Pređi na sadržaj

Crkva Svetih kraljevskih mučenika (Hua Hin)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Crkva Svetih kraljevskih mučenika (Hua Hin)
Cerkovь vo imя Svяtыh Carstvennыh strastoterpcev
Osnovne informacije
LokacijaHua Hin pokrajina Pračujap Kiri Kan
Religijapravoslavlje
JurisdikcijaRuska pravoslavna crkva
EparhijaTajlandska eparhija
GradHua Hin]
Država Tajland
VlasništvoRuska pravoslavna crkva
Arhitektonski opis
Tip arhitekturecrkva
OsnivačSveti Sinod Ruske pravoslavne crkve
Početak izgradnje2014.
Završetak izgradnje2015.

Crkva Svetih kraljevskih mučenikajedan je od hramova Tajlandske eparhije Ruske pravoslavne crkve, koji se nalazi u gradu Hua Hin, provincija Pračujap Kiri Kan, u Kraljevini Tajland.[1]

Položaj i status[uredi | uredi izvor]

Provincije Pračujap Kiri Kan u kojoj se nalazi crkva

Crkva Svetih kraljevskih mučenika se nalazi u gradu Hua Hin primorskom odmaralište na Tajlandu, na severnom delu Malajsko poluostrvo, otprilike 200 km južno od Bankoka. Regija ima 85,099 stanovnika i prostire se na 101 km², i jedan je od osam okruga provincije Pračujap Kiri Kan. Hua Hin je blisko povezan sa tajlandskom kraljevskom porodicom. Samo na 25 km udaljenosti od Hua Hina, u provinciji Pračujap Kiri Kan nalaze se brojne turističke atrakcije, između ostalog Nacionalni Park i istorijski gradovi.[2]

Crkva Svetih kraljevskih mučenika u Huan Hinu (kao deo Fondacija Pravoslavna hrišćanska crkva na Tajlandu), kao i ostale crkve na Tajlandu pod crkvenom je jurisdikcijom pravoslavnog patrijarha moskovskog i cele Rusije, kao garanta čistote pravoslavne hrišćanske vere.[3]

Panorama Huin Hana u kome se nalazi Crkva Svetih kraljevskih mučenika

Istorija[uredi | uredi izvor]

Pravoslavlje na Tajlandu  je hrišćanska denominacija koja je se javila u ovoj zemlji u 20. veku. Pravoslavlje kao veru prihvatilo je oko 0,002% stanovništva zemlje (hiljadu ljudi 2010. godine), ne računajući pravoslavne vernike koji dolaze u ovu zemlju na odmor ili službeno u njoj borave.[4] Pravoslavlje u Tajlandu propagira Eparhija tajlandska, koja je pod jurisdikcijom Moskovske patrijaršije i koja organizaciono objedinjuje većinu pravoslavnih hrišćana u ovoj državi.[4]

Prvi kontakti sa pravoslavljem[uredi | uredi izvor]

Godine 1863. godine došlo je do prvih kontakata između Rusa i Sijamaca - mornara dva ruska broda koja su posetili glavni grad Sijama, Bangkok. U narednim decenijama sijamsko tlo posećivali su mornari, putnici i diplomate iz Rusije, predstavnici kraljevske kuće Romanovih i vođe budističke sanghe istočnog Sibira.[4]

O prelazu iz 19. u 20. vek, može se govoriti kao o periodu u kome je došlo do kontaktima dveju zemalja u oblasti proučavanju međusobnih kulturnih fenomena.[4]

Tadašnja Rusija je bila jedna od najjačih sila na svetu, a pravoslavlje je bila državna religija u zemlji, ali Ruska pravoslavna crkva nikada sebi nije dozvolila besceremonijalno, nasilno mešanje u politički, kulturni i verski život Tajlanda (Sijama).[5] To je zbog činjenice da je Rusija prvobitno formirana kao evroazijska multinacionalna država, bila programirana samom stvarnošću da priznaje i poštuje druge kulturne i verske tradicije.[4]

