Шпијун који ме је волео

Špijun koji me je voleo
Špijun koji me je voleo
	Britanski poster bioskopskog izdanja
Izvorni naslov	The Spy Who Loved Me
Režija	Luis Gilbert
Scenario	Kristofer Vud; Ričard Mejbaum;
Producent	Albert Brokoli
Glavne uloge	Rodžer Mur; Barbara Bah; Kurt Jirgens;
Muzika	Marvin Hamliš
Direktor; fotografije	Klod Renoar
Montaža	Džon Glen
Producentska; kuća	Eon Productions
Distributer	United Artists; ;
Godina	1977.
Trajanje	125 minuta
Zemlja	Ujedinjeno Kraljevstvo; Sjedinjene Države;
Jezik	engleski; + srpski (titl);
Budžet	13,5 miliona američkih dolara
Zarada	185,4 miliona američkih dolara
Prethodni	Čovek sa zlatnim pištoljem
Sledeći	Operacija Svemir
Veb-sajt	www.mgm.com/view/Movie/1891/The-Spy-who-loved-Me/
	IMDb veza

Špijun koji me je voleo (engl. The Spy Who Loved Me) je špijunski film iz 1977. godine i deseti u seriji Džejms Bond britanskog producenta Eon Productions-a. Treći je film u kome Rodžer Mur igra ulogu izmišljenog špijuna, Džejmsa Bonda. U ostalim ulogama su Barbara Bah i Kurt Jirgens, a film je režirao Luis Gilbert. Scenario su napisali Kristofer Vud i Ričard Mejbaum, dok ga je Tom Menkevic nepotpisano prepravio.

Film je nosi naziv istoimenog romana iz 1962. Ijana Fleminga, desete knjige iz serije o Džejmsu Bondu, iako ne sadrži nikakve elemente radnje ovog romana. Priča uključuje povučenog megalomana po imenu Karl Stromberg, koji planira da uništi svet i stvori novu civilizaciju pod morem. Bond se udružuje sa ruskom agentkinjom Anjom Amasovom kako bi zaustavio njegove planove, a sve dok ga je lovio moćni Strombergov poslušnik, Zuba.

Film je sniman u Egiptu i Italiji, dok su podvodne scene snimljene na Bahamima, a novi filmski set je izgrađen u studiju Pajnvud gde su snimljene scene enterijera supertankera. Kritičari su pohvalili film, videvši ga kao povratak na staru formu franšize, a pohvalili su i Murovu glumu. Mur je takođe izjavio da je ovo njegov omiljeni Bond film u kome je glumio.^[3] Saundtrek koji je komponovao Marvin Hamliš takođe je naišao na pohvale. Film je nominovan za tri Oskara, kao i za mnoge druge nagrade i dobio je novelizaciju 1977. koju je napisao Kristofer Vud.

Radnja[uredi | uredi izvor]

Britanska i sovjetska balističko-raketna podmornica iznenada nestaju. Džejms Bond je pozvan da to istraži. Na putu do brifinga, Bond izbegava zasedu od strane sovjetskih agenata u Austriji, ubijajući jednog tokom skijaške potere, a izbegavajući ostale. U Egiptu se nude planovi za vrlo napredni sistem praćenja podmornica. Tamo se Bond susreće sa sovjetskom agentkinjom Anjom Amasovom kao suparnicom za planove mikrofilma. Zajedno putuju preko Egipta, usput nailazeći na Zubu − visokog atentatora sa čeličnim zubima oštrim kao britva. Bond i Amasova nevoljno se udružuju nakon što su se njihovi britanski i sovjetski pretpostavljeni dogovorili o primirju. Osobu odgovornu za krađe identifikuju kao brodarskog tajkuna i naučnika Karla Stromberga.

Dok putuje vozom do Strombergove baze na Sardiniji, Bond spašava Amasovu od Zube, a njihovo hladno rivalstvo se pretvara u naklonost. Predstavljajući se kao morski biolog i njegova supruga, posećuju Strombergovu bazu i otkrivaju da je devet meseci ranije lansirao misteriozni novi supertanker Liparus. Dok napuštaju bazu, napadaju ih Zuba u automobilu i Naomi, pomoćnica / pilot Stromberga u napadačkom helikopteru, ali Bond i Amasova uspevaju da im pobegnu pod vodom kada se njihov automobil − Lotus Esprit koji je dizajnirao Kju − pretvori u podmornicu. Zuba prežljava automobilsku nesreću, a Naomi strada kada Bond ispaljuje raketu iz svog automobila koja uništava njen helikopter. Tokom ispitivanja Strombergove podvodne baze Atlantida, par potvrđuje da on upravlja ukradenim sistemom za praćenje i izbegava napad grupe Strombergovih mini-podmornica. Vrativši se na kopno, Bond saznaje da Liparus nikada nije posetio nijedno poznato pristanište ili luku. Amasova je otkrila da je Bond ubio njenog ljubavnika Sergeja Barsova (što je prikazano na početku filma) i zarekla se da će Bonda ubiti čim njihova misija bude završena.

