Ментална аритметикa

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Аритметика (од грчког ἀριθμός arithmos, "број") је грана математике[1] која изучава основне особине рачунских операција са бројевима. Појам ментална аритметика подразумева извођење рачунских операција ментално, без додатних помагала, постизањем анзан технике. За увежбавање ове технике, користи се абакус.[2]

Намена[уреди]

Абакус је древна источњачка рачунаљка која се састоји од соробана (стубића) и куглица распоређених у две секције (горња и доња). Сваки стубић има своју месну вредност, а положај куглице одређује вредност броја. Познавајући правила рачунских операција и њихових извођења у оквиру абакуса, као и структуру самих бројева, постиже се лакоћа и брзина у извођењу рачуна, а бенефити таквог рада су немерљиви. [3]

Рад на рачунаљци код деце развија:

Функционална писменост[уреди]

Фукционална писменост и знање су параметри којима се даје примат на PISA тестовима. Последњих година источњачке земље као што су Кина, Јапан и Кореја дају најбоље резултате. Високој позиционираности на тестовима, између осталог, допринео је рад на абакусу на редовним часовима у основним школама у тим земљама. Ученици наших школа (Република Србија) су давали само одличне резултате у области репродуктивног знања поред многобројних категорија које се мере. Тим стручњака је стога оформио асоцијацију која долази на идеју да подигне квалитет функционалне писмености код ђака и од 2007. године постепено почињу да се уводе промене у дотадашњем начину подучавања ђака. Акценат се ставља на асоцијативно повезивање, продубљивање ускоспецијализованих вештина и изоштравања пажње и фокуса у раду. Циљ је био да се усвојена знања примењују и повезују, а тиме и повећа функционална писменост и функционално знање.

[4]Абакус као популарна рачунаљка доприноси да се бројеви схвате као збир или разлика више њих и стављајући их у везу са куглицама на соробану на тај начин и конкретизују. Приказујући бројеве путем различитог распореда куглица, бројеви се повезују за конкретан предмет и тиме постаје сликовитије, опипљивије и лакше за разумебање. Рад са куглицама укључује активност одређених прстију чиме се провоцирају когнитивни центри у мозгу.

Функционалност[5][уреди]

Сама рачунаљка се састоји од правоуглог рама и разделне преграде која одваја куглице у две секције. У горњој секцији се налази по једна, а у доњој по четири. Стубићи са куглицама су поређани вертикално једни поред других. Тачкице на разделнику означавају класе бројева и помажу оријентацији месних вредности.

Рачунање се спроводи тако што се урачунати бројеви померени према разделнику (доње куглице се померају ка горе, а горња куглица ка доле). Увек се креће од веће месне вредности ка мањој. У класи јединица горња куглица вреди 5, а доње по један. У класи десетица, по истом принципу, горња вреди 50, а доње по 10 и тако редом и на стотине, хиљаде и даље, гледајући здесна улево. Предност је и што се велике декадне јединице као што је милион могу представити само једном куглицом, ако знамо правилно да одређујемо место на абакусу.

Анзан техника[6][уреди]

Кроз само неколико десетина минута дневно или пар сати недељно, стиче се вештина брзог рачунања на рачунаљци. Кроз годину дана стиче се способност померањем куглица абакуса ментално, без физичког контакта са рачунаљком. Крајњи исход ј да се визуализацијом постигне висока способност замишљања и манипулације бројевима и рачунским операцијама, те је могуће у веома кратком временском року изводити математичке рачуне, прецизно и брзо. Ова техника није применљива само на часовима математике, него и у учењу других предмета и садржаја, највише у животу у реалним сиитуацијама системом аналогије.

Референце[уреди]

  1. ^ „Znanost”. Abacus Hrvatska (на језику: хрватски). Приступљено 2019-02-06. 
  2. ^ „Mentalna matematika”. Abacus Hrvatska (на језику: хрватски). Приступљено 2019-02-06. 
  3. ^ „Mentalna matematika”. Abacus Hrvatska (на језику: хрватски). Приступљено 2019-02-06. 
  4. ^ „U praksi”. Abacus Hrvatska (на језику: хрватски). Приступљено 2019-02-06. 
  5. ^ „Razvojna psihologija”. Abacus Hrvatska (на језику: хрватски). Приступљено 2019-02-06. 
  6. ^ Бондарь Илья Влоги дворового футбола, Техника Соробан Анзан 0.5 турбо, Приступљено 2019-02-06 

Литература:[уреди]

  • Томец Енц, Татјана, Томец Енц, Лахор, (2017) – Соробан-уџбеник за I, II, III и IV разред основне школе, СОРОБАН АКАДЕМИЈА, Загреб.   

Спољашње везе:[уреди]