Posebnu ulogu u razvoju rusko-sijamskih odnosa odigrala je poseta Sijamu naslednika - cesareviča Nikolaja Aleksandroviča, budućeg cara Nikolaja II koji je u periodu od 1890.do 1891. putovao po zemljama Istoka. i 19-24. marta 1891. na poziv kralja Čulalongkorna (Rama V), posetio Bangkok. Sledio je i njihov novi susret u Sankt Peterburgu 1897. godine.[5][4]

Istovremeno, u Sankt Peterburgu je postignut dogovor o uspostavljanju diplomatskih odnosa između dve zemlje. Tokom posete, nekoliko desetina Sijamaca upoznalo se sa istorijskim i kulturnim znamenitostima Sankt Peterburga i Moskve, prvi put saznalo o Pravoslavlju. Sam kralj Čulalongkorn, princ-naslednik Vačiravud, drugi prinčevi, ministri, članovi kraljeve pratnje, između ostalog, posetili su Sabornu crkvu Hrista Spasitelja, hramove Moskovskog Kremlja, grobnicu porodice Romanov u Novospaski manastir.[4]

U prvoj polovini 20. veka, tokom „hladnog rata“ između dve svetske supersile – SSSR-a i SAD, Tajland je definitivno bio na strani ove druge sile. Refleksno, posle pada komunističkog režima i raspada SSSR-a, decenijama propagiran oprez mnogih zemalja preneo se i na novu Rusiju. Trebalo je mnogo vremena i truda da Tajlanđani shvate suštinu onoga što se dogodilo u Rusiji i novu realnost.

Kaako pravoslavlje nikada ranije nije bilo zastupljeno na Tajlandu (Sijamu) stoga je stvaranje nove pravoslavne zajednice i pojava stranog duhovnika naišla na različite reakcije. Vlasti su prvo odbile državno priznanje Ruske pravoslavne crkve na Tajlandu kao nove verske konfesije.[4]

Nakon što je novoformirana parohija Svetog Nikole Ruske pravoslavne crkve (MP) u Bangkoku postavila malu crkvu u pomoćnoj prostoriji i počela da obavlja statutarne službe, pored vernika koji govore ruski, hram su počeli aktivno da posećuju i pravoslavni Rumuni, koji takođe nisu bili zadovoljni služenjem bogosluženja u katoličkoj crkvi . Od posebnog značaja je bio dolazak u crkvu Svetog Nikole gospodina Konstantina Sureskua, koji je u to vreme bio otpravnik poslova Rumunije na Tajlandu, i njegove supruge Kornelije Suresku, duboko pravoslavnih i crkvenih ljudi. Za njima, ostali verni Rumuni su krenuli u Nikoljdansku parohiju.[4]

Postepeno i teškom mukom prevaziđena je opreznost tajlandskih vlasti prema Ruskoj pravoslavnoj crkvi, nakon dobrih kontakta između Predstavništva Ruske pravoslavne crkve i Kraljevskog doma Tajlanda.[4] Kasnije, zahvaljujući većem razumevanju sa tajlandskim vlastima, a na osnovu prava privatne svojine, postalo je moguće izgraditi prve pravoslave crkve, na Tajlandu.[4]

Početkom 2008. godine Tajlandske vlasti, imajući u vidu višegodišnju delatnost pravoslavne zajednice na Tajlandu, prepoznale su je kao korisnu, u skladu sa interesima Kraljevine, za jačanje verskih i moralnih osnova društva.[4]

Osnivanje parohije[uredi | uredi izvor]

Od 1990-ih ruski turisti su počeli masovno da dolaze na Tajland da se odmore. Kao odgovor na brojne apele pravoslavnih vernika, Sveti Sinod Ruske pravoslavne crkve je na svom zasedanju 28. decembra 1999. godine doneo odluku da se u Bangkoku otvori parohija Svetog Nikole. Nakon registracije pravoslavne zajednice na Tajlandu 20. juna 2008. godine kao pravnog lica u formatu javnog fonda, postalo je moguće stvaranje pravoslavnih parohija u drugim mestima.[1] U osnovi, pojavili su se tamo gde je živeo ili se odmarao veliki broj građana zemlje bivšeg SSSR-a. U osnovi, to su bila odmarališta: Pataja , Puket , Koh Samui. Jedno takvo odmaralište bio je Hua Hin, gde je došlo do povećanja ruskog prisustva krajem 2000-ih i početkom 2010-ih. Kao što je arhimandrit Oleg (Čerepanin) primetio:[6]