Bond i Amasova se ukrcavaju u američku podmornicu kako bi ispitali Liparus, ali podmornicu zauzima tanker, za koji se otkriva da je plutajući dok. Stromberg pokreće svoj plan: istovremeno lansiranje nuklearnih projektila iz zarobljenih britanskih i sovjetskih podmornica kako bi se uništile Moskva i Njujork. To bi pokrenulo globalni nuklearni rat, koji bi Stromberg preživeo u Atlantidi, a potom bi nova civilizacija bila uspostavljena pod vodom. On odlazi sa Amasovom u Atlantidu, ali Bond beži i oslobađa zarobljene britanske, sovjetske i američke mornare. Oni se bore sa posadom Liparusa i na kraju probijaju kontrolnu sobu, da bi od umirućeg kapetana Liparusa saznali da su zapovedničke britanske i sovjetske podmornice spremne da ispale rakete za samo nekoliko minuta. Bond prevari podmornice da ispale nuklearne bombe jedna na drugu, uništavajući podmornice i Strombergove posade. Pobednički podmorničari na američkoj podmornici pobegli su iz Liparusa koji je potonuo.

Pentagon je naredio podmornici da uništi Atlantidu, ali Bond insistira da prvo spasi Amasovu. Suočava se i ubija Stromberga, ali ponovo nailazi na Zubu, koga spušta u rezervoar za ajkule. Međutim, Zuba ubija ajkulu i beži. Bond i Amasova beže u spasilačkom kapsuli dok su Atlantidu potopila torpeda. Amasova uzima Bondov pištolj i uperi ga u njega, ali onda odlučuje da ga ne ubije i njih dvoje se zagrle. Kraljevska mornarica pronalazi kapsulu i dvoje špijuna u intimnom zagrljaju, na veliko uznemirenje nadređenih na brodu.

Uloge[uredi | uredi izvor]

Glumac	Uloga
Rodžer Mur	Džejms Bond
Barbara Bah	majorka Anja Amasova
Kurt Jirgens	Karl Stromberg
Ričard Kil	Zuba (Džoz)
Karolin Manro	Naomi
Volter Gotel	general Anatolij Gogolj
Džefri Kin	ser Fredrik Grej
Bernard Li	M
Džordž Bejker	Kapetan Benson
Majkl Bilington	Sergej Borzov
Olga Bisera	Felika
Dezmond Levelin	Kju
Edvard De Susa	Šejk Hosein
Vernon Dobčef	Maks Kalba
Valeri Leon	recepcionarka
Lois Maksvel	gospođica Manipeni
Nadim Savalha	Aziz Fekeš
Milton Rid	Šandor
Šejn Rimer	komandir Karter
Robert Braun	admiral Hargrejvs
Eva Ruber-Stajer	gospođa Rubelovič
Brajan Maršal	komandir Talbot

Reference[uredi | uredi izvor]

^ „The Spy Who Loved Me”. Lumiere. European Audiovisual Observatory. Arhivirano iz originala 13. 8. 2020. g. Pristupljeno 9. 10. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ ^a ^b Шпијун који ме је волео na sajtu AFI (jezik: engleski)
^ Moore, Roger; Owens, Gareth (2008). My Word is My Bond: A Memoir. New York: Collins. str. 212. ISBN 978-0-06-1673887.

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

Wood, Christopher (2006). James Bond, The Spy I Loved. Twenty First Century Publishers. ISBN 1-904433-53-7.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Špijun koji me je voleo na sajtu MGM-a
Špijun koji me je voleo na sajtu IMDb (jezik: engleski)
Špijun koji me je voleo na sajtu TCM Movie Database (jezik: engleski)
Špijun koji me je voleo na sajtu AllMovie (jezik: engleski)
Špijun koji me je voleo na sajtu Box Office Mojo (jezik: engleski)
Špijun koji me je voleo na sajtu Rotten Tomatoes (jezik: engleski)
Шпијун који ме је волео na sajtu AFI (jezik: engleski)

[1] „The Spy Who Loved Me”. Lumiere. European Audiovisual Observatory. Arhivirano iz originala 13. 8. 2020. g. Pristupljeno 9. 10. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[afi-2] Шпијун који ме је волео na sajtu AFI (jezik: engleski)

[3] Moore, Roger; Owens, Gareth (2008). My Word is My Bond: A Memoir. New York: Collins. str. 212. ISBN 978-0-06-1673887.

[1]

[2]

[3]