Pređi na sadržaj

Difenoksin

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Difenoksin
Klinički podaci
Drugs.comMonografija
Način primeneOralno
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacije7,24 h
IzlučivanjeRenalno, fekalno
Identifikatori
CAS broj28782-42-5 ДаY
ATC kodA07DA04 (WHO)
PubChemCID 34328
DrugBankDB01501 ДаY
ChemSpider31620 ДаY
KEGGC07871 ДаY
ChEBICHEBI:4534 ДаY
ChEMBLCHEMBL1201321 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC28H28N2O2
Molarna masa424,534
  • OC(=O)C1(CCN(CCC(C#N)(C2=CC=CC=C2)C2=CC=CC=C2)CC1)C1=CC=CC=C1
  • InChI=1S/C28H28N2O2/c29-22-28(24-12-6-2-7-13-24,25-14-8-3-9-15-25)18-21-30-19-16-27(17-20-30,26(31)32)23-10-4-1-5-11-23/h1-15H,16-21H2,(H,31,32) ДаY
  • Key:UFIVBRCCIRTJTN-UHFFFAOYSA-N ДаY

Difenoksin je organsko jedinjenje, koje sadrži 28 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 424,534 Da.[1][2][3]

Osobine

[uredi | uredi izvor]
Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 4
Broj donora vodonika 1
Broj rotacionih veza 7
Particioni koeficijent[4] (ALogP) 2,1
Rastvorljivost[5] (logS, log(mol/L)) -7,5
Polarna površina[6] (PSA, Å2) 64,3

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ De Luca, Anthony, and Ian M. Coupar. Difenoxin and loperamide: studies on possible mechanisms of intestinal antisecretory action. Naunyn-Schmiedeberg's archives of pharmacology 347.2 (1993): 231-237.
  2. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.  уреди
  3. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.  уреди
  4. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  5. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.  уреди
  6. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.  уреди

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).