Šnenokle
 Šnenokle | |
| Vrsta jela | kolač |
|---|---|
| Deo nacionalne kuhinje | Internacionalna kuhinja |
| Temperatura serviranja | hladno |
| Glavni sastojci | jaja, šećer, mleko, vanila |
 Mediji: Šnenokle | |
Šnenokle ili plutajuće ostrvo[1][2] je desert francuskog porekla, koji se sastoji od snega od belanaca i vanila krema. [3]
O nazivu poslastice[uredi | uredi izvor]
Šnenokle imaju mnogo imena: u Francuskoj se zove “plutajuće ostrvo”,[4] u Nemačkoj “snežno jaje”,[5] u Mađarskoj “mleko od ptice”,[6] u Poljskoj “supa ni od čega”.[3]
Istorijat[uredi | uredi izvor]
Najranija poznata referenca na dezertu na engleskom jeziku nalazi se u Umetnosti kuvanja je jednostavno i lako Hane Glas iz 1747. Njen recept, pod nazivom „Plutajuće ostrvo”, napravljen je od zaslađene guste pavlake i kore limuna umućenih u penu, a zatim obloženih tankim kriškama hleba naizmenično sa želeom, nagomilanim učvršćenom penom. Voće i slatkiši su poređani u prsten oko ivice posude koji je predstavljen kao središnji deo.
U pismu Bendžamina Frenklina iz 1771. pisalo je da je „Za večerom imao plutajuće ostrvo“.[5] Američka kuvarica iz 1847. navodi plutajuće ostrvo kao desert za proslavu četvrtog jula.[7]
Sastojci za pripremu šnenokli[uredi | uredi izvor]
Recept preuzet sa portala Direktno:[8]
- 1 litar mleka
- 6 celih jaja
- 4 kašike kristal šećera
- 40 grama vanilin šećera
- 2 ravne kašike mekog brašna
Priprema[uredi | uredi izvor]
Odvojiti belance od žumanca. Umutiti belanca dok ne postanu čvrsta, postepeno dodavati kristalni šećer, pa zatim šećer u prahu. Stavite pulpu vanile i mahunu u mleko i pustiti da proključa, pa smanjiti temperaturu. Koristeći dve kašike, odvajati oble komade – “ostrva” od umućenih belanaca i staviti da kuva u mleko, okretati strane (mleko ne sme da ključa!) – oko 1 minut. Za dekoraciju, ostavite da se šećer polako karamelizuje u šerpici. Kada se šećer karamelizovao, kašikom napraviti dizajn na papiru za pečenje sa karamelom. Ostaviti da se ohladi. Poslužiti “ostrva” na sosu od vanile i ukrasiti dekoracijom od karamele.[9]
U popularnoj kulturi[uredi | uredi izvor]
Milena Dravić je spremala šnenokle u dečjoj TV emisiji „Metla bez drške”.[10]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Pépin, Jacques (2012). Jacques Pépin New Complete Techniques.
- ^ Irma S. Rombauer, Marion Rombauer Becker, Ethan Becker, Maria Guarnaschelli, The Joy of Cooking, 1997, ISBN 0684818701, p. 1035
- ^ а б „Kod nas su poznate šnenokle, a u Francuskoj se ovaj desert zove “plutajuće ostrvo””. Нrana-pice-price. Приступљено 24. 4. 2021.
- ^ Travelling Through Desserts Best Desserts of Europe and Middle East. 2009. ISBN 978-1453748879.
- ^ а б Ayto, John (2010). The Diner's Dictionary: Word Origins of Food and Drink. Oxford University Press.
- ^ Helen's Hungarian Heritage Recipes. 2006. ISBN 9780978025403.
- ^ „Food Timeline--Fourth of July food history”. www.foodtimeline.org. Приступљено 2024-04-24.
- ^ „Šnenokle na starinski način, a može i PARADIŽOT | Kuhinjica”. Direktno (на језику: српски). Приступљено 2024-04-24.
- ^ „ŠNENOKLE”. Superkuvar. Приступљено 24. 4. 2021.
- ^ Dunđerov, Hana (2024-01-17). „Čuvene šnenokle Milene Dravić postale viralne: Najbolji recept za omiljenu poslasticu”. Lepota i zdravlje (на језику: српски). Приступљено 2024-04-24.