Хауард Хјуз

С Википедије, слободне енциклопедије
Хауард Хјуз
Hughes in 1938
Хјуз 193.
Пуно имеХауард Робард Хјуз Млађи
Име по рођењуHoward Robard Hughes Jr.
Датум рођења24 децембар, 1905.(1905-12-24)
Место рођењаАмбл
 Тексас, САД
Датум смрти5 април, 1976.(1976-04-05)(70 год.)
Место смртиХјустон
 Тексас, САД
УниверзитетКалифорнијски технолошки институт
Рајс универзитет (напустио 1924)[1]
ЗанимањеАмерички авијатичар милијардер, инжењер, индустријалац и произвођач
Активни период1926–1976

Хауард Робард Хјуз Млађи (енгл. Howard Robard Hughes, Jr.; Амбл, 24. децембар 1905Хјустон, 5. април 1976) је био амерички милијардер, инвеститор, авијатичар, филмски продуцент, режисер и инжењер.[2][3][4] Скоро целог свог живота је био веома присутна личност у медијима, делом због филантропизма и градње великих авиона, али и због бурног љубавног живота. Хјуз је наиме био у вези са бројним холивудским звездама А листе. Међу њима су Кетрин Хепберн, Ава Гарднер, Рита Хејворт, Мерилин Монро и друге. Био је један од најбогатијих људи на свету, а умро је од неухрањености.[5]

Амерички сценариста стрипова Стен Ли осмислио је лик Тонија Старка (Ајрон Мен) по узору на њега.

Животопис[уреди | уреди извор]

Рани живот[уреди | уреди извор]

Хауард Хјуз рођен је у месту Хамбл (што на енглеском значи „скроман” или „понизан”), у близини Хјустона у Тексасу, 24. септембра 1905, а не на Бадњи дан исте године, као што је касније записано у књизи рођених. На дан кад се родио, бесњело је олујно невреме, што, можда, објашњава погрешан датум у његовом родном листу. Он је, наиме, издан после рођења, јер се ни лекар, ни бабица због невремена нису могли пробити до Хјузове мајке кад су јој започели трудови, те је морала да се породи уз помоћ укућана. Његова мајка Алене Гано била је неуротична богата наследница из Даласа, а отац Хауард Робард Хјуз подузетник и бушач нафте у доба тексашког нафтног бума.

У школи се Хауард, због посесивне и неуротичне мајке која га је поприлично размазила, није превише дружио са својим вршњацима. Кад год би био болестан - а то је било често, јер је био болешљив - мајка га је позивала да спава у њеној соби, а отац је спавао сам у гостињској соби на другом спрату. Кад му је било четири године, његов је отац створио велико богатство изумом бушачке опреме Хјуз рок итер, која је знатно унапредила методе вађења нафте у целом свету. Том су се опремом могле пробијати и најчвршће гранитне стене те се она и данас користи.

Уз таквог оца није чудно што је и Хјy од малена веровао да човек може остварити све што пожели - само ако се довољно потруди. Повучени дечак улагао је голем труд у оно што га је занимало. Често је маштао о пловидби, па је научио Морзеове знакове и као једанаестогодишњак конструисао први бежични одашиљач у Хјустону како би могао да разговара с поморцима који су пловили на бродовима у Мексичком заливу.[6] За породичну вилу је конструирао интерфон, а потом је успео да стави мотор на свој бицикл.

Осим оца, на њега су у детињству снажно утицала још два мушкарца. Деда Феликс Хјуз, егоцентрични судија из Ајове, који му је објаснио да човек мора прво угодити себи, па тек онда другима, те стриц Роберт, романописац и бродвејски сценариста, дивна особа која се каткад претварала у монструма, попут главног јунака романа Роберта Луиса Стивенсонадр. Џекила и господин Хајд”. Малог Хауарда опчињавале су стричеве приче о Бродвеју и сусретима с глумицама и певачицама.[7]

У школи је Хауард волео математику и техничко образовање, али га је голф занимао више од учења. Ипак, уписао се на престижни факултет Калифорнијски технолошки институт,[6][8] а касније се пребацио на исто тако цењени Рајс универзитет у Хјустону. Међутим, школу је брзо запустио након што је у деветнаестој години остао без оба родитеља. Мајка му је умрла 29. марта 1922, а отац 14. јануара 1924. Хауард Хјуз је наследио је очево предузеће Хјуз тул кампани, вредну око 900 хиљада долара, у то доба огроман новац.

