Des chiffres et des lettres

Des chiffres et des lettres
Format	TV kviz
Autor	Armo Žamot
Voditelj	Loren Romejko (1992-danas)
Zemlja	Francuska
Jezik	francuski
Broj sezona	52
Broj epizoda	>12.000 (originalna emisija)
Vreme trajanja	33 minuta
Emitovanje
Premijerno prikazivanje	19. septembar 1965 (originalna emisija) 1986-1991 (Brojke i slova) 22. novembar 1993 (TV Slagalica)

Des chiffres et des lettres (na srpskom Brojevi i slova) je francuski televizijski program . Napravio ga je Armo Žamot i testira veštinu matematike i rečnik dvojice takmičara. To je jedna od najdugovječnijih igranih emisija na svetu.

Igra je debitovala 1965. kao Le mot le plus long (na srpskom Najduža reč) koristeći samo slova, a sadašnji format je dostigla 1972. godine. Trenutno se emituje na Frans 3 nakon 39 godina prvo na Anten 2, a zatim Frans 2 . Domaćini su od 1992. godine bili Loran Romejko, Ariel Bulen-Prat i Bertran Renar. Prve dve reči za proveru koje su predložili takmičari i Renard pružaju rešenja za probleme sa brojevima koje takmičari ne uspevaju da reše. Renard je angažovan u emisiji sa 19 godina, nakon što je pobedio kao takmičar u 12 uzastopnih mečeva.

Pravila

Dva takmičara igraju jedan protiv drugog. Kao što naziv igre kaže, ona se zasniva na dve veštine: računanju i pismenosti.

U televizijskoj verziji postoje i „dueli“. Ovo su problemi sa brzinom za koje samo igrač koji prvi pruži tačan odgovor dobija bodove. Oba takmičara mogu dobiti bodove u rešavanju ostalih zadataka. Konačno, tu je igra koja se zove "sprint finale" gde takmičari moraju najbrži da reše dve finalne runde.

Pobednik meča je prvi igrač koji pobedi u dve igre ili igrač koji pobedi u prvoj utakmici sa 50 poena ili više.

Svaka emisija je sastavljena od 16 zadataka predstavljenih u tri celine. Prvi i drugi deo se sastoje od dva zadatka sa slovima i dva zadatka sa brojevima koji se igraju naizmenično i nakon kojih sledi duel. Treća runda se sastoji od dva zadatka sa slovima i dva zadatka sa brojevima koji se igraju naizmenično i nakon čega sledi završni sprint. Ako su igrači nerešeni na kraju programa, za prekid nerešenog rezultata se koristi pitanje zujalice.

Pobednici mogu ostati u emisiji do 10 uzastopnih mečeva.

Runda sa brojevima

Cilj ove runde je da se dođe do izabranog broja (od 101 do 999) koristeći četiri osnovne aritmetičke operacije (+, -, ×, ÷) primenjene na šest brojeva izabranih nasumično od sledećih alternativa: 1 do 10; 25; 50; 75; 100 (svaki broj se izvlači iz celog skupa, tako da se isti broj može pojaviti više puta). Kada se izabere ovih šest brojeva, generiše se trocifreni ciljni broj. Igrači imaju 40 sekundi da aritmetički kombinuju brojeve sa ciljem da proizvedu ciljni broj. Takmičari mogu da koriste svaki od šest prvobitno odabranih brojeva jednom i rezultat svake operacije koja je izvršena sa njima jednom – na primer, ako takmičar pomnoži 4 sa 25 da bi dobio 100, on ili ona više ne mogu da koriste 4 ili 25, ali može koristiti 100 u daljim proračunima. Nije obavezno koristiti sve brojeve. Svi korišćeni brojevi moraju biti pozitivni celi brojevi.

Primer

Dati brojevi:

8 4 4 6 8 9

Ciljni broj:

594

8 + 8 = 16

16 × 4 = 64

6 − 4 = 2

64 + 2 = 66

66 × 9 = 594

Ili

8 × 8 = 64

64 − 4 = 60

60 + 6 = 66

66 × 9 = 594

Takmičari signaliziraju da su dobili ciljni broj govoreći le compte est bon (na srpskom račun je dobar). Deset bodova se dodeljuje svakom takmičaru koji tačno stigne do ciljanog broja ili, ako se broj ne može dostići (provereno kompjuterom), svakom takmičaru koji dostigne najbliži mogući broj. Ako nijedan takmičar ne dobije najbolje moguće rešenje, takmičar ili takmičari sa rezultatom najbližim ciljnom broju dobijaju po sedam poena.

Runda sa slovima

U ovom krugu, jedan takmičar se pita koliko bi samoglasnika želeo da se koristi u nasumično generisanom izboru od 10 slova (svaki je izabran nevidljiv od svih mogućih samoglasnika ili suglasnika). Određena slova mogu biti nacrtana više puta. Igra je prvobitno koristila 7 slova, pre nego što se stalno povećavala na 8, a kasnije na 9 do 4. aprila 2010. Takmičari su prethodno birali slova alternativno tražeći samoglasnik ili suglasnik jedan po jedan.

