Štampač

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
HP LaserJet 4200 laserski štampač, na vrhu je ugrađen ulagač papira velikog učinka ili kapaciteta.
Star LC-10 iglični štampač (matrični štampač) iz 1980-ih.
Štampač marke Kenon
Prema načinu rada, u osnovi se razlikuju termalni (levo) i piezoelektrični tintni štampač (desno).
Trodimenzionalni ispis lica.

Štampač je uređaj kojim se podaci (slika, tekst ili oboje) ispisuju sa računara na papir ili sličnu ravnu sredinu.[1] Iako su njihovi otisci uglavnom čitljivi za ljude, bar-kod štampači su primer proširene upotrebe štampača.[2] Sa digitalnim foto-aparatima pojavili su se štampači koji ne koriste računar za ispisivanje slika, već je moguće odštampati sliku direktno iz memorije foto-aparata. Za razliku od crtala (plotera), koji dokument iscrtava povlačenjem linija pisaljkom, kod većine se današnjih pisača ispis dobija kao raster tačaka ili kao kontinuirani tonski prelaz , te su prikladni za ispis kako tekst a tako i fotografija ili drugih slikovnih dokumenata.[3]

Prvi pisači bili su zapravo električne pisaće mašine upravljane računarom. Nasledili su ih matrični štampači daleko većih mogućnosti. Oni imaju glavu za pisanje, obično s 9 iglica ili 24 iglice raspoređene u pravougaonu matricu, od kojih svaka, pokretana malim relejom, udarcem preko vrpce ostavlja tačku na željenom mestu na papiru i tako oblikuje deo rasterske slike. Ti štampači uglavnom su namenjeni za ispis samo u jednoj boji, a danas se koriste za ispisivanje računa i obrazaca u više kopija.[4]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Prvi dizajnirani računarski štampač bio je mehanički vođen aparat Čarlsa Bebidža za njegov diferencijalni motor u 19. veku; međutim, njegov mehanički dizajn štampača izgrađen je tek 2000.[5]

Prvi patentirani štamparski mehanizam za nanošenje medijuma za obeležavanje na medijum za snimanje ili tačnije na aparate za elektrostatičko mastilo, i metod za elektrostatičko nanošenje na kontrolisana područja prijemnog medijuma razvio je 1962. godine K. R. Vinston radeći u Teletajp korporaciji, koristeći kontinuirano inkdžet štampanje. Mastilo je bilo crvene boje, proizvedeno u Filipsovoj procesnoj kompaniji iz Ročestera u državi Njujork, pod imenom Kler Print. Ovaj patent (US3060429) doveo je do razvoja proizvoda kompanije Teletajp Inktronik Printer koji je kupcima isporučen krajem 1966.[6]

Prvi elektronski štampač bio je EP-101, koji je izumela japanska kompanija Epson, a plasiran je na tržište 1968.[7][8]

Prvi komercijalni štampači uglavnom su koristili mehanizme od električnih pisaćih mašina i teletajp mašina. Zahtev za većom brzinom doveo je do razvoja novih sistema posebno za računarsku upotrebu. Osamdesetih godina postojali su dejzi vil sistemi slični mašinama za kucanje, linijski štampači koji su davali slične rezultate, ali sa mnogo većom brzinom, i matrični sistemi koji su mogli da kombinuju tekst i grafiku, ali su proizvodili štampane materijale relativno niskog kvaliteta. Ploter je korišćen u okolnostima koja su bile potrebna visokokvalitetne linije crteža poput nacrta.