Sunarodnici često kupuju nekretnine ovde. U Hua Hinu već postoji ruski restoran, formirana je i sopstvena dijaspora. I, naravno, postojala je potreba za pravoslavnom crkvom.[6]

Predstavnik Ruske pravoslavne crkve u Kraljevini Tajland, arhimandrit Oleg (Čerepanin), 29. jula 2012. godine , posle nedeljne Liturgije u Hramu Svetog Nikole u Bangkoku, primio je grupu pravoslavnih vernika iz grada Hua Hina, koji su izrazili želju da osnuju punopravnu crkvenu parohiju u Hua Hinu i izgrade pravoslavnu crkvu u ovom odmaralištu. U to vreme Hua Hinu najbliža pravoslavna crkva bila je u Uspenskom manastiruu provinciji Račaburi, 120 kilometara od Hua Hina, što je vernicima otežavalo česte posete hramu. Inicijativnoj grupi parohije dat je blagoslov da se pobrine za izbor odgovarajućeg zemljišta. Takođe je odlučeno da se razmatranje ovog pitanja nastavi direktno na licu mesta tokom zajedničkog putovanja u Hua Hin predstavnika Ruske pravoslavne crkve na Tajlandu arhimandrita Olega (Čerepanina) i predsednika Komiteta Fondacije Pravoslavne Crkve. na Tajlandu sveštenik Danijela Vanna.[7]

Arhimandrit Oleg (Čerepanin) je 4-5. aprila 2013. godine boravio na dvodnevnom radnom putu u Hua Hinu, gde se sastao sa parohijanima i pregledao parcele koje se mogu kupiti, a takođe se upoznao sa posebnostima građevinskih propisa u ovom gradu.[8] Tih dana doneta je zajednička odluka da se Patrijarhu Kirilu Ruske pravoslavne crkve obrati sa inicijativom za izgradnju pravoslavne crkve u jednom od drevnih letovališta Tajlanda, gradu Hua Hinu.[9]

Predstavništvo Ruske pravoslavne crkve na Tajlandu, zajedno sa Komitetom Fondacije Pravoslavne crkve na Tajlandu, donelo je zajedničku odluku o kupovini zemljišta u Hua Hinu veličine 800 m² u vlasništvo Fondacije Svete pravoslavne crkve na Tajlandu, i da na njemu po blagoslovu jerarhije otpočnu izgradnju novog pravoslavnog hrama.

Period izgradnje je određen za 2013. do 2014. godinu. U skladu sa ovom odlukom, sveštenik Daniel Vanna, predsednik Fondacije Pravoslavne crkve na Tajlandu, posetio je Hua Hin 15. maja 2013. godine i sklopio ugovor o kupovini zemljišta u vlasništvu Pravoslavne crkve na Tajlandu.[10]

Kada se raspravljalo o pitanju među osobljem misije u čiju će čast biti podignut novi hram, iz parohije Puketa podnet je predlog da se hram nazove u čast Kraljevskih Stradonoša.[11] Ova odluka je usledila najverovatnije zbog sledećih činjenica:

  • da je car Nikolaj II dok je još bio carević, posetio Hua Hin prilikom posete Sijamu tokom svog istočnog putovanja i tako je postao jedini pravoslavni svetac koji je kročio na tlo Tajlanda.[11]
  • da se 2013. godine proslavlja 400. godišnjica dinastije Romanov,
  • da je Hua Hin je bila letnja rezidencija kralja Tajlanda, monarha značajnog za narod Tajlanda i status grada kao kraljevske rezidencije.[11]

Predstavnik Ruske pravoslavne crkve na Tajlandu arhimandrit Oleg (Čerepanin) podržao je odluku i 19. maja iste godine poslao je na odobrenje jerarhiji.[9] Dana 23. jula iste godine dobijen je patrijaršijski blagoslov za izgradnju novog pravoslavnog hrama u Tajlandu.[12]

Građevinski radovi[uredi | uredi izvor]

Zahvaljujući finansijskoj pomoći filantropa, dobrotvora i brižnih ljudi, odlučeno je da se kupi mala parcela u centralnom delu grada (64/172, Tambon Nong Kae, Soi 102, Ampoe Hua Hin, Shang Vat Pračuap Kiri Kan).[9] Prvobitni nacrt hrama sastavljen je u Rusiji.[3]

U avgustu 2013. godine, po završetku izgradnje hrama Vaznesenja Gospodnjeg na ostrvu Ko Samui, tim tajlandskih neimara, koji je izgradio ovaj hram, prebačen je u Hua Hin da izvede zemljišne i druge radove na budućem hramu.[9]

Vlasti grada Hua Hin su 14. oktobra 2013. godine, nakon što su završile razmatranje projektne dokumentacije, izdale zvaničnu dozvolu za izvođenje građevinskih radova na pravoslavnom hramu u gradu u ime Svetih kraljevskih mučenika.[13]

Dana 7. februara 2014. godine na gradilište je stigao arhiepiskop Marko (Golovkov) , šef Kancelarije Moskovske Patrijaršije za institucije u inostranstvu, koji je posetio Tajland i obavio obred polaganja kamena temeljca za crkvu.[14] Rusku zajednicu u Hua Hinu do tada je činilo oko 300 ljudi.[15]

Od 6. do 9. avgusta 2014. godine, arhimandrit Oleg (Čerepanin) je posetio gradilište, gde se upoznao sa dinamikom građevinskih radova, naredio da se nivo tla u oblasti hrama podigne za 1,2 m i odobrio odluku Odbora Fondaciji pravoslavne crkve na Tajlandu o dodatnom izdvajanju od 1.800.000 tajlandskih bata za izvođenje ovih radova.[16]

Dana 3. septembra 2014. godine, protojerej Danilo Vanna, predsednik Odbora Fondacije Pravoslavne Crkve na Tajlandu, posetio je gradilište, gde se upoznao sa tokom građevinskih i završnih radova, a takođe je dao uputstva za rukovođenje izgradnjom. Tim na uređenju unutrašnjosti hrama i potpisao je ugovor za klimatizaciju hrama i stambenih prostorija.[17]

Arhitektonsko obeležje unutrašnjeg uređenja bilo je ukrašavanje, kraljevskim i veličanstvenim obeležjima, gornjih delova betonskih stubova i hramskog nameštaja u tajlandskom stilu.[9]

Osvećenje crkve i kasnije aktivnosti[uredi | uredi izvor]

Dana 8. februara 2015. godine, na dan Novomučenika i ispovednika Ruske Crkve, Arhiepiskop Pjatigorski i Čerkeski Teofilakt (Kurjanov) , koji je stigao u Tajland, predvodio je osvećenje hrama i prvu liturgiju u novoosvećenom hramu.[18] Ova pravoslavna crkva bila je šesta podignuta na tajlandskom tlu.[19][20]

Kda se 15. februara 2015. u hramu pojavio nastojatelj jerej Andrej Ivaščenko, on je uložio mnogo truda u formiranje parohijske zajednice, formiranje dečje parohijske nedeljne škole i realizaciju drugih inicijative. Njegova supruga Marija postala je prva pravoslavna Tajlanđanka.[9]

Parohijani hrama, supružnici Viktor i Ksenija, pisali su 2015. godine:

Počela je da se organizuje mala parohija. Otac Andrej je predložio da se stvori nedeljna škola za decu i odrasle. Rado smo ga podržali. Svake nedelje vrata škole su otvorena za sve. Otac sa decom vodi časove slovenskog pisanja, na kojima oni marljivo zaključuju: Az, Buki, Vedi... Sa velikom pažnjom slušaju žitija svetaca i biblijske priče. Zatim sledi čas crtanja, modeliranja i animacije. Škola planira da nastavu dopuni časovima muzike i horskog pevanja <…> Trenutno imamo malo parohijana. To je zbog činjenice da ovde nema toliko stalno živih Rusa. Većina turista u Hua Hinu su zimovci koji se u proleće vraćaju u svoje rodne krajeve.[9]