Одлазак у Холивуд[уреди | уреди извор]

С једне стране, срамежљив и повучен, Хјуз је био истодобно веома амбициозан. Желео је да настави очев посао, те да буде још успешнији од њега. Четири је године управљао очевим предузећем и током тог времена покренуо и неке друге послове. Затим је, 1926, кад му је била 21 година, опчињен тада тек процвалом филмском индустријом, отишао у Холивуд и започео каријеру филмског продуцента. Са собом је повео и супругу, Елу Рајс, жену из угледне тексашке породице, којом се оженио три године раније у Хјустону.

За вођење послова у Холивуду ангажирао је Ноја Дитриха, бившег боксера, који није ни слутио што ће све морати да ради. Током следећих 40 година Дитрих му је био не само књиговођа него и замена за оца, психијатар, човек од највећег поверења, каткад једини којем је неизлечиви ексцентрик веровао. Хјуз је, наиме, свом двоструко старијем запосленику објаснио да сви велики људи имају јасно зацртане циљеве, а његови су да буде највећи играч голфа, најбољи пилот, најјачи филмски продуцент и најбогатији човек на свету, који ће уз то освојити највише најлепших жена на свету.

Дошавши у Холивуд, Хјуз је одсео у хотелу Амбасадор, окупљалишту људи из света филма, почео се дружити с глумицама, али и посећивати чувени бордел мадам Мод. Висок 193 центиметра, наочит и богат, Хауард је за жене био неодољив. Једини је проблем био у томе што је био ожењен, те је супругу Елу уверио да се врати у Хјустон.

Брак су до раскида 1929. одржавали писмима и телеграмима, а разводу је допринела веза с Били Дав, звездом немог филма, првом женом у коју се Хјуз истински заљубио. Надлетао је места на којима је снимала и даровао јој јахту, те је Ела схватила да у браку нема више шта да тражи. Пристала је на накнаду од 1,2 милиона долара, уместо 10 колико је могла да добије и нестала је из Хјузовог живота. Били је у вези с њим остала дуже него што је ико очекивао, разумела га је и волела, те се тихо повукла кад је схватила да он никад неће бити само њен, нити дискретан у многобројним холивудским љубавним авантурама.

Анђели пакла[уреди | уреди извор]

Након три неуспешна филма, Хјуз је 1930. направио „Анђеле пакла”, ратни филм епске ширине, о пилотима Краљевског ваздухопловства у Првом светском рату. За потребе снимања Хјуз је и сам полетео, срушио се, претрпео потрес мозга, пао у једнодневну кому и пробудивши се из ње отишао право на сет. Ангажовао је пилоте каскадере, а по Европи је накуповао много аутентичних британских, француских, немачких и америчких летелица из Првог светског рата. Филм је коштао тада рекордних 3,8 милиона долара, али Хјуз се није жалио кад је и сам схватио да неће вратити уложени новац, а камоли зарадити. Он је, наиме, већ добио нову играчку: током снимања положио је пилотски испит и добио дозволу, што га је одушевило.

Откако је, наиме, као 14-годишњак први пут летео авионом, постао је опседнут ваздухопловима. Та га опседнутост није напустила до краја живота, а непосредно је утицала на његове прве пословне потезе и успехе. Једном се 1932. чак, да би од темеља научио како функционишу велике ваздухопловне компаније, под лажним именом, запослио прво као достављач, а потом и као копилот у Американ ерлајнсу, али је убрзо откривен. За разлику од осталих челних људи у авиоиндустрији тог времена, Хјуз је радије време проводио у кокпиту, него у дворанама за састанке. Након оснивања Хјуз еркрафт компаније у Калифорнији,[9] већ је знатно увећао свој иметак, те је даровао властити профит у том послу за покретање Медицинског института „Хауард Хјуз”, који и данас постоји.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Simkin, John. "Howard Hughes".Архивирано јун 3, 2013 на сајту Wayback Machine Spartacus Educational. Retrieved: June 9, 2013.
  2. ^ „Howard R. Hughes”. UNLV Howard R. Hughes College of Engineering. Приступљено 18. 7. 2018. 
  3. ^ „The Racket (1928)”. Turner Classic Movies. Приступљено 14. 8. 2017. 
  4. ^ „Hell's Angels”. Turner Classic Movies. Приступљено 14. 8. 2017. 
  5. ^ Breo, Dennis (30. 7. 1979). „Howard Hughes' Doctor Gives a Chilling Description of His Strange Patient's Final Hours”. People. New York City: Meredith Corporation. Приступљено 18. 1. 2015. 
  6. ^ а б "Howard Hughes." Архивирано јануар 3, 2006 на сајту Wayback Machine MSN Encarta online, October 21, 2009. Retrieved: January 5, 2008.
  7. ^ „American National Biography Online: Hughes, Howard”. www.anb.org. Приступљено 15. 8. 2017. 
  8. ^ "Howard Hughes." U.S. Centennial of Flight Commission, 2003. Retrieved: January 5, 2008.
  9. ^ „Howard Hughes, Our Company, History”. Howard Hughes Company Website. Приступљено 6. 11. 2017. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Barkow, Al. Gettin' to the Dance Floor: An Oral History of American Golf. Short Hills, New Jersey: Burford Books, 1986. ISBN 1-58080-043-2.
  • Barton, Charles. Howard Hughes and his Flying Boat. Fallbrook, CA: Aero Publishers, 1982. Republished in 1998, Vienna, VA: Charles Barton, Inc. ISBN 0-9663175-0-5.
  • Barlett, Donald L. and James B. Steele. Empire: The Life, Legend and Madness of Howard Hughes. New York: W.W. Norton & Company, 1979. ISBN 0-393-07513-3, republished in 2004 as Howard Hughes: His Life and Madness.
  • Bellett, Gerald. Age of Secrets: The Conspiracy that Toppled Richard Nixon and the Hidden Death of Howard Hughes. Stillwater, Minnesota: Voyageur Press, 1995. ISBN 0-921842-42-2.
  • Blackman, Tony Tony Blackman Test Pilot Grub Street, 2009, ISBN 978-1-906502-28-7
  • Brown, Peter Harry and Pat H. Broeske. Howard Hughes: The Untold Story. New York: Penguin Books, 1996. ISBN 0-525-93785-4.
  • Burleson, Clyde W. The Jennifer Project. College Station, Texas: Texas A&M University Press, 1997. ISBN 0-89096-764-4.
  • Dietrich, Noah and Bob Thomas. Howard: The Amazing Mr. Hughes. New York: Fawcett Publications, 1972. ISBN 978-0-04-490256-0.
  • Drosnin, Michael. Citizen Hughes: In his Own Words, How Howard Hughes Tried to Buy America. Portland, Oregon: Broadway Books, 2004. ISBN 0-7679-1934-3.
  • Hack, Richard. Hughes: The Private Diaries, Memos and Letters: The Definitive Biography of the First American Billionaire. Beverly Hills, California: New Millennium Press, 2002. ISBN 1-893224-64-3.
  • Herman, Arthur. Freedom's Forge: How American Business Produced Victory in World War II. New York: Random House, 2012. ISBN 978-1-4000-6964-4.
  • Higham, Charles. Howard Hughes: The Secret Life, 1993.
  • Irving, Clifford. The Hoax. New York: E. Reads Ltd., 1999. ISBN 978-0-7592-3868-8.
  • Klepper, Michael and Michael Gunther. The Wealthy 100: From Benjamin Franklin to Bill Gates—A Ranking of the Richest Americans, Past and Present. Secaucus, New Jersey: Carol Publishing Group, 1996. ISBN 978-0-8065-1800-8
  • Marrett, George J. Howard Hughes: Aviator. Annapolis, Maryland: Naval Institute Press, 2004. ISBN 1-59114-510-4.
  • Kistler, Ron. I Caught Flies for Howard Hughes. Chicago: Playboy Press, 1976. ISBN 0-87223-447-9.
  • Lasky, Betty. RKO: The Biggest Little Major of Them All, 2d ed . Santa Monica, California: Roundtable, 1989. ISBN 0-915677-41-5.
  • Maheu, Robert and Richard Hack. Next to Hughes: Behind the Power and Tragic Downfall of Howard Hughes by his Closest Adviser. New York: Harper Collins, 1992. ISBN 0-06-016505-7.
  • Moore, Terry. The Beauty and the Billionaire. New York: Pocket Books, 1984. ISBN 0-671-50080-5.
  • Moore, Terry and Jerry Rivers. The Passions of Howard Hughes. Los Angeles: General Publishing Group, 1996. ISBN 1-881649-88-1.
  • Parker, Dana T. Building Victory: Aircraft Manufacturing in the Los Angeles Area in World War II, Cypress, California: Dana T. Parker Books, 2013. ISBN 978-0-98979-060-4.
  • Phelan, James. Howard Hughes: The Hidden Years. New York, Random House, 1976. ISBN 0-394-41042-4.
  • Real, Jack. The Asylum of Howard Hughes. Philadelphia: Xlibris Corporation, 2003. ISBN 1-4134-0875-3.
  • Thomas, Bob. Liberace: The True Story. New York: St. Martin's Press, 1987. ISBN 0-312-01469-4.
  • Tierney, Gene with Mickey Herskowitz. Self-Portrait. New York: Peter Wyden, 1979. lSBN 0-883261-52-9.
  • Weaver, Tom. Science Fiction and Fantasy Film Flashbacks: Conversations with 24 Actors, Writers, Producers and Directors from the Golden Age. New York: McFarland & Company, 2004. ISBN 0-7864-2070-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]