Uvođenje jeftinog laserskog štampača 1984. godine sa prvim HP LaserJet,[9] i dodavanjem postskripta u Apple LaserWriter sledeće godine, pokrenuli su revoluciju u štamanju poznatu kao stono izdavaštvo.[10] Laserski štampači koriste postskript mešovitog teksta i grafike, poput matričnih štampača, ali na nivoima kvaliteta koji su ranije bili dostupni samo u komercijalnim sistemima sa slaganjem slova. Do 1990. godine, većina jednostavnih zadataka štampanja, poput letaka i brošura, pravljena je na ličnim računarima, a zatim laserski štampana; skupi sistemi ofsetne štampe završaval su na otpadi. HP Deskjet iz 1988. godine pružio je iste prednosti kao laserski štampač u pogledu fleksibilnosti, ali je proizveo nešto niži kvalitet štampe (u zavisnosti od papira) iz mnogo jeftinije mehanizame. Inkjet sistemi su brzo istisnuli matrične i dejzi štampače sa tržišta. Do 2000-ih visokokvalitetni štampači ove vrste pali su ispod cene od 100 dolara i postali su široko zastupljeni.

Vrste[uredi | uredi izvor]

Osim prema načinu rada, pisači se razlikuju prema razlučivosti (rezoluciji) koja se iskazuje brojem tačaka po inču (dpi, akronim od engl. dots per inch), prema tome da li ispisuju u boji ili ne, prema formatu papira, brzini ispisa, troškovima ispisa i drugo.

Najčešće vrste štampača su:

  • Laserski (engl. Laser) štampači štampaju na papir pomoću lasera, koji osvetljava bubanj i time naelektriše površinu bubnja. Zatim bubanj prolazi kroz toner gde se na naelektrisane delove bubnja lepe fine čestice mastila u prahu, papir prelazi preko bubnja i prah ostane na papiru. Na kraju papir prolazi kroz grejač koji zapeče prah na papiru. Najefikasniji je u ispisivanju tekstova, jer postiže mnogo veće brzine od igličnih štampača (od 4-20 stranica u minuti). Postoje i laserski štampači u boji.
  • Mlazni (engl. Inkjet) štampači (sa mastilom) štampaju tako što iz rezervoara mastila (engl. cartridge) mlazom gađaju papir: u svakoj sekundi ispali se oko 50.000 kapljica mastila. Postoje rezervoari za crnu i kolor štampu. Mlazni štampači su najefikasniji za štampanje slika u boji, jer se mogu kupiti već za nekoliko hiljada dinara.
  • Matrični (ili iglični - engl. Dot-Matrix) štampači štampaju pomoću iglica, koje preko trake s bojom udaraju u papir. Najefikasniji su za ispisivanje dokumenata u više kopija. Zbog sporosti i velike buke koju proizvode, ovi štampači se danas sve manje koriste. Matrični štampači štampaju jednom bojom, u zavisnosti od trake koju koristimo.
  • Štampači sa direktnim zagrevanjem štampaju tako što zagrevaju papir koji menja boju pod uticajem toplote. Primer ovakve vrste štampača su telefaks uređaji (u zadnje vreme postali su rašireni i mlazni telefaks uređaji, jer faksovi koji su ispisani na papiru osetljivom na toplotu vremenom blede).

Umreženi ili zajednički štampači su „dizajnirani za štampanje velikog obima i velikom brzinom“. Njih obično koriste mnogi korisnici na mreži i oni mogu da štampaju brzinom od 45 do približno 100 strana u minuti.[11]

Iglični štampač[uredi | uredi izvor]

Detaljnije: Iglični štampač

Iglični štampač ili matrični štampač vrši ispis pomoću iglica, koje preko trake s bojom udaraju u papir. Najkorisniji je u ispisivanju dokumenata, jer može ispisati više od jedne kopije odednom (iglice udaraju u papir). Međutim zbog dosta velike buke koju proizvodi i sporosti, ovaj oblik pisača je danas u sve manjoj opštoj upotrebi, mada se i dalje koristi za ispis dokumenata kad je potrebno više identičnih kopija, na primer uplatnice. Iglični pisači ispisuju monohromatski, u boji trake koja se koristi.

Tintni štampač[uredi | uredi izvor]

Detaljnije: Tintni štampač

Tintni štampač (eng. ink-jet) ima pomičnu glavu, koja kod većine današnjih pisača, na određenim mestima, direktno prsne kapljicu tinte i tako stvori tačku na papiru. Takvi pisači ispisuju fotografije jednolikim nanosom bojila, te ne mogu stvarati pravu višetonsku sliku, nego se ona ispisuje rasterski. Međutim, savremeni tintni pisači zahvaljujući dobroj razlučivosti (i više od 1200 dpi) te odgovarajućoj programskoj podršci, postižu kvalitetne ispise koji se vizuelno doživljavaju jednako kao ispisi s kontinuiranim prelazom tonova. Njihov se višebojni ispis zasniva na suptraktivnom mešanju boja, to jest dobija se kombinacijom zeleno-plave, žute i grimizne boje, te tonski crne. Mnogi pisači imaju najčešće dva spremnika za tintu, jedan za crnu, a drugi, višedelni, za preostale tri. Neki tintni pisači koriste i dodatne boje, te tada imaju 6, 8 ili više odvojenih spremnika. Kakvoća ispisa zavisi od svojstava papira i brzine sušenja tinte. Ako papir suviše brzo upija tintu, onda tačke postaju šire pa se dobiva zamućen ispis. Ako papir slabo upija tintu, može doći do njenog razmazivanja.

Prema načinu rada, u osnovi se razlikuju termalni i piezoelektrični tintni pisač. Termalni tintni pisač (takozvani bubble-jet) najstariji je, i pojavio se 1980-tih, prvobitno kao crno-beli, kasnije i u boji, a danas je jedan od najzastupljenijih štampača. Tinta se iz spremnika dovodi do komore u glavi pisača. U komori se nalazi grejač koji zagreje tintu do vrenja, stvori se mehurić pare pod pritiskom, te tinta prsne na papir. Piezoelektrični tintni pisač ima u komori pisaće glave kristal (piezoelement), koji se pod delovanjem električnog impulsa deformiše, što poveća pritisak tinte koji istisne kapljicu kroz mlaznicu na papir (piezoelektrični učinak). Tintni štampač s čvrstom tintom u spremnicima ima štapiće obojenog voska, koji se tokom ispisa rastopi, te se kao i kod drugih tintnih štampača kroz mlaznice nanosi na podlogu za ispis. U dodiru s hladnom podlogom, vosak se trenutačno stvrdne, a ispis se na kraju dodatno učvrsti prolaskom između hladnih valjaka. Ta tehnika omogućuje ispis na gotovo svim vrstama papira i drugih podloga.

Termalni štampači[uredi | uredi izvor]

  • Direktni termalni štampači kreiraju ispis zagrejavanjem papira koji menja boju pod uticajem toplote. Dobro poznati primer direktno termalnog štampača su telefaks uređaji (u zadnje vreme postali su rašireni i inkdžet telefaks uređaji), jer faksovi koji su ispisani na papiru osetljivom na toplotu s vremenom blede, te ih je bilo nophodno fotokopirati, što zbog bleđenja ispisa, što zbog toga što se papir za njih prodavao namotan u rolama, te je nepraktično dobijene faksove u rolama arhivirati u registratore. Takođe bankovni odresci koji se potpisuju pri novčanim transakcijama u bankama ispisuju se na ovakvim štampačima.
  • Štampači termalnog transfera kreiraju ispis zagrejavanjem ribona koji na mestima gde je zagrejan ostavlja trag na papiru koji prolazi kroz grejaću glavu. Ovakvi štampači najčešće se koriste u trgovinama ili fabrikama za ispis etiketa na proizvodima.

