Black Sabbath

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Blek sabat
Black Sabbath
Black Sabbath, original lineup (1973).JPG
Blek sabat 1973. godine. S leva na desno: Ozborn, Batler, Ajomi i Vord.
Osnovne informacije
Aktivni period1968—2006.
2011—2017.
OsnivanjeBirmingem,  Ujedinjeno Kraljevstvo
Žanr(ovi)hevi metal, hard rok
Veb-sajtblacksabbath.com
Bivši članoviToni Ajomi
Bil Vord
Gizer Batler
Ozi Ozborn
Roni Džejms Dio
Ijan Gilan

Blek sabat (engl. Black Sabbath) je bila hevi metal grupa iz Engleske. Grupu su u Birmingemu 1968. osnovali gitarista Toni Ajomi, basista Gizer Batler, pevač Ozi Ozborn i bubnjar Bil Vord. Od tada su se članovi grupe često menjali, sem Tonija Ajomija koji je ostao stalni član. Počeli su 1968. pod imenom Earth i svirali hevi bluz rok, uvodeći jake i teške okultne i horor tonove sa jakim zvukom gitare. Pored okultnih i horor tema, komponovali su i pesme koje se bave društvenim problemima, političkom korupcijom, apokaliptičkim proročanstvima o strahotama rata, opasnostima narkomanije.

Ozbornova teška zavisnost od droge je dovela do njegovog otpuštanja iz grupe 1979, nakon čega je započeo veoma uspešnu solo karijeru, prodavši više od 100 miliona albuma. Njega je zamenio bivši pevač grupe Rainbow, Roni Džejms Dio. Nakon nekoliko albuma sa Diom na vokalima, kroz grupu prolazi dosta muzičara, uključujući pevače Ijana Gilana, Glena Hjuza, Reja Gilena i Tonija Martina, kao i više članova grupa Deep Purple i Rainbow. Godine 1992. Ajomi i Batler su sa Diom i bubnjarem Vinijem Apisijem snimili album Dehumanizer. Originalna postava sa Ozbornom se ponovo ujedinila 1997. i snimila koncertni album Reunion. U januaru 2013. grupa je (sa Bredom Vilkom za bubnjevima umesto Vorda) izdala novi album pod nazivom 13.[1] Grupa Blek sabat se smatra pionirima hevi metala. Album Paranoid iz 1970. je ključan za nastanak žanra. MTV je grupu proglasio najboljim hevi metal bendom svih vremena, dok se na listi kanala VH1, „100 najvećih umetnika hard roka“ nalaze na drugom mestu iza grupe Led zepelin. Časopis Roling stoun ih je svrstao među 100 najvećih umetnika svih vremena. U Sjedinjenim Američkim Državama grupa je prodala 15 miliona ploča, a u celom svetu preko 70 miliona. Grupa je je 2005. u Velikoj Britaniji uvršteni u Muzičku kuću slavnih, a 2006. u Rokenrol kuću slavnih.

Istorija[uredi]

Osnivanje i počeci (1968–69)[uredi]

Gitarista Toni Ajomi i bubnjar Bil Vord su nakon raspada svog prvog benda 1968. godine, nastojali da formiraju hevi bluz rok grupu u Astonu, koji se nalazi u okolini Birmingema. Pridružili su im se basista Gizer Batler i pevač Ozi Ozborn koji su zajedno svirali u bendu Rare Breed. Nova grupa se zvala The Polka Tulk Blues Band (po jeftinom brendu pudera koji je Ozborn video u majčinom kupatilu). Članovi benda su takođe bili i gitarista Džimi Filips, kao i saksofonista Alan „Aker“ Klark. Bend prvo skraćuje ime u Polka Tulk, a zatim ga menja u Earth (koje se Ozbornu nije dopalo). Grupu napuštaju Filips i Klark. Pod ovim imenom snimaju nekoliko demo pesama koje je napisao Norman Hajnes: „The Rebel“, „Song for Jim“, i „When I Came Down“. Demo pod nazivom „Pesma za Džima“ je povezan sa Džimom Simpsonom. Naime, Džim Simpson je bio menadžer bendova Bakerloo Blues Line i Tea & Symphony. Takođe je svirao trubu u grupi Locomotive. Pošto je u to vreme otvorio novi pab po imenu Henry's Blues House ponudio je grupi Earth par izvođenja. Publika je dobro prihvatila grupu, pa je Simpson pristao da im bude menadžer.

Decembra 1968, Ajomi naprasno napušta Earth, da bi se pridružio grupi Jethro Tull. Iako je relativno kratko bio sa njima, bio je dovoljno dugo da se pojavi u TV emisiji "Rokenrol Cirkus", čiji su domaćini bili Rolingstonsi. Nezadovoljan sa umetničkim pravcem Džetro Tal-a, Ajomi ih napušta i vraća se u grupu Earth.

Tokom nastupa u Engleskoj 1969. godine, bend je otkrio da ih greškom smatraju za drugu englesku grupu pod nazivom Earth. Odlučili su da ponovo promene svoje ime. Bioskop preko puta prostorija za probe benda je prikzivao horos film iz 1963. godine "Black Sabbath (Crni Šabat)" u kojem je glumio Boris Karlof a režira ga Mario Bava. Dok je gledao ljude koji stoje u redu kako bi gledali film, Butler je primetio da je "Čudno što ljudi troše toliko novca da gledaju strašne filmove". Posle toga, Ozborn i Batler su napisali tekst pesme pod nazivom "Black Sabbath", koja je inspirisana radom horor i pustolovnog pisca Denisa Vitlija, zajedno sa vizijom koju je Batler imao od crne siluete koji stoji u podnožju njegovog kreveta. Korišćenjem muzičkog tritona, poznatog i kao "Devil's Interval", zloglasni zvuk i mračni tekst pesme su odveli bend u mračniji pravac, što bilo je u suprotnosti sa popularnom muzikom krajem šezdesetih godina prošlog veka, folk-rok muzikom i hipi kulturom. Frontmen benda "Judas Priest" Rob Halford nazvao je pesmu "verovatno najluđom pesmom ikada napisanom". Inspirisan novim zvukom, bend je u avgustu 1969. godine promenio ime u Black Sabbath i doneo odluku da se fokusira na pisanje sličnog materijala u pokušaju stvaranja muzičkog ekvivalenta horor filmova.

Black Sabbath i Paranoid (1970–71)[uredi]

Bend je prvi put nastupio pod imenom Black Sabbath 30. avgusta 1969. godine u Vorkingtonu. Za izdavačku kuću Filips rekords su potpisali ugovor već u novembru 1969. godine, a prvi singl, pesma Evil Woman je izašla u januaru 1970. godine.

Prvo veće pojavljivanje Black Sabbath je imao u radijskoj emisiji Džona Pila, gde su izveli pesme "Black Sabbath", "N.I.B", "Behind the Wall of Sleep" i "Sleeping village".

Blek sabat u Kardifu, 1981.
Blek sabat na svom oproštajnom koncertu u Birmingemu, februara 2017.

Reference[uredi]

  1. ^ News, BBC (5. 2. 2017). „Black Sabbath bow out in Birmingham after final concert”. BBC News. BBC News. Pristupljeno 5. 2. 2017. 

Literatura[uredi]

  • Barnet, Richard D.; Burriss, Larry L. (2001). Controversies of the Music Industry. Foreword by Paul D. Fischer. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-31094-2. 
  • Drewett, Michael (2006). Popular Music Censorship in Africa. Ashgate Publishing. ISBN 978-0-7546-5291-5. 
  • McIver, Joel (2006). Sabbath Bloody Sabbath. London: Omnibus Press. ISBN 978-1-84449-982-3. 
  • Koskoff, Ellen (2005). Music Cultures in the United States. New York: Routledge. ISBN 978-0-415-96589-7. 
  • Lewis, James R. (2001). Satanism Today: An Encyclopedia of Religion, Folklore, and Popular Culture. Santa Barbara, California: ABC-CLIO. ISBN 978-1-57607-292-9. 
  • Osbourne, Ozzy; Ayres, Chris (2010). I Am Ozzy. New York: Grand Central Publishing. ISBN 978-0-446-56989-7. 
  • Rosen, Steven (1996). The Story of Black Sabbath: Wheels of Confusion. Castle Communications. ISBN 978-1-86074-149-4. 
  • Sharpe-Young, Garry (2006). Sabbath Bloody Sabbath: The Battle for Black Sabbath. Zonda Books. ISBN 978-0-9582684-2-4. 
  • Strong, Martin Charles (2006). The Essential Rock Discography. 1 (8 izd.). New York: Canongate. ISBN 978-1-84195-827-9. 
  • Thompson, Dave (2004). Smoke on the Water: The Deep Purple Story. Toronto: ECW Press. ISBN 978-1-55022-618-8. 
  • Wilson, Dave (2004). Rock Formations: Categorical Answers to How Band Names Were Formed. San Jose, California: Cidermill Books. ISBN 978-0-9748483-5-8. 

Spoljašnje veze[uredi]