Čošu petorka

Čošu petorka (jap. 長州五傑 „Chōshū Goketsu“) bili su pripadnici okruga Čošu koji su studirali u Engleskoj 1863. godine na Univerzitetu u Londonu pod profesorom Aleksandrom Vilijamom Vilijamsom. U periodu kada su otišli bila je još na snazi zabrana o putovanjima, sakoku, koja je skinuta tek 1866. godine.

Putovanje za Britaniju[uredi | uredi izvor]

Kada je okrug Čošu u tajnosti poslao ljude za Kinu (da izvide trenutnu svetsku politiku), uvideli su je odnos između Zapada i Istoka nepošten i da su mnoge zemlje Azije postale ili će uskoro postati kolonije. Imajući u vidu tehnologiju i znanje koje su Zapadne zemlje imale, znali su da bi u međusobnom sukobu Japan izgubio. Da bi to sprečili pokrenut je proces svrgavanja šogunata, ukidanje feudalne strukture i osavremenjivanje vojske a da bi to uspešno ispunili morali su poslati ljude koje bi pristupile zapadnom načinu učenja i koji bi doneli znanje i tehnologiju neophodnu da se Japan što brže razvije u modernu državu. Zato je Čošu za te potrebe odabrao pet mladih ljudi koji će otići da se školuju u Londonu,^[1] a nešto kasnije će to uraditi i okrug Sacuma koji će poslati 14 svojih članova na doškolovavanje 1865. godine.^[2]

Menadžer kompanije „Jardine Matheson“, uveo je mladež okruga Čošu, prerušene kao engleske mornare na brod kapetana Dž. S. Glovera po ceni putovanja od 1000 rjoa po osobi. Brod je bio namenjen za put do Šangaja gde je trebalo da budu prošvercovani na objektu koji bi prenosio opijum pre nego što se, podeljeni u dve grupe, otisnu za daleki put do Londona.

Uprkos zabrani, put je prošao u najboljem redu i kada su konačno došlo do svog odredišta, bili su predstavljeni profesoru Aleksandru Vilijamsu koji ih je uputio na dalje studiranje.

Inoue Karou i Ito Hirobumi, deo ove petorke koji će kasnije postati dvoje važnih državnika Japana, radili su na palubi parnog broda od 1500 tona „Pegazus“ na svom putovanju do Evrope. Oni su se takođe i prvi vratili u Japan kada su čuli da je Čošu han bio u opasnosti usled napada zapadne mornarice zbog želje da se zatvori Šimonoseki moreuz za trgovinu.

Identitet Čošu petorke[uredi | uredi izvor]

Ito Šunsuke (kasnije Ito Hirobumi; kasnije premijer Japana)
Inoue Monta (kasnije Inoue Kaoru; kasnije ministar spoljnih poslova)
Jamao Jozo kasnije studirao za inženjera u Andersonijanovom institutu u Glazgovu 1866-68 radeći svakednevno na brodogradilištu na reci Klajd.
Endo Kinsuke
Nomura Jakiči (kasnije Inoue Masaru)

Čošu petorka u moderno doba[uredi | uredi izvor]

Japanska filmska industrija je u čast ove petorke napravila film 2006. godine o njihovom putovanju i životu u Londonu.^[3]

Godine 2013. proslavljena je godišnjica od 150 nakon što je Čošu petorka započela svoje studije na Univerzitetu (UCL). Organizovano je više prigodinih programa u Japanu i Britaniji, slaveći taj period. U julu organizovana je proslava u Japanskoj ambasadi u Londonu i njenom Univerzitetu.