Laserski štampač[uredi | uredi izvor]

Detaljnije: Laserski štampač

Laserski štampač prednjači kakvoćom u ispisu teksta i jednotonskih ilustracija te je najčešća vrsta štampača u uredskome poslovanju. Višetonsku sliku ispisuje rasterski, uz danas uobičajenu razlučivost (rezoluciju) od 600 dpi. Način je rada indirektan elektrofotografski postupak nalik onom u kserografskoj fotokopirnoj mašini (fotokopiranje). Štampač se u osnovi sastoji od valjka (bubnja) i glave – nosača laserske zrake, koja se može pomicati uzduž valjka. Najpre se valjak naelektriše, a potom se električni naboj, na mestima koja trebaju ostati bela, izbije laserskom zrakom, čime na valjku nastane latentna slika. Nakon toga na valjak se nanosi praškasta boja (toner) suprotnog naboja, koja se prihvata na delovima na kojima naboj nije izbijen. Uz valjak se potom provlači električno nabijeni papir, na koji se prihvataju čestice boje. Prolaskom papira kroz par grejaćih valjaka, zbog njihovog pritiska i povišene temperature praškasta se boja čvrsto veže s podlogom. Za dobijanje ispisa u boji, opisani se postupak sprovodi za svaku od četiri boje. Brzine ispisa laserskih pisača kreću se od 4 do 25 stranica u minuti.

Ostali štampači[uredi | uredi izvor]

Danas se najviše koriste tintni i laserski štampači, međutim za posebne su zahteve razvijene i mnoge druge vrste.

Sublimacijski štampač[uredi | uredi izvor]

Sublimacijski štampač ima boju na tankome polimernom filmu, koja se na papir prenosi pritiskom pisaće glave s grejaćim elementima. Količina boje koja s filma prelazi na podlogu zavisna je od temperature grejnog elementa (do 350 °C) i trajanju pritiska. Rezultat je ispis kontinuiranog prelaza tonova, te se ti pisači koriste za dobijanje otisaka najveće kakvoće. Na sličan način rade i pisači zasnovani na termalnom ispisu voskom, ali su dobijeni ispisi slabiji.

Digitalni laserski fotografski štampač[uredi | uredi izvor]

Digitalni laserski fotografski štampač laserom osvetljava fotografski papir plavim, zelenim i crvenim svetlom, te se ispis, to jest gotova fotografija, dobija hemijskom obradom kao i kod klasične fotografije. Pisači kod kojih se osvetljivanje fotografskog filma sprovodi uz pomoć zaslona od tečnih kristala, danas se ređe koriste.

3D štampač[uredi | uredi izvor]

U novije se doba za izradu unikatnih trodimenzijskih predmeta, kakvi su na primer prototipovi proizvoda, koriste 3D pisači koji nanose nekoliko tankih slojeva praškastog ili drugog materijala, te se potom učvršćuju (polimerizacijom svetlom, topljenjem laserom i drugim pristupima).

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Printer - Definition of printer by Merriam-Webster”. merriam-webster.com. 
  2. ^ „0271-2834-MTDC; Assembling a Bar-Code Tracking System”. »Printers designed to print bar-code labels ...« 
  3. ^ Printer
  4. ^ pisač, [1] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, preuzeto 7. 3. 2020.
  5. ^ Babbage printer finally runs, BBC News, 13. 4. 2000 
  6. ^ Jim, Haynes. „Archivist”. Southwest Museum of Engineering Communications and Computation. 
  7. ^ 40 years since Epson’s first Electronic Printer, Digital Photographer
  8. ^ About Epson Arhivirano 2017-02-27 na sajtu Wayback Machine, Epson
  9. ^ Peter H. Lewis (20. 11. 1984). „Peripherals - the allure of Laser Printers”. The New York Times. 
  10. ^ Kaplan, Soren (1999). „Discontinuous innovation and the growth paradox”. Strategy and Leadership. 27 (2): 16—21. doi:10.1108/eb054631. 
  11. ^ Morley, Deborah (april 2007). Understanding Computers: Today & Tomorrow, Comprehensive 2007 Update Edition. Cengage Learning. str. 164. ISBN 9781305172425. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]