Портал:Шпанија
ПОРТАЛ ШПАНИЈА
.svg)
Шпанија је држава у југозападној Европи. Граничи се са Португалом на западу и Француском и Андором на североистоку. Излази на Средоземно море на југу и истоку и Атлантски океан на северу и северозападу, европски део Гибралтара граничи с Шпанијом. Главни град је Мадрид. У саставу Шпаније се такође налазе и два архипелага: Балеарска острва у Средоземном мору и Канарска острва у Атлантском океану. Сеута и Мелиља (две енклаве на северу афричког континента са статусом аутономних градова), као и Ливија (ексклава у француским Пиринејима), такође припадају шпанској држави.
Шпанија је чланица Уједињених нација, Европске уније и НАТО савеза.
Изабрани чланак
Малага (шп. Málaga) је после Севиље други по величини град аутономне заједнице Андалузије и главни град покрајине Малага. Малага је са 565.000 становника око пети град у Шпанији по броју становника.
Налази се на крајњем западу Медитерана, на нешто више од 100 километара од Гибралтара. Демографски, Малага је најгушће насељен град Косте дел Сол. Окружена је планинским венцима, а две реке, Гвадалмендина и Гвадалорсе, пролазе кроз град и уливају се у Медитеранско море.
Град Малагу су основали феничански морепловци у 8. веку пре нове ере, мада постоје индиције о постојању иберског насеља. Феничани оснивају колонију Малака на ушћу реке Гвадалорсе у море. Феничански период је трајао од 770. до 550. године п.н.е. Набукодоносор осваја феничанске територије око 570. године, те Малага прелази у руке Картагињана.
У 3. веку п.н.е, са Пунским ратовима, цела територија Иберијског полуострва, па и Малага, прелазе у руке Римљана. Под римском влашћу, Малага ће напредовати економски и културно. Флавијевска династија започиње изградњу луке Малаге, са Августом на власти се гради Римски театар, а цар Тит Веспазијан, који је припадао Флавијевској династији, ће доделити Малаги привилегије римске општине.
Око 411. године, германска племена пустоше обале Малаге. Јустинијан покушава да обнови Римско царство, те у том напору, осваја између осталих, и територију Малаге, али ће је напустити 623. године због надирања Визигота.
Изабрана слика
Да ли сте знали да...
- ...се у саставу Шпаније налазе две енклаве на северу Африке са статусом аутономних градова?
- ...је Шпанија после САД земља која прима највећи проценат имиграната на свету?
- ...се у Шпанији укупно налази 3.474 Срба?
- ...се у Шпанији говоре четири језика, од којих су три романска а један је толико стар да му се ни порекло са сигурношћу не зна?
- ...је Шпанија друга земља у свету по количини потрошње рибе, одмах после Јапана?
- ... да је прва машина за производњу чоколаде направљена у Барселони 1780. године?
Сјајни чланци
Обавештења
Уколико пишете неки општи кратак чланак (клицу) везан за Шпанију, на дно додајте, у зависности од тога о ком појму се ради, један од следећих шаблона за клице:
- {{Клица-град-Шпанија}}
- {{Клица-владар-Шпанија}}
- {{Клица-историја-Шпанија}}
- {{Клица-књижевност-Шпанија}}
- {{Клица-историја-Америка}}
Уколико тема ваше клице не одговара ни једној од горе датих, ставите општи клица-шаблон:
- {{Клица-Шпанија}}
Изабрана биографија
Ернандо де Сото (шп. Hernando de Soto) (Екстремадура 1496. или 1500 — 21. мај 1542, Мисисипи у Арканзасу) је био шпански морепловац, истраживач и конкистадор. Имао је значајну улогу у освајању Панаме, Никарагве и Перуа заједно са Франсиском Пизаром. Његов највећи подухват је експедиција у северну Америку, данашње САД, где је отишао у потрагу за Елдорадом.
Тачан датум рођења Ернанда де Сота није познат. Он сам је 1535. говорио да му је око 35 година, а 1536. тврдио је да му је око 40 година. Већ као 14-годишњак је, захваљујући добрим породичним везама, отишао у Нови свет. Де Сото је био другорођени син, од четворо деце идалга Франсиска Мендеза де Сота (шп. Francisco Méndez de Soto) и Леоноре Аријас Тиноко (шп. Leonor Arias Tinoco). Де Сото је знао да не може рачунати на своју породицу што се материјалне потпоре тиче, па је пошао "трбухом за крухом". Помогао му је рођак Педро Руиз де Сото (шп. Pedro Ruíz de Soto), познати учесник у реконкисти Севиље (шп. Sevilla).
Категорије
Потребно урадити
Потребно направити:
Casa de Contratación,
Адолфо Суарез,
Азукар морено,
Базелски мировни споразум
Бенито Перез Галдос,
Бурбонска Шпанија,
Велика џамија у Кордови,
Ветонци,
Народни фронт (Шпанија),
Други марокански рат,
Емират Гранада,
Кубански рат за независност,
Мануел Годој,
Мануел Фрага,
Мариниди,
Хосе Антонио Примо де Ривера,
Османско-хабзбуршки ратови,
Период владавине Изабеле II у Шпанији,
Петрониља од Арагона,
Побуна мориска у Гранади,
Просветитељство у Шпанији,
Револуција 1868. (Шпанија),
Рестаурација апсолутизма у Шпанији,
Рестаурација Бурбонске династије у Шпанији,
Сабори у Толеду,
Саламанканска школа,
Славна револуција (Шпанија),
Споразум у Гранади,
Трећи мај 1808.,
Универзитет у Паленсији,
Универзитет у Саламанки,
Устанак комунероса,
Хабсбуршка Шпанија,
Шпанија под Франком,
Шпанија у преисторији,
Шпанска транзиција,
Шпански Мароко...
Потребно средити:
Потребно проширити:
Историја Шпаније, Златни век шпанске књижевности Лопе де Вега, Каледрон, Рамон Менендес Пидал, Валенсија, Логроњо, Риоха, Баски, Коста Дорада, Коста Брава, Краљевина Леон, Фернандо Саватер, Чафаринска острва
