Pređi na sadržaj

Čuda Svetog Dimitrija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Prva strana "Čuda Svetog Dimitrija", rukopis iz 797. godine

Čuda Svetog Dimitrija (lat. Miracula Sancti Demetrii) je zbirka homilija iz 7. veka, pisana na grčkom jeziku, koja opisuje čuda Svetog Dimitrija, zaštitnika grada Soluna. Predstavlja prvorazredni istorijski izvor za istoriju Soluna i Balkana uopšte, posebno u pogledu slovenske invazije krajem 6. i početkom 7. veka, koju drugi savremeni izvori uglavnom zanemaruju.[1]

Tekst[uredi | uredi izvor]

Mozaik u crkvi Svetog Dimitrija u Solunu sa prikazom ličnosti koja se obično identifikuje sa arhiepiskopom Jovanom, autorom "Čuda Svetog Dimitrija", 7. vek

"Čuda Svetog Dimitrija" pisana su u dve knjige. Prva je sastavljena u periodu između 610. i 620. godine od strane Jovana, arhiepiskopa Soluna, a druga je sastavljena 680. godine.[2] Prva knjiga nabraja petnaest intervencija Svetog Dimitrija u Solunu od kojih se većina dogodila tokom episkopata Jovanovog prethodnika Euzebija. U toj knjizi opisano je izbijanje kuge u Solunu i opsada Soluna od strane Slovena i Avara. Ove epizode solunske istorije pisane su u obliku propovedi[3].

Druga knjiga se razlikuje po stilu i bliža je stvarnim istorijskim događajima. Nepoznati autor je očevidac događaja koje opisuje ili ih je zabeležio na osnovu svedočenja očevidaca ili njihovih pisanih beleški. On piše o slovenskoj invaziji i naseljavanju Balkana, uključujući i niz opsada Soluna od strane Slovena i Avara, koji su kulminirali u velikom napadu iz 677. godine kada je Solun čak dve godine bio pod opsadom. Jovan prikazuje Slovene kao varvare, dok je nepoznati autor druge knjige "Čuda" obavešteniji o njihovim plemenskim podelama, navodeći nazive nekoliko slovenskih plemena koja su se naselila oko Soluna. Naziva ih "našim susedima". Zbog svog stila, druga knjiga bila je manje popularna od prve kod prepisivača koji su sačinjavali svoje prepise u narednim vekovima. Druga knjiga preživela je u samo jednom rukopisu[4].

"Čuda" su posebno dragocena kao istorijski izvor. Po pisanju medieviste Dimitrija Obolenskog, ni jedan drugi izvor ne sadrži toliko precizne informacije iz prve ruke o vojnoj organizaciji i topografiji Soluna tokom jednog od najdramatičnijih perioda njegove istorije; o metodama ratovanja i tehnikama opsadnih brodova koji su se koristili u balkanskim ratovima tog vremena, kao i o strategiji i taktici slovenskih plemena koja su, dolazeći u uzastopnim talasima dolinama velikih reka i preko planinskih prelaza, tražili tokom 6. i 7. veka staništa u toplijim krajevima egejskog primorja[5].

Druga knjiga čuva informacije o drugoj crkvi posvećenoj Svetom Dimitriju, uništenoj u požaru 629/634. godine. Pojedini preživeli delovi crkve, posebno mozaici, ponovo su korišćeni kada je crkva obnovljena[6]. Neki naučnici veruju da jedan od mozaika prikazuje arhiepiskopa Jovana, autora prve knjige "Čuda"[7].

Kritičko izdanje "Čuda Svetog Dimitrija" objavio je u dva toma Paul Lemerle: Les plus anciens recueils des miracles de saint Démétrius et la pénétration des Slaves dans les Balkans, Pariz 1979-1981, na 268 strana. Američki pisac Hari Turtldav, student vizantologije, objavio je 1997. godine fantastični roman "Solun" (eng. Thessalonica), inspirisan "Čudima Svetog Dimitrija". Roman se zasniva na pretpostavci da su se sva opisana čuda zaista dogodila i da je Sveti Dimitrije zaista učestvovao u opsadi Soluna.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Barišić 1953.
  2. ^ Obolensky 1994, str. 284.
  3. ^ Curta 2001, str. 52–54
  4. ^ Curta 2001, str. 61–62
  5. ^ Obolensky 1994, str. 285.
  6. ^ Obolensky 1994, str. 284–285
  7. ^ Obolensky 1994, str. 285–286

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Barišić, Franjo (1953). Čuda Dimitrija Solunskog kao istoriski izvori. Beograd: Naučna knjiga. 
  • Barišić, Franjo (1955a). „Miracula S. Demetrii I”. Vizantiski izvori za istoriju naroda Jugoslavije. 1. Beograd: Vizantološki institut. str. 173—184. 
  • Barišić, Franjo (1955b). „Miracula S. Demetrii II”. Vizantiski izvori za istoriju naroda Jugoslavije. 1. Beograd: Vizantološki institut. str. 185—216. 
  • Burmov, Aleksandъr (1952). „Slavяnskite napadeniя sreщu Solun v „Čudesata na sv. Dimitъr” i tяhnata hronologiя”. Godišnik na Filosofsko-istoričeskiя fakultet na Sofiйski universitet (na jeziku: Bulgarian). Sofia. II: 167—215. 
  • Frendo, J.D. (1997). „The Miracles of St. Demetrius and the Capture of Thessaloniki”. Byzantinoslavica. 58: 205—224. 
  • Lemerle, Paul (1953). „La composition et la chronologie des deux premiers livres des Miracula S. Demetrii”. Byzantinische Zeitschrift (na jeziku: French). 46: 349—61. 
  • Obolensky, Dimitri (1974). „The Cult of St. Demetrios of Thessaloniki in the History of Byzantine-Slav Relations”. Balkan Studies. 15: 3—20. 
  • Obolensky, Dimitri (1994). Byzantium and the Slavs. St. Vladimir's Seminary Press. ISBN 978-0-88141-008-2. 
  • Philippidis-Braat, A. (1981). „L'enkómion de saint Démétrius par Jean de Thessalonique”. Travaux et mémoires (na jeziku: French). 8: 397—414. 
  • Speck, P. (1993). „De miraculis Sancti Demetrii, qui Thessalonicam profugus venit, oder: Ketzerisches zu den Wundergeschichten des Heiligen Demetrios und zu seiner Basilika in Thessalonike”. Ur.: S. Kotzabassi and P. Speck. Varia IV. Poikila Byzantina 12 (na jeziku: German). Bonn. str. 255—532. 
  • Speck, P. (1994). „Nochmals zu den Miracula Sancti Demetrii: Die Version des Anastasius Bibliothecarius”. Ur.: T. Pratsch; et al. Varia V. Poikila Byzantina 13 (na jeziku: German). Bonn. str. 317—429. 
  • Tapkova-Zaimova, V. (1970). „La tradition écrite des Miracula saint Demetrii: Plotin après Jean”. Byzantinobulgarica (na jeziku: French). 3: 119—23. 
  • Curta, Florin (2001). The Making of the Slavs: History and Archaeology of the Lower Danube Region, c. 500–700. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9781139428880. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Čuda Svetog Dimitrija na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Чуда_Светог_Димитрија&oldid=27836007”