Cilj je pronaći najdužu reč koristeći dostupna slova. Igrači imaju 30 sekundi da prouče tablu i pronađu reč. Takmičar sa najdužom rečju dobija jedan poen po slovu; oba postižu rezultat u slučaju nerešenog rezultata (ista reč ili reči jednake dužine). Ako takmičar pokuša sa dužom rečju koja nije u rečnicima programa, njegova ili njena reč se odbija, ali njegov ili njen protivnik može postići poene za njenu dužinu dajući kraću, validnu reč. Na primer, ako takmičar proizvede reč od devet slova koja je odbijena, a njegov ili njen protivnik proizvede prihvatljivu reč koja je kraća, protivnik dobija devet poena. Ako su obe reči netačne, niko ne daje gol. Dijakritici se ne računaju.

Primer

• Sa sledećim slovima:

T Nj N E D A M E T A

Mogu se dobiti reči med, nada, Ana i nadmetanje.

• Sa sledećim slovima:

R U J E T A C E Nj I

Moguće je dobiti reči inje, jutra, terca ili terce, Jura, Juta i jutarnjice.

Dueli

Postoji nekoliko varijacija odeljka "duel":

• klasična verzija, koja se sastoji od pronalaženja dve reči na istu temu nakon što je dato 10 slova, koristeći svako slovo jednom i samo jednom,
• "jedno u drugom": sa deset zadatih slova pronađite reč od deset slova i drugu reč, unutar prvog; jedna vlastita imenica, druga zajednička imenica,
• "tačan pravopis": predložena je reč i pobednik je onaj koji prvi pravilno napiše ovu reč,
• "mentalna aritmetika": igrači moraju da završe proračun (na primer, 24 × (32 − 5 × (42 …)) u svojim glavama.

Prihvata se samo jedan odgovor, od prvog igrača koji ga da. Ako je odgovor tačan, deset poena (prvobitno pet poena) se dodeljuje igraču koji ga daje. Ako je odgovor netačan, protivnik igrača dobija tri boda.

Pre uobičajenog kruga slova i brojeva, igra se dvoboj, gde pobednik dobija „susam“ ili džoker, koji se može koristiti u poslednjoj bonus igri (uvedena 2016.).

Finalni sprint

Na kraju utakmice takmičari igraju „finalni sprint“ gde treba da reše dva zadatka. Za razliku od ostalih rundi tokom igre (osim duela), ove su generisane pre emisije i priznaju najmanje jedno savršeno rešenje (bilo reč od 10 slova ili broj koji se može naći sa 6 datih brojeva) takmičari moraju pronaći što je brže moguće. Kao iu duelima, prihvata se samo jedan odgovor, od prvog igrača koji ga da. Ako je odgovor tačan, igraču se dodeljuje pet poena. Ako je odgovor netačan, protivnik igrača dobija tri boda.

Svaki takmičar, počevši od onog sa najmanjim rezultatom, bira sa kojom vrstom problema želi da se igra : brojevi ili slova.

Završne reči

Ova runda je predstavljena 2016. godine zajedno sa novim setom za emisiju. Samo pobednički takmičar igra ovu rundu, i oni imaju dva minuta da pronađu najdužu moguću reč u 8 različitih izbora od 10 slova. Za svaki izbor je data dužina najduže reči. Svaki tačan odgovor vredi 100 evra. Takmičar može proći i preći na sledeću selekciju, a izbori se ponavljaju dok ne istekne vreme ili dok se ne reši svih osam. Ako takmičar ima džokera koji je zaradio u uvodnom duelu, može ga pozvati, a reč se automatski računa kao tačan odgovor.

Maksimalni mogući dobitak koji takmičar može da ostvari je 9.000 evra.

Međunarodne verzije

Legenda:

  Trenutno se emituje

  Ne emituje se

Država	Naziv	Voditelj(i)	Emiter(i)	Početak emitovanja	Poslednja emisija
Srbija	TV Slagalica	Marija Veljković Kristina Radenković Milica Gacin	RTS 1	22. novembar 1993	danas se emituje
Jugoslavija (danas Hrvatska)	Brojke i slova	Ivan Hetrih Vedrana Međimorec	TV Zagreb (u okviru JRT mreže)	1986	1991

Jugoslovenska verzija

Brojke i slova je naziv jugoslovenske verzije igre koju je producirao TV Zagreb za emitovanje na zajedničkoj jugoslovenskoj mreži JRT. Emisija je koristila srpskohrvatski jezik i trajala je tokom 1980-ih.

Sarajevska komedija Top lista nadrealista je parodirala ovaj kviz.

Srpska verzija

TV Slagalica je naziv srpske verzije igre čiji je producent RTS. Ono što se razlikuje od Brojki i slova je to što imaju igre spojnica, asocijacije (preuzeto iz Kviskoteke), Skočko itd.