Цигански романсеро
| Ciganski romansero | |
|---|---|
 Ciganski romansero, omot knjige | |
| Nastanak | |
| Autor | Federiko Garsija Lorka |
| Zemlja |  Španija |
| Jezik | španski |
| Sadržaj | |
| Žanr / vrsta dela | poezija |
| Tema | spajanje mitološkog i tradicionalnog |
| Mesto i vreme radnje | Andaluzija |
| Izdavanje | |
| Izdavanje | 1928. |
| Hronologija | |
| Prethodnik | Canciones |
| Naslednik | Odes |
| Tekst | Ciganski romansero (Vikizvornik) |
Ciganski romansero (često prevedene na engleski kao Ciganske balade) je zbirka poezije španskog pisca Federika Garsije Lorke. Prvi put objavljena 1928. godine, sastoji se od osamnaest romansa sa temama kao što su noć, smrt, nebo i mesec. Sve pesme se bave romskim narodom i njihovom kulturom, ali samo kao tema koja je nosila širu poruku koju je pesnik pokušavao da prenese.
Ciganske balade su odmah postale popularne i ostaju najpoznatija knjiga poezije Garsije Lorke.[1] Bila je to veoma stilizovana imitacija balada i pesama koje su se još uvek pričale širom španskog sela. Sam Garsija Lorka opisao je delo kao „rezbareni oltarski komad“ Andaluzije sa „ciganima, konjima, arhanđelima, planetama, njenim jevrejskim i rimskim povetarcima, rekama, zločinima, svakodnevnim dodirom švercera i nebeskom notom nage dece Kordobe. Knjiga koja jedva da izražava vidljivu Andaluziju, ali u kojoj drhti skrivena Andaluzija“.[1] Knjiga mu je donela slavu širom Španije i latinoameričkog sveta; tek mnogo kasnije u životu stekao je značaj kao dramaturg.
Pisac će do kraja života tragati za elementima andaluzijske kulture, pokušavajući da pronađe njenu suštinu ne pribegavajući „slikovitosti“ ili klišejskoj upotrebi „lokalne boje“.[1]
Struktura[uredi | uredi izvor]
Likovi[uredi | uredi izvor]
Okarakterisan kao Rom, Lorka je zadržao svoje ideologije i osobine. Tretman ljudi i žena dela je veoma tradicionalan, uslovljen vremenom u kome se nalaze.
- Čovek. Zadržava uglavnom pasivan stav, jer u predstavi žale ili jadikuju samo žene. Muškarci predstavljaju osobine zrelosti, dobrog razuma i sposobnosti reagovanja. Ističe se gotovo potpuno odsustvo fizičkih opisa muškaraca.
- Žena. Izgleda detaljno opisano i fizički i psihički. U predstavi su slabi likovi pred teškoćama, čime muški lik dobija na snazi. Lorka ih opisuje sa grivom crne kose, tretirajući ih kao nešto veoma senzualno i erotično. Soledad Montoja ili ciganska monahinja predstavljaju ono što žene znače Romima.
Stil[uredi | uredi izvor]
Lorka namerava da spoji narativni jezik sa lirskim, a da nijedno od njih ne izgubi na kvalitetu. Dakle, uključuje tradiciju balada: priče koje počinju in medias res i imaju nedovršen završetak, opise, naratora i dijaloge u direktnom stilu između likova. Ponekad se ovaj dijalog proširi na naratora.[2]
Konstrukcija[uredi | uredi izvor]
Federiko Garsija Lorka stilizuje romski svet, daleko od kostimbrizma i folklorne tipičnosti. Romansero se može podeliti u dve serije, ostavljajući po strani tri arhanđela koji simbolizuju Kordobu, Granadu i Sevilju. Prva serija je više lirska, sa dominantnim prisustvom žena, druga je epskija i dominiraju muškarci.
Ciganin se, zbog svojih verovanja i kodeksa, sudara sa dve stvarnosti; ljubav i „drugi“ koji zadiru u njihova prava ili prestiž, ljude svoje rase ili društvo koje ih marginalizuje i tlači, čije je oružano krilo Civilna garda, a obično završava krvlju i smrću. Ljubav, lična prava, uverenja, dovode do smrti ili teško zaceljive moralne rane.
Značajna je romansa o Španskoj civilnoj gardi, koja nije baš simpatično predstavljena i koja u predstavi preuzima antagonističku ulogu.
Pesme[uredi | uredi izvor]
- Romansa mesečarka
- Romansa luni
- Dragoceni i vazduh
- Tuča
- Ciganska monahinja
- Neverna žena (posvećena Lidiji Kabreri "i njenoj smelosti")
- Romansa crnog penala (posvećena Hozeu Navaru Pardu)
- San Migel (Grenada)
- San Rafael (Kordoba)
- San Gabrijel (Sevilja)
- Hapšenje Antonjita el Kambora na putu za Sevilju
- Smrt Antonita el Kamborija
- Mrtva od ljubavi (posvećeno Margariti Manso)
- Romantika pozvanog
- Romansa španske civilne garde
- Mučeništvo Santa Olale
- Don Pedrovo ruganje na konju
- Tamar i Amnon
Reference[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
- ^ a b v Lorca, Federico García. Selected Poems (na jeziku: engleski).
- ^ Nusch, Carlos Javier (2018). „Discurso narrativo y discurso lírico en Romance Sonámbulo de Federico García Lorca” (na jeziku: španski). ISBN 978-987-3926-40-2.