U novembru 2016. jerej Andrej Ivaščenko je premešten na službu u parohiju u gradu Čijang Maj na severu Tajlanda, a rektor je postao jeromonah Aleksandar (Vaščenko) , koji je prethodno služio kao drugi sveštenik crkve Svih Svetih u Pataji.[9]

Dana 6. oktobra 2017. godine, u skladu sa odlukom Fondačkog odbora Pravoslavne crkve na Tajlandu, uz pomoć dobrotvora, otpočela je popravka prostora oko hrama, koji je pretrpeo značajno sleganje nasipnog tla.[21]

U hram su 25. septembra 2018. godine iz Rusije dopremljena zvona ukupne težine 200 kg, koja su izlili majstori livnice Anisimovske fabrike zvona – preduzeća Vera u Voronježu. [22] Zvona je 25. novembra 2018. godine, na kraju Božanstvene Liturgije, osveštao jeromonah Aleksandar (Vaščenko).[23]

Opšte informacije[uredi | uredi izvor]

Vrata hrama su otvorena za sve od 8 do 20 časova.[9]

Nedeljom i praznicima služe se večernja Liturgija (17.00) i Sveta Liturgija (09.00).

Nastojatelj hrama jeromonah Aleksandar (Vaščenko) je uvek na raspolaganju ruskom narodu, spreman da sasluša, prihvati Ispovest, razgovara i blagoslovi.[9]

U ovom hramu, uprkos maloj zajednici, počeli su da se održavaju zanimljivi godišnji društveni i crkveni sastanci i koncerti, kao i događaji sa učešćem Izvanrednog ambasadora Ruske Federacije u Tajlandu.[11]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Oficialьnый veb-saйt Pravoslavnoй Cerkvi v Tailande (Moskovskiй Patriarhat)”. www.orthodox.or.th. Arhivirano iz originala 10. 08. 2016. g. Pristupljeno 2022-04-22. 
  2. ^ Limited, Bangkok Post Public Company. „Thai Riviera”. Bangkok Post. Pristupljeno 2022-04-23. 
  3. ^ a b „Pravoslavie v Tailande - Oficialьnый veb-saйt Pravoslavnoй Cerkvi v Tailande (Moskovskiй Patriarhat)”. www.orthodox.or.th. Arhivirano iz originala 10. 08. 2016. g. Pristupljeno 2022-04-19. 
  4. ^ a b v g d đ e ž z i j k „Pravoslavie v Tailande - Oficialьnый veb-saйt Pravoslavnoй Cerkvi v Tailande (Moskovskiй Patriarhat)”. www.orthodox.or.th. Arhivirano iz originala 10. 08. 2016. g. Pristupljeno 2022-04-19. 
  5. ^ a b Op. po: Rusija-Siam 1863-1917: Dokumenti i materijali. 1997. S. 121-122.
  6. ^ a b „KOROLEVSTVO SEMI PRAVOSLAVNЫH HRAMOV”. prichod.ru. Pristupljeno 2022-04-23. 
  7. ^ „Oficialьnый veb-saйt Pravoslavnoй Cerkvi v Tailande (Moskovskiй Patriarhat) - novostь «V kurortnom gorode Tailanda Huahine planiruetsя postroitь Pravoslavnый hram.» ot 29 iюlя 2012 goda”. www.orthodox.or.th. Pristupljeno 2022-04-23. 
  8. ^ „Oficialьnый veb-saйt Pravoslavnoй Cerkvi v Tailande (Moskovskiй Patriarhat) - novostь «Arhimandrit Oleg (Čerepanin) posetil s rabočim vizitom g. Huahin» ot 5 aprelя 2013”. www.orthodox.or.th. Pristupljeno 2022-04-23. 
  9. ^ a b v g d đ e ž z i „O hrame”. Hram Svяtыh Carstvennыh Strastoterpcev v g. Huahin Tailand (na jeziku: ruski). 2013-01-19. Pristupljeno 2022-04-23. 
  10. ^ „Oficialьnый veb-saйt Pravoslavnoй Cerkvi v Tailande (Moskovskiй Patriarhat) - novostь «Kuplen učastok zemli dlя stroitelьstva Pravoslavnogo hrama v Huahine» ot 15 maя 2013 goda”. www.orthodox.or.th. Pristupljeno 2022-04-23. 
  11. ^ a b v g „Kseniя Bыčkova. Kak taйcы čestvovali Imperatora Nikolaя / Pravoslavie.Ru”. pravoslavie.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2022-04-23. 
  12. ^ „Oficialьnый veb-saйt Pravoslavnoй Cerkvi v Tailande (Moskovskiй Patriarhat) - novostь «Polučeno patriaršee blagoslovenie na stroitelьstvo novogo pravoslavnogo hrama v Tailande» ot 23 iюlя 2013”. www.orthodox.or.th. Pristupljeno 2022-04-23. 
  13. ^ „Oficialьnый veb-saйt Pravoslavnoй Cerkvi v Tailande (Moskovskiй Patriarhat) - novostь «Vыdano oficialьnoe razrešenie na stroitelьstvo pravoslavnogo hrama v g. Huahin» ot 14 oktяbrя 2013 goda”. www.orthodox.or.th. Pristupljeno 2022-04-23. 
  14. ^ „Oficialьnый veb-saйt Pravoslavnoй Cerkvi v Tailande (Moskovskiй Patriarhat) - novostь «Zakončilsя vizit arhiepiskopa Egorьevskogo Marka v Tailand» ot 20 fevralя 2014”. www.orthodox.or.th. Arhivirano iz originala 16. 11. 2018. g. Pristupljeno 2022-04-23. 
  15. ^ „Oficialьnый veb-saйt Pravoslavnoй Cerkvi v Tailande (Moskovskiй Patriarhat), novostь «Idet rabočiй vizit arhiepiskopa Egorьevskogo Marka v Tailand» ot 10 fevralя 2014”. www.orthodox.or.th. Arhivirano iz originala 16. 11. 2018. g. Pristupljeno 2022-04-23. 
  16. ^ „Oficialьnый veb-saйt Pravoslavnoй Cerkvi v Tailande (Moskovskiй Patriarhat) - novostь «Predstavitelь RPC v Tailande posetil g. Huahin» ot 9 avgusta 2014”. www.orthodox.or.th. Pristupljeno 2022-04-23. 
  17. ^ „Oficialьnый veb-saйt Pravoslavnoй Cerkvi v Tailande (Moskovskiй Patriarhat) - novostь «Hod stroitelьstva pravoslavnogo hrama v g. Huahin» ot 3 sentяbrя 2014 goda”. www.orthodox.or.th. Pristupljeno 2022-04-23. 
  18. ^ „V taйskom gorode Huahin osvяtili pravoslavnый hram / Novosti / Patriarhiя.ru”. Patriarhiя.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2022-04-23. 
  19. ^ Novosti, R. I. A. (2015). „Novый pravoslavnый hram osvящen v Tailande”. RIA Novosti (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2022-04-23. 
  20. ^ DROBOTOV, Alekseй (2015-02-17). „Arhiepiskop Pяtigorskiй i Čerkesskiй Feofilakt založil pravoslavnый hram v Tailande”. stav.kp.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2022-04-23. 
  21. ^ „Oficialьnый veb-saйt Pravoslavnoй Cerkvi v Tailande (Moskovskiй Patriarhat) - novostь «Načalisь remontnыe rabotы v hrame Sv. Carstvennыh Strastoterpcev g. Huahina» ot 6 oktяbrя 2017 goda”. www.orthodox.or.th. Pristupljeno 2022-04-22. 
  22. ^ „Oficialьnый veb-saйt Pravoslavnoй Cerkvi v Tailande (Moskovskiй Patriarhat) - novostь «Kolokolьnый zvon v Huahine» ot 25 sentяbrя 2018 goda”. www.orthodox.or.th. Pristupljeno 2022-04-22. 
  23. ^ „Oficialьnый veb-saйt Pravoslavnoй Cerkvi v Tailande (Moskovskiй Patriarhat) - novostь «Osvящenie kolokolov» ot 26 noяbrя 2018 goda”. www.orthodox.or.th. Arhivirano iz originala 13. 11. 2017. g. Pristupljeno 2022-04-22. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mediji vezani za članak Crkva Svetih kraljevskih mučenika na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Црква_Светих_краљевских_мученика_(Хуа_Хин)&oldid=27816864”