsera
    Bočne komande kokpita H-1 Rejsera
  • Motor H-1 Rejsera
    Motor H-1 Rejsera

Reference

[uredi | uredi izvor]
Napomene
  1. ^ Prema onome što je Hjuz zapravo tvrdio, iz ispitivanja ove dvojice, bilo jasno da je Zero u suštini kopija. Osim Bila Atlija, publicista kompanije Hjuz, primetio je da je jedan Al Ludvik dao detalje o predratnom pregledu H-1 od strane japanskih generala u hangaru u Nju Džerziju. Inače se ne nude stvarni dokazi o kopiranju izvan sličnosti dizajna.
  2. ^ Svedoci na terenu su potvrdili da je Rajt okrenuo avion dalje od posetilaca parka i izveo mali blef u očiglednom pokušaju da poštedi one na zemlji.[13]
Citati
  1. ^ Marrett 2004, str. 19
  2. ^ a b v Marrett 2004, str. 20
  3. ^ Onkst, David H. (2003). „Howard R. Hughes, Jr.–The Record Setter”. U.S. Centennial of Flight Commission. Pristupljeno 15. 5. 2006. 
  4. ^ Dwiggens 1976, str. 78
  5. ^ Wraga, William. „Curtis Wright and the Flying Tigers”. Curtiss-Wright. Arhivirano iz originala 16. 5. 2006. g. Pristupljeno 16. 5. 2006. 
  6. ^ "Howard Hughes Aviator". Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. novembar 2017) Welcome Home Howard!, University of Nevada-Las Vegas, 2008. Retrieved: March 15, 2009.
  7. ^ Drake 1976, str. 12–13
  8. ^ "Men Against the Sky (1940)." IMDb
  9. ^ "The H-1 Racer." Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. jul 2019) National Air and Space Museum. Retrieved: 13 October 2010.
  10. ^ „Fancy These Flights?”. Reno Gazette-Journal. 26. 8. 1993. Pristupljeno 12. 10. 2018. 
  11. ^ „Reproduction Howard Hughes H-1 Racer Project”. Wright Machine Tool Co. Inc. 5. 5. 2004. Arhivirano iz originala 3. 7. 2006. g. Pristupljeno 4. 7. 2006. 
  12. ^ Baker, Mark (6. 8. 2003). „Cottage Grove pilot dies in replica of historic plane”. The Register-Guard. Cottage Grove, Oregon. Pristupljeno 15. 3. 2017. 
  13. ^ Homans, Charlie (5. 8. 2003). „Fatal airplane crash in Yellowstone”. Gillette News-Record. Pristupljeno 18. 1. 2007. 
  14. ^ Accident Report (Izveštaj). NTSB. DEN03FA138. Pristupljeno 23. 5. 2007. 
  15. ^ [1] The Back Story: The H-1 Racer Airplane Brian Sodoma, 13/01/2011, retrieved 26 October 2017
  16. ^ [2] HUGHES H-1B RACER (replica) NR258Y Malcolm Nason, 13/03/2017, retrieved 26 October 2017
  17. ^ „Hughes Special 1B Racer”. San Diego Air & Space Museum. Arhivirano iz originala 15. 3. 2017. g. Pristupljeno 3. 3. 2013. 
  18. ^ „Pratt & Whitney R-1535 Twin Wasp Junior”. Ken's Aviation. 11. 2. 2004. Arhivirano iz originala 21. 10. 2007. g. Pristupljeno 14. 3. 2007. 
Bibliografija
  • Cowin, Hugh W. (1999). The Risk Takers: Racing & Record-Setting Aircraft: A Unique Pictorial Record 1908-1972. Aviation Pioneers. 2. London: Osprey Publishing. str. 60. ISBN 1855329042. 
  • Drake, Hal (septembar 1976). „Howard Hughes was a Liar!”. Air Classics. sv. 12 br. 9. str. 12—13. 
  • Dwiggins, Don (mart 1976). „Howard Hughes' H-1: The Search for the Fastest Plane in the World”. Air Classics. sv. 12 br. 3. str. 12—13. 
  • Hirsch, Robert S.; Hirsch, Russ N. (2005). Aircraft of Air Racing's Golden Age, Part II. Buena Park, California: Hirsch Publications. ISBN 0976196026. 
  • Marrett, George J. (decembar 2004). „The Racer”. Wings. sv. 34 br. 12. Republic Press. str. 19—20. ISSN 1067-0637. 
  • Matt, Paul and Kenn C. Rust. "Howard Hughes and the Hughes Racer." Historical Aviation Album XVI. Temple City, California: Historical Aviation Album, (1980) ISBN 0-911852-50-6.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Hjuz H-1 Rejser na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хјуз_Х-1_Рејсер&oldid=